Najvažnija lekcija zaustaviti odliv mozgova

Proteklog vikenda, 23. i 24. juna, na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu održana je osma tradicionalna Beogradska konferencija mladih ekonomista (Belgrade Young Economists Conference – BYEC 2019). Na njoj je mala, ali pažljivo odabrana, grupa doktoranada sa vodećih međunarodnih doktorskih programa iz ekonomije i finansija, kao i novopečeni doktori nauka iz tih oblasti, predstavila svoje radove pred istaknutim međunarodnim ekonomistima. Zadatak renomiranih diskutanata bio je da detaljno proanaliziraju i komentarišu određeni rad kako bi pomogli da se dostigne kvalitet koji bi autoru omogućio da ga kasnije publikuje u nekom uglednom međunarodnom časopisu. Konferencija je, tokom proteklih osam godina, postala jedna od najprestižnijih smotri mladih ekonomista u Evropi. Inicijativa za pokretanje konferencije potekla je od profesora Bojana Jovanovića, čuvenog ekonomiste sa NJujorškog univerziteta, poreklom iz Beograda. On od 2004. svake godine dolazi u Beograd gde predaje na međunarodnom master programu iz kvantitativnih finansija (IMQF) na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. Želja mu je bila da se Beograd i Srbija stave na akademsku mapu iz oblasti ekonomske nauke, ali i da se donekle prevlada ozbiljan problem sa kojim se suočavaju mladi naučnici u celom svetu, a to je nedovoljna mogućnost mladih istraživača da dobiju savete od vrhunskih istraživača. Pretpostavimo da kao mladi istraživač vredno radite na nekom projektu, ali nemate direktne kontakte sa kolegama koji „diktiraju modu“, to jest de fakto određuju šta jeste a šta nije interesantan problem u vašoj oblasti istraživanja. Bez neposrednog kontakta sa njima može da se desi da svoj rad kasnije niste u stanju da valorizujete kroz publikaciju u prestižnom međunarodnom časopisu. A upravo je publikovanje u takvim časopisima ključ uspešne naučne karijere u najvećem broju zemalja. U ekonomskoj nauci, lični kontakt sa istaknutim istraživačima praktično je neophodan za ozbiljnu naučnu karijeru. Naime, prilikom objavljivanja radova uvek se iznova (za razliku od tehničkih nauka, na primer) mora prvo dokazati da je tema dovoljno relevantna, a ne samo da je matematičko--statistički odrađena besprekorno. To daje radovima iz ekonomije određenu dozu subjektnosti. Kako ste (i da li ste uopšte) percipirani od strane arbitara elegancije stoga je veoma značajno za mladog ekonomistu-istraživača, možda i više nego za mladog fizičara ili molekularnog biologa. Nekoliko je ključnih razloga za uspeh Beogradske konferencije mladih ekonomista. Sa jedne strane, o prihvatanju radova odlučuje međunarodni odbor koji čine vrhunski svetski i domaći naučnici. Svake godine organizatori dobijaju mnogostruko više radova nego što ima mesta na konferenciji (mesta je samo 12) pa šansu dobijaju samo vrlo kvalitetni projekti. Podatak da je rad prihvaćen na BYEC postao je, stoga, jedan od simbola kvaliteta rada nekog mladog ekonomiste. Drugo, primljenim radovima poklanja se mnogo više vremena nego na velikim konferencijama: pola sata za izlaganje autora, dvadeset minuta za diskutanta i desetak minuta za opštu diskusiju, odnosno ceo sat po jednom radu. Treće, diskutanti su pažljivo izabrani tako da mogu da na najbolji i najkompetitivniji način prokomentarišu rad. Time se stvara produktivna naučna atmosfera, puna dobronamernosti, ali i argumentovanih kritika i saveta. Najzad, iako je konferencija mala, otvorena je za zanimljive teme iz svih oblasti ekonomije i finansija. Na taj način učesnici i posetioci konferencije (pristup je, razume se, slobodan), dobijaju uvid u važne trendove u ekonomskoj nauci kao celini, ne samo u pojedine uske podoblasti. Sve to zajedno doprinelo je da se vremenom među mladim ekonomistima u Evropi, a donekle i u Americi i Kanadi, stvori ozbiljno interesovanje za učešće na beogradskoj konferenciji. Beogradska konferencija mladih ekonomista prve dve godine – 2011. i 2012. - organizovana je u saradnji sa Narodnom bankom Srbije. U to vreme sa NBS su sarađivali profesori Branko Urošević i Milan Nedeljković koji su, zajedno sa profesorom Jovanovićem, od početka najaktivnije učestvovali u organizaciji konferencije i njenom pretvaranju u ovo što je ona danas: međunarodno prepoznati brend iz oblasti ekonomske nauke vezan za Beograd i Srbiju. Interesantno je napomenuti da su se Urošević i Nedeljković vratili u Srbiju posle završenih doktorata iz oblasti ekonomije sa vrhunskih svetskih škola (Berkli u SAD i Vorvik u Velikoj Britaniji, respektivno). Konferencija se od 2014. „seli“ na Ekonomski fakultet Univerziteta u Beogradu. Fakultet preuzima na sebe organizaciju konferencije i dovođenje grupe renomiranih diskutanata sa vodećih svetskih univerziteta. Takođe, pokreće se, od 2014. i veoma plodna saradnja sa Unikredit fondacijom iz Milana (Italija). Ova fondacija od tada na različite načine podržava funkcionisanje BYEC. Između ostalog, ona svake godine dodeljuje novčanu nagradu za najbolji rad na konferenciji i delimično pokriva putne troškove doktoranada koji dolaze da predstave svoj rad. Interesantno je da, iako je BYEC postigla nesumnjiv uspeh u promociji Beograda i Srbije među akademskim ekonomistima u Evropi i svetu, u Srbiji se o njoj relativno malo govori i zna. To će se, verujemo, promeniti. Naime, od 2019. Savez ekonomista Srbije, kao i Naučno društvo ekonomista Srbije, postaju koorganizatori konferencije. Zajednički cilj je da ovaj projekat, koji vodi mala grupa entuzijasta, postane što šire prepoznatljiv kako u našoj zemlji tako i u regionu. Jer ovo jeste jedinstvena prilika da i naši mladi naučnici sa svih univerziteta i institucija u Srbiji iz prve ruke vide kako izgledaju radovi njihovih kolega sa najpoznatijih škola, koje su trenutno aktuelne teme iz ekonomske nauke, kao i kako se vodi otvorena naučna debata iz oblasti ekonomskih nauka. Takođe, prvi put ove godine (a to će se od sada raditi svake godine), Srpska akademija nauka i umetnosti (SANU) zajedno sa Ekonomskim fakultetom Univerziteta u Beogradu organizovala je 22. juna Beogradski simpozijum iz ekonomije i finansija (Belgrade Symposium in Economics and Finance – BSEF 2019) u prostorijama SANU. Naime, koristeći svoje prisustvo u Beogradu radi učešća na Konferenciji mladih ekonomista, na Beogradskom simpozijumu su svoje najnovije naučne radove predstavili upravo diskutanti sa Beogradske konferencije mladih ekonomista. Na taj način, zainteresovana srpska naučna javnost imala je priliku da čuje izlaganja više vodećih evropskih i svetskih ekonomista na jednom mestu. U Srbiji se puno priča o odlivu mozgova. Ono što su organizatori Beogradske konferencije mladih ekonomista, Savez ekonomista Srbije i Naučno društvo ekonomista Srbije i njihove inostrane kolege (a među njima i članovi srpske naučne dijaspore) nepobitno pokazali jeste da su i povratni procesi i te kako mogući i da mogu da daju veoma dobre rezultate. Uz koordinaciju domaćih pojedinaca i institucija sa inostranim pojedincima i institucijama kao i uz pomoć naše naučne dijaspore, moguće je ostvariti velike pomake sa skromnim novčanim ulaganjem, ali uz puno dobro volje. Možda je upravo to i najvažnija lekcija Beogradske konferencije mladih ekonomista (BYEC).