Orbanova privatna država

Mađarska je postala postkomunistička mafijaška država. NJu ne predvodi neka partija, već političko-ekonomski klan okupljen oko premijera Viktora Orbana, klan koji društvo tretira kao svoje privatno vlasništvo, istovremeno zadržavajući demokratsku fasadu. Postupanje mađarske države nije nepristrasno već diskreciono, usmereno na to da eliminiše protivnike klana, a bogatstvo i imovinu preraspodeli lojalnima. Orban koristi beskrvne metode birokratske prinude, ali je to svejedno nelegalno ponašanje: korupcija i politički selektivna primena zakona imaju centralno mesto u njegovom sistemu. Mafijaški karakter Orbanovog režima objašnjava njegovo ponašanje. Svaka kriminalna organizacija, privatna ili javna, ima tri ključne potrebe: izvore novca, mogućnost da taj novac opere, te nekažnjivost za sopstvene pripadnike. Da bi se ovo poslednje obezbedilo, potrebno je neutralisati primenu zakona, što je Orbanu mnogo teže na nivou Evropske unije nego kod kuće. Tokom protekle decenije, mađarska mafijaška država se usavršila kad su u pitanju prva dva imperativa - otimačina i pranje novca. Oligarsi iz Orbanovog klana oko 90 odsto svojih ukupnih prihoda ostvaruju iz projekata javnih nabavki koje finansira EU. Prema budimpeštanskom Centru za istraživanje korupcije, vrednost ugovora za realizaciju ovih projekata je naduvana između 1,7 i 10 puta - što ukazuje da na tenderima nema stvarne konkurencije i da postoji visok rizik od korupcije. Dodatno finansiranje obezbeđuje se od autokratskih režima drugde u svetu. Ovo uključuje 11,2 milijarde dolara vredan kredit odobren od Rusije za finansiranje rekonstrukcije nuklearne elektrane u Paksu, tri milijarde dolara koje obezbeđuje Kina za gradnju brze pruge, te saradnja s turskom vojnom industrijom. Svaki od ovih dilova, koje faktički finansiraju mađarski poreski obveznici, uvećava prihode Orbana i njegovih oligarha. Ti dilovi Orbana čine ucenama podložnim vazalom istočnih autokrata, i time Trojanskim konjem koji je u stanju da dalje potkopava proces evropskih integracija i ograničava globalne političke ambicije Evrope. Pošto su Orbanovi pajtaši uključeni u legalne poslove poput građevinske industrije i medija, u prilici su da ilegalno stečena javna sredstva jednostavno operu isplaćujući sami sebi ogromne dividende. Orbanov otac, zet i glavni čovek za ekonomiju Lerinc Mesaroš - bivši tehničar za gas koji je zgrtanjem para od projekata javnih nabavki za nekoliko godina postao najbogatiji čovek u Mađarskoj - samo u 2018. su od dividendi ukupno prihodovali 170 miliona dolara. Nužnost da se osigura nekažnjivost objašnjava Orbanovu antievropsku poziciju. Mafijaška država je već osigurala nekažnjivost kod kuće, time što su pod kontrolu stavljeni policija, tužilaštvo i Ustavni sud; nijedan od tih organa sada neće odobriti istrage čija bi meta bili moć i bogatstvo Orbanovog klana. Ali je mađarskom režimu potrebno da bude nekažnjiv i na međunarodnom nivou. To je razlog zbog koga je Orban pokrenuo „borbu za nacionalnu slobodu“, što se protivi tome da Mađarska prihvati nadležnost Kancelarije evropskog javnog tužioca (EPPO) i što se žali na „narušavanje suvereniteta“ kad god neko sa strane otvori temu korupcije. NJegova nacionalistička poza nije ništa drugo do smokvin list koji treba da prikrije ogoljenu potrebu za nekažnjivošću jedne kriminalne organizacije: da joj se omogući da i dalje krade od zapadnih poreskih obveznika i da ne bude pod nadzorom EU. Orban je nekažnjivost pokušao da obezbedi eksploatišući jednu od strukturnih slabosti EU: pravo zemalja članica da ulože veto pri donošenju odluka na nivou čitave Unije. Moguće je uočiti paralelu između današnje EU i Poljske u 17. i 18. veku, kada je pravo veta koje je imalo tamošnje plemstvo (liberum veto) u dva navrata dovelo do sakaćenja - i na kraju do rasparčavanja - onoga što je u to vreme bilo najveća evropska imperija. Orban se nada da bi formiranje ucenjivačkih savezništava s drugim autokratski nastrojenim vladama u EU zaustavilo proces daljih evropskih integracija i zaštitilo njegovu mafijašku državu od daljih udara iz Unije. Orban je izvorno takvu alijansu pokušao da napravi s preostale tri članice Višegradske grupe, ali se to završilo neuspehom. Slovačka je nedavno izabrala liberalnu, proe- -vropski nastrojenu predsednicu, dok je Češku Republiku zahvatio talas masovnih protesta protiv korupcije daleko nižeg stepena od onog kakav je u Mađarskoj. Konačno, iako poljski de facto lider Jaroslav Kačinjski deli Orbanove autokratske i antievropske tendencije, njega pokreće ideologija, a ne želja za bogaćenjem. Za razliku od Orbana, Kačinjski ne gradi političko-ekonomski klan za pljačkanje sopstvene zemlje. Pošto mu je propao pokušaj da formira centralnoevropski ucenjivački savez, Orban se okrenuo populističkim snagama diljem EU. Inicijativa „Evrope nacija“ predstavlja idealnu formu za povezivanje nacionalizma zapadnoevropskih populista s potrebom mađarske mafijaške države za nekažnjivošću. Orban je svoj status među tim snagama pokušao da uzdigne eksploatišući evropsku migrantsku krizu te, šire uzev, udružujući svoje interese s onima njegovih autokratskih finansijera na Istoku. Ali ni ova populistička alijansa nije procvetala, kao što su pokazali prošlomesečni rezultati izbora za Evropski parlament. Širom Evrope su rast podrške zabeležile liberalne i zelene partije, dok populisti nisu uspeli da ostvare proboj. Jedina mafijaška država u EU je kod kuće u korišćenju prisile sve beskrupuloznija, što je Orbanovoj vladajućoj koaliciji omogućilo da na evropskim izborima osvoji 52 odsto glasova. Ali na međunarodnom planu mađarski režim sada ima malo manevarskog prostora. Građani Evrope shvataju da jedino kroz dalju integraciju Unija može da se uzdigne od obične ekonomske sile do statusa ravnopravnog takmaca sa Sjedinjenim Državama i Kinom. Osim toga, EU preduzima korake kako bi se obračunala s korupcijom u pojedinačnim zemljama članicama uslovljavanjem isplata iz svojih fondova poštovanjem kriterijuma vladavine prava. Orbanova antievropska pozicija ne reflektuje drugačiju viziju Evrope. Ona proizlazi iz njegove potrebe da zaštiti sebe i svoj klan. On se ponaša kao kriminalac - i tako se prema njemu treba i odnositi.