Rokovima protiv najbolje

Ako krenemo od „igre reči“ predsednice Skupštine Maje Gojković, a povodom predstojećeg reizbora poverenika za informacije od javnog značaja: „Rodoljubu Šabiću je istekao mandat pre više od pola godine, tako da ne vidim gde je tu brzina“, i tome dodali nagoveštaje da će Šabića naslediti neko od SNS kadrova, dolazimo do logične kovanice: proverenik umesto poverenika. Gojkovićeva je, zapravo, nemušto reagovala na zamerke civilnog sektora da je ovlašćenim predlagačima ostavljeno samo sedam dana za podnošenje predloga za novog poverenika, ističući da se postupak ne razlikuje od onog iz 2011, kada je Šabić po drugi put izabran. Nespretno se izrazivši, ona je potrefila poentu: brzine nema u sedmomesečnom procesu za pokretanje postupka da Srbija dobije adekvatnu osobu koja će se starati o zaštiti ličnih podataka. Šta je brzo to je i kuso, znaju to ljudi sa vrha, jer, valjalo je pažljivo odvagati ko od 700.000 članova vladajuće partije zaslužuje Šabićevu funkciju, pa se zanemarila dobra praksa zapadnih zemalja, s tradicijom demokratije, da se s postupkom izbora novog poverenika završava više meseci pre isteka mandata aktuelnog. Sporost je još nečem „dobrom“ poslužila, da se iskristališe jedan od novih uslova kandidature: budući poverenik ne može biti neko ko je zaposlen u državnim organima. Tako je izbor vladajuće koalicije pao na kandidata Milana Marinovića, predsednika Prekršajnog suda u Beogradu, ali možda ne kao jedinog. Igra rokovima i pravilima je, zasad se čini, izbacila iz trke upravo nekog sa iskustvom i znanjem u oblasti na koju se konkurs odnosi. Nevenu Ružić, od 2009. rukovodioca Sektora za harmonizaciju pri Kancelariji poverenika, a kandidatkinju 70-ak organizacija civilnog društva, medija, predstavnika stručne i naučne zajednice i nekih opozicionih stranaka, jer očito, nije dobro „proverena“.