Prinudno buđenje opozicije

Teško da je to put ka uspostavljanju poverenja u pravosuđe u koje, prema istraživanjima, ne veruje čak 80 posto građana Srbije: dok su navodi Rodoljuba Milovića, penzionisanog načelnika Uprave kriminalističke policije o povezanosti članova Vlade sa organizovanim kriminalom prošli bez neophodne reakcije nadležnih institucija, država pokazuje izrazitu ažurnost u slučajevima u kojima neko „stane na žulj“ predstavnicima vlasti. Nakon što je sociolog Jovo Bakić pozvan na informativni razgovor kako bi policajcima objasnio smisao ocena iznetih u intervjuu NIN-u, stiglo je novo iznenađenje: po Nikolu Jovanovića, potpredsednika Narodne stranke, policija je došla u rano jutro, nešto pre šest časova, kako bi ga, naočigled porodice, privela na saslušanje pred tužiocem. U opasno podeljenoj Srbiji tu se završava nesporni deo priče – ostatak zavisi od lične sklonosti da se poverenje pokloni zvaničnoj verziji, potkrepljenoj saopštenjem beogradskog odbora naprednjaka kojem predsedava ministar policije Nebojša Stefanović, ili rečima samog Jovanovića. Povod za privođenje potpredsednika NS i šefa odborničke grupe Saveza za Srbiju u Skupštini Beograda je krivična prijava „privatnog lica“ čiji identitet predstavnici Osnovnog javnog tužilaštva u Pančevu nisu želeli da saopšte. Rekli su samo da se Jovanović sumnjiči da je prekršio član 138, stav 1 Krivičnog zakonika, u kom se navodi da će se „novčanom ili zatvorskom kaznom od jedne godine kazniti onaj ko ugrozi sigurnost nekog lica pretnjom da će napasti na život ili telo tog lica ili njemu bliskog lica“. Identitet podnosioca prijave otkrio je, međutim, sam Jovanović: „montirani proces“, kaže, pokrenuo je Ivan Tešić, odbornik SNS iz Pančeva, koji ga tereti za navodni napad iz februara. Jovanović tvrdi da nikakvog napada nije bilo, već da je upravo Tešić njega provocirao u jednom pančevačkom kafiću, gde je seo nakon protestne šetnje. Potpredsednik NS takođe tvrdi da je kafić odmah napustio, „ne želeći da s takvim ljudima ima posla“, te da je posle toga još jednom dolazio u Pančevo gde je na protestu govorio protiv Branka Malovića, „organizatora batinaških odreda naprednjaka uoči lokalnih izbora“. Prema verziji predstavnika Tužilaštva u Pančevu datoj medijima (Insajder, Tanjug) Jovanović je priveden jer je četiri puta pozivan na saslušanje, ali nije pronađen na prijavljenoj adresi. Nakon prinudnog privođenja Jovanović je, kako je saopšteno, ostavio novu adresu, pa je pušten. Naknadno će biti pozvan na saslušanje na kome će biti u prilici da iznese svoju odbranu, a nastavak procesa najavljen je za avgust. S druge strane, međutim, sam Jovanović kaže da se, nakon što su ga komšije obavestile da je tražen na adresi na kojoj je prijavljen, još pre mesec dana, sam pozvao Tužilaštvo u Pančevu i pružio informaciju o adresi na kojoj živi. On tvrdi i da je izrazio spremnost „da u bilo kom trenutku da izjavu u vezi sa navodnim napadom na odbornika SNS-a“. Čak i da nije tako, ili da je, recimo, došlo do neke vrste „pokvarenih telefona“ usled kojih se informacija data u telefonskom razgovoru nekako zagubila pa je došlo do pokretanja procesa prinudnog privođenja, ostaje pitanje zašto je to moralo da se radi na takav način, u tako ranim časovima, naočigled dece kojima je otac, poput najgoreg kriminalca, odveden u maricu? I čak da zaista nije reč o još jednom „vaspitnom“ pritisku na kritičare vlasti, kako se tumači u delu javnosti, ostaje pitanje - šta će biti posledice stalnih akcija kojima se produbljuje podela u društvu i daje razlog za sumnju u zloupotrebu institucija u političke svrhe? Da li je neko, osim istražitelja sa kojima je razgovarao, čuo upozorenja sociologa Bakića o tome kako bi se sve ovo moglo završiti?