Zalutao u uputstvu

Verujem da je svakom vlasniku televizora poznato ono upozorenje koje, posle svake reklame za lek, spikeri čitaju mitraljeskom brzinom, očigledno zato da bi se uštedelo na vremenu i novcu: „Preupotrebedetaljnoproučitiuputstvo oindikacijamameramaoprezaineželjenimreakcijamanalekposavetujtesesalekaromilifarmaceutom“ i tako dalje. Ja se tog saveta držim, i uvek pažljivo pročitam uputstvo za lek. Pre nekoliko dana, posle kraćeg boravka u bolnici, izašao sam sa otpusnom listom na kojoj su bili nabrojani lekovi koje sam dotle uzimao i koje treba još da uzimam u određenim dozama. Primetio sam da među njima nema jednog leka za smirenje koji je ranije bio na spisku, a da je dodat novi lek – rivotril. Kupio sam taj lek u apoteci i odmah izvadio uputstvo, da bih video da li je rivotril zamena za sedativ ili nešto novo. U celom uputstvu, uzgred rečeno, ime leka pisano je s velikim početnim R, što je u suprotnosti sa tačkom 71 Pravopisa. Ipak, pravopis je sporedna stvar kad je u pitanju lečenje. Meni je bio važan odeljak uputstva br. 1, pod naslovom „Šta je lek Rivotril i čemu je namenjen“, a u njemu piše: „Rivotril sadrži aktivnu supstancu klonazepam, koja pripada grupi lekova koji se nazivaju benzodiazepini.“ (Ispravno po pravopisu bilo bi benzodijazepini.) Dalje: „Rivotril se upotrebljava za lečenje epilepsije kod odojčadi, dece i odraslih. Smanjuje broj konvulzija (epileptični napadi), a konvulzije koje imate će biti manje ozbiljne. Rivotril je namenjen za lečenje svih oblika i epileptičkih napada kod odojčadi, dece i odraslih, uključujući atipične apsans napade; primarnih ili sekundarno generalizovanih (grand mal) napada; toničnih ili kloničnih napada; jednostavnih ili kompleksnih parcijalnih (fokalnih) napada; različitih oblika miokloničnih napada, mioklonusa i udruženih abnormalnih pokreta.“ Time se završava odeljak 1. Ja nikada nisam imao epilepsiju niti bilo koji od navedenih simptoma, pa mi je ostalo nejasno zašto mi je prepisan novi lek. Danas, kad se uveliko govori o potrebi da se srpski uvede među nastavne predmete na svim fakultetima, možda bi ovo moje bolesničko iskustvo moglo poslužiti kao dokaz da bi budući lekari, farmaceuti i svi drugi naučnici morali naučiti veštinu da svoja visokostručna znanja običnim jezikom prenesu širokim masama kojima su ona, u krajnjoj liniji, namenjena.