Korak po korak na putu razvoja

Privredni gigant stare Jugoslavije Insa, osnovan 1950, privatizacijom 2006. je započeo novi život i razvojni put, koji od tada neprekidno ide uzlaznom putanjom. Svake godine Insa načini važan razvojni korak koji ovu kompaniju čini tehnološki modernijom, kadrovski jačom i spremnijom za domaće tržište i izvoz. O tome koji je važan korak Insa načinila u proteklih nekoliko meseci, razgovaramo sa generalnim direktorom Jovicom Zarićem. „Insa a. d. Zemun je zajedno sa Prvom Iskrom – Namenska a. d, kupila državnu firmu u stečaju, Univerzal Iskru iz Bariča, sa namerom da je obnovi i ponovo stavi u funkciju. Potrebno je mnogo sredstava da bi se obnovila ova nekada čuvena, a tokom bombardovanja potpuno devastirana, potom i pokradena i dodatno ruinirana firma. Biće to dug proces, jer sve poslove na obnovi finansiramo iz sopstvenih sredstava, bez zaduživanja. Do sada je oko 30-40 odsto firme dovedeno u funkciju – ponovo su uvedeni struja i voda, a trenutno sređujemo objekte koji su teško oštećeni bombardovanjem. Ako bude sve teklo po planu, što zavisi pre svega od finansijskih mogućnosti, do kraja ove godine bi trebalo da oformimo proizvodnju u Bariču“, ističe Zarić. Zbog čega je Univerzal Iskra bila zanimljiva za Insu? Iskra Barič se nalazi u zoni zaštite od eksplozija, a pošto već imamo dozvolu za proizvodnju naoružanja, na ovaj način su izbegnute i komplikacije koje bi nastale da je tu firmu kupio neko drugi, ko bi u zoni proizvodnje naoružanja eventualno hteo da podigne proizvodne objekte druge namene. Stoga smo sa Prvom Iskrom - Namenskom a.d. osnovali konzorcijum, kupili Univerzal Iskru i već šest meseci intenzivno radimo na njenom renoviranju. Nedavno, dok je bio u obilasku radova na izgradnji mosta preko Save u Obrenovcu na trasi budućeg auto-puta, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je izrazio uverenje da bi bilo dobro da se ovaj tip industrije grupiše upravo u Bariču. Čak su se čule ideje da bi bilo dobro napraviti i pristan za brodove za namensku industriju, ali to bi podrazumevalo ulaganja prevelika za Insu, tako da, ukoliko do toga dođe, postoji mogućnost da se obratimo Ministarstvu odbrane za pomoć, jer bi ta investicija bila od državnog značaja. U pogone u Bariču bi u tom slučaju deo proizvodnje bio iseljen iz Zemuna, koji postaje deo gradskog jezgra i sadašnja lokacija polako postaje nepodobna za proizvodnju naoružanja. Imamo i veliku podršku lokalne samouprave Obrenovca, koja nam pomaže da pogone Iskre Barič stavimo u funkciju. Poput Inse a. d. Zemun, i Prva Iskra je bila jedan od simbola privredne snage stare Jugoslavije. Da li mislite da se može vratiti stari sjaj ove fabrike? U Univerzal Iskri iz Bariča je nekada radilo oko 700 do 800 ljudi, a naš plan je da nakon renoviranja, u prvoj fazi pokretanja proizvodnje, zaposlimo do 150 radnika. U zavisnosti od ugovora i obima proizvodnje, planiramo da kasnije bude i više zaposlenih. Proizvodi iz Iskre biće isključivo za izvoz. Iskra je bila veliki kompleks koji je tokom bombardovanja velikim delom uništen. Nakon toga, nizom loših privatizacija, uništavanje se nastavilo, tako da mi počinjemo skoro od nule - od struje, vode, krčenja korova i drveća. Do sada smo izneli 1.200 kamiona otpada i šuta iz tog kompleksa koji se inače nalazi u industrijskoj zoni, pored auto-puta, u blizini nove kineske fabrike Mei Ta, koja proizvodi turbokompresore za Be-Em-Ve i Mercedes i zapošljava oko 2.000 radnika. Stoga, moramo se posvetiti i izgledu i uređenju samog kompleksa, jer ne bi bilo lepo da se pored auto-puta i takve fabrike nalaze ruševine zarasle u korov. U prvoj fazi proizvodnje, kadrove ćemo verovatno privremeno preraspodeliti iz Inse Zemun, pogotovo inženjerski kadar koji će voditi razvoj firme. Kasnije, trudićemo se da većinom zapošljavamo lokalno stanovništvo. Kupovinom i stavljanjem u funkciju Univerzal Iskre iz Bariča, namenska industrija se polako širi. Razvoj ide lagano, jer su potrebna ogromna sredstva, a nismo pristalice velikih zaduživanja. Koliko god smo u mogućnosti, trudimo se da sopstvenim sredstvima stalno razvijamo, unapređujemo i uvećavamo firmu. Državi se još uvek nismo obraćali za pomoć, ali u budućnosti verovatno hoćemo s obzirom na nacionalni značaj razvoja ove industrije. Pretpostavljamo da niste zapostavili ni primarni proizvodni program Inse? Pored razvoja namenske industrije, Insa ne zapostavlja razvoj programa po kojima je poznata, a to su trenutno vodomeri i sistem daljinskog očitavanja potrošnje, preko GSM mreže. Razvoj ove tehnologije pokazuje odlične rezultate i izvoz je već porastao sa 40 na više od 50 odsto. U poslednjih šest meseci počeli smo da izvozimo u zemlje EU - instalirali smo sistem daljinskog očitavanja na Kritu, u Poljskoj i u Portugaliji. Posedujemo međunarodni sertifikat koji nam je omogućio da širimo izvoz u zemlje EU. Uporedo, program zamene starih vodomera se i dalje intenzivno sprovodi na teritoriji cele Srbije i u zemljama stare Jugoslavije. Aktuelan je i program Teleoptika, koji proizvodi mernu opremu, odnosno manometre, voltmetre i ampermetre, a Insa a. d. Zemun ga je kupila iz stečaja 2008. Sve u svemu, korak po korak idemo do cilja, koji stalno pomeramo. Razvojni koraci ne moraju biti krupni, dovoljni su i sitni, ukoliko vode napred, bez stajanja u mestu.