Afera grudnjak i afera gaće

Mnoge pojedinosti izazivaju sumnju u prvom i ponovljenom zamešateljstvu. Čitaoce podsećam da se testovi, bilo gde da se štampaju, mogu „izvući“ iz sedam institucija, od Ministarstva prosvete do škola, i učiniti dostupni učenicima. U oba protekla slučaja su optužene štamparije, što najblaže rečeno izaziva sumnju. Sledeća sumnja potiče otuda što u ovogodišnjem slučaju vlada nesklad u izjavama lica iz Ministarstva prosvete (žena, tri žene i 15 direktora) i policije (roditelj). Reč je, očigledno, o lošoj koordinaciji. U vreme „afere grudnjak“ (2013) svi su znali da su se testovi kupovali za novac kod spomenika knezu Mihailu. Bila je to javna tajna za sve u prosveti, a posebno roditelje čija su deca polagala maturu. Usred afere oglasio se Ivica Dačić i izjavio da su testovi izneti iz Službenog glasnika. Odmah su poslata dva bezbednjaka da utvrde kako se testovi štampaju, iznese i prodaju. Kada su posao završili došli su kod mene i saopštili da postoji jedna prostorija iz koje je moguće izneti test. Štamparija je imala obezbeđenje i u vidu kamera, ali one nisu registrovale krađu, te u priču bezbednjaka nisam verovao, ali sam postojeće kamere zamenio jačim i kvalitetnijim. Sa svojim saradnicima odlučio sam da i mi ispitamo slučaj. Žena koja je optužena da je u brushalteru iznela test nije se od dana utvrđivanja „krivice“ od strane bezbednosne službe pojavila u Glasniku. Ko je nju naterao da napusti posao pre nego što smo joj uručili suspenziju? Nastojali smo da s njom stupimo u kontakt, ali su svi pokušaji bili bezuspešni. Posredstvom jedne njene koleginice ponudili smo joj svu materijalnu i pravnu pomoć, ali je ona i to odbila. Akt o suspenziji morali smo da joj uručimo poštom. Kažnjena je s jednom godinom zatvora, a potom joj je kazna preinačena na četiri meseca uslovno. Zašto je „krivica“ pala na nju? Prvo, nosila je grudnjak 5 plus, jer samo u takav brus mogao je da stane test! Drugo, jedan član njene porodice bio je poznat policiji kao neko ko je koristio drogu i prodavao je. Ove podatke dobili smo od njenih prijatelja, naših radnika. Ništa u „aferi grudnjak“ nije bilo slučajno, sve je bilo izrežirano. Danima se ovaj problem provlačio u medijima, kao i danas. Mene su učestalo zvali novinari radi izjava, a ja sam, sumnjajući u istinitost zvaničnog saopštenja, izbegavao da ih dajem. Na svakoj promociji knjiga Službenog glasnika postavljano mi je ovo pitanje. I, kada mi je prekipelo, podigao sam fleš i rekao da su testovi provaljeni s ovom malom spravom. Posle ove izjave novinari me nisu više zapitkivali, ali sam imao probleme s nadležnim vlastima. Na jednom važnom sastanku, jedna osoba mi je rekla: „O`ladi, malo, Radoše“! Kako nikome ne pada na pamet da su testovi i tada, i ranije, i kasnije, i danas, mogli da „procure“ i na drugim mestima, recimo, tamo gde svi imaju fleševe i mogućnost da ih na njima iznesu, a ne samo u štamparijama. Kad se test „izvuče“ iz jedne od sedam institucija, putem fleša ili telefona (vajber) upotrebljiv je na mah, svuda u zemlji, lakše i bolje nego ako se iznese u grudnjaku ili u gaćama, kao u ovogodišnjem slučaju. Ima li danas ozbiljna čoveka u ovoj zemlji koji će poverovati da se testovi izvlače baš iz štamparija i to u grudnjacima i gaćama? Ako, po rečima ministra, ljudi u Zavodu za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja „nemaju kapacitet da maturu urade bolje“, zašto je rade? NJegovo zalaganje da se uvede digitalizovano polaganje mature znači da će se s krađama nastaviti, ali bez grudnjaka i gaća, sofisticiranije, s flešom, vajberom i internetom. Da li iko može zaustaviti Srbe u potkradanju države? Zbog „afere grudnjak“ niko nije javno tražio moju smenu, iako se ona u potaji pripremala, ali o tome drugi put. Zato što je svakom bilo jasno da je Službeni glasnik samo jedna od sedam ustanova mogućih krivaca, sva pažnja novinara usmerena je na ministra prosvete, Žarka Obradovića, koji je podneo ostavku, a da je bilo ikakve pouzdane sumnje u Glasnikovu krivicu, morao bih, pre njega, isto da uradim. Verujem da nije rešenje ni ako sadašnji ministar podnese ostavku, već u uvođenju stroge kontrole u svim ustanovama koje učestvuju u ovom procesu. Naravno, i u strogim kaznama, a ne u prozivkama i izmišljenim krivcima. Odgovornost moraju snositi i oni roditelji koji traže preči put za svoju decu. „Afera grudnjak“ i „afera gaće“ su slika našeg obrazovnog sistema.