Промени језик   Sitemap   Верзија за штампу   19.10.2019. 07:34
 НАСЛОВНА    АРХИВА    НИН ДИЈАЛОГ    САДРЖАЈ      ПРЕТПЛАТА    E-ПРОДАЈА 
 
УВОДНИК
Нова верзија политике „нико не сме да вас бије“

Овогодишње видовданске поруке српског руководства остале су у истом идеолошком кругу из кога су ка небу полетеле са Газиместана пре тридесет година. Народу је дато мало заводљивог национализма и много популизма

Рекло би се, на први поглед, да је све прошло у духу новог времена и нових значења. Церемонијално обележавање шестсто тридесет година од Боја на Косову, те митске, трауматичне тачке свих српских неспоразума са собом, својом прошлошћу, будућношћу и са светом, уприличено је, као и увек, у манастиру Грачаница и на Газиместану. Али му, ове године, нису присуствовали највиши функционери актуелне власти. Чак ни представици Српске листе са севера Косова. Ове године помен и свету литургију српски патријарх Иринеј није служио на Косову него у Цркви Светог кнеза Лазара у Београду. Па ни принчевски пар Карађорђевић није отишао на Косово, иако је од повратка у земљу 2001. године Видовдан увек обележавао у Грачаници и на Газиместану. Председник Вучић изабрао је да своје поруке Србији и свету тог дана упути из Краљева, отварајући аеродром „Морава“ и демонстрирајући нову верзију небеске Србије која је изашла из националистичке заблуделости и ушла у реалност модерне земље која и симболички и стварно лети према свету. Његов говор, том пригодом, требало је да подржи ту идеју. А делегација лидера Срба из Републике Српске, Црне Горе и Северне Македоније, која се уз Александра Вучића и овдашње руководство поређала на свечаној бини, требало је ваљда да се прочита као знак да су се сви Срби, некада загледани у велику Србију, сада загледали у велики свет коме ова земља тежи. Па је тако порука Слободана Милошевића из газиместанске ере „ако не знамо да радимо, знамо да се бијемо“ замењена политиком „нећемо да се бијемо него хоћемо да радимо“ .

Лепо би било да је тако. Али, нажалост, у стварности српске политике ништа није као у њеном политичком маркетингу. Зато је цео напор да се приликом важне годишњице на нови начин симболички обради косовски мит у серији политичких порука - а требало је да с аеродрома „Морава“, уместо првих авиона, оне одлете у свет - у ствари, озбиљна фарса изведена у дуодрами са дуплим кулисама. Једне су подигнута за споља, као јарбол миротворства и разборитости политичара који су научили историјске лекције. А друге су разапете за унутрашњу употребу, наслоњене на идеологију која нас је као државу и народ већ прескупо коштала.

И кад је већ послао у свет те заводљиве поруке, реторичког отклона од политичке злоупотребе Видовдана, Александар Вучић је могао да се врати на свој терен и да се, поводом истог догађаја, али са сасвим другачијим значењима, обрати свом народу. А он најбоље зна шта народу треба – веровање, снажне пароле које не трпе пропитивање и тражење доказа и савремена верзија „нико не сме да вас бије“ политике. Доцирање елите, око тога, ионако му није важно јер је презире, а то сугерише и свом народу. Зато је, у славу Газиместана, изабрао да се диви војним хеликоптерима које Србија набавља - шест комада за сада, за случај да ипак затреба да се бијемо. И да јасно стави до знања свима који би могли да посумњају, да „никоме у региону неће дозволити да угрожава идентитетска права српског народа“. И чврстину тог става, народу је требало да покаже делегација лидера свих Срба из региона који су се на отварању аеродрома „Морава“ нашли заједно на бини, симболишући поново то митско јединство свих српских земаља. Јер, како је то поручио Милорад Додик, „идентитет српског народа је нападнут“ и сад се ваљда очекује његова поновна хомогенизација и збијање редова народа уз своје руководство.

То, све скупа, нажалост, значи да су овогодишње видовданске поруке српског руководства остале у истом идеолошком кругу из кога су ка небу полетеле са Газиместана пре тридесет година. Народу је дао мало заводљивог национализма и много манипулативног популизма. Национализам је још увек најмоћније гориво српске политике, а политичку културу и даље обликује снажно утемељени популистички образац кога се владари у савременој историји ове земље никада нису одрекли. Па што би се одрекао Александар Вучић кад му с популизмом и демагогијом баш добро иде. Експерт је да поједностављује и замагљује, да дели друштво и своди га на добре и лоше, да подстиче поделе, развија страх, лажну наду, манипулише заблудама и намерним логичким грешкама кад недостају аргументи, да супротставља различите групе и на том конфликту придобија подршку као једини и највећи заштитник народа.



Весна Малишић


Share on Facebook 

Постојећи коментари (0)| Пошаљи коментар

Приступ за чланове
  Корисничко име
  Лозинка
 
  Запамти ме на овом рачунару
Постаните члан! Региструјте се овде
Изгубили сте Лозинку? Кликните овде
Мисли
bg

Александар Вулин, министар војни, о изјавама Јенса Кестнера, немачког посланика екстремне деснице

Kо год да је провео време на КиМ, oчигледно је да се оданде вратио као заклети Србин и најгоре говори о шиптарској држави.

Прочитајте све мисли
bg