Bez pravde za žrtvu

Moja supruga, Svetlana Đurđević Lukić (53), direktorka i koosnivačica Centra za istraživanje javnih politika, poginula je pre tri godine u saobraćajnoj nesreći. Svetlana je bila priznata analitičarka i ekspertkinja u oblasti američke spoljne politike, ljudske bezbednosti i politike bezbednosti i priznato ime u srpskom novinarstvu. Na vrhuncu profesionalne i istraživačke karijere, preminula je u Zemunskoj bolnici od posledica udesa koji se dogodio kod Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu. Na nju je, kao pešaka, na pešačkom prelazu, i na zelenom svetlu, 23. septembra 2016. godine, naleteo autobus koji pripada kompaniji Unacop. O traljavom radu tužilaštva koje ni posle godinu dana nije saslušalo vozača, obavestili smo vas pre dve godine na stranicama NIN-a. To nije imalo efekta. Posle skoro tri godine imali smo prvo ročište na sudu, 19. juna 2019. godine. Tužilaštvo traži apsolutno najmanju kaznu za to delo, iako se nesreća završila gubitkom života. Za slična dela, na primer u slučaju pogibije majke i bebe na auto-putu, početkom ove godine, ekspresno je presuđeno 12 godina, a sa priznanjem vinovnika šest godina. Ne postoji nikakvo logično objašnjenje zašto zamenica tužioca traži minimalnu kaznu za gaženje na pešačkom prelazu sa smrtnim ishodom, gde treba da učimo decu da prelaze ulicu. Ovako smešna optužnica za nas kao Svetlaninu porodicu je još teža, jer nemamo nikakvog uticaja na odluku tužioca. Još tužnije bi bilo da tužilaštvo, na primer, odustane od optužnice, jer nisu učinili ništa da prikupe dokaze koji su traženi od njih odmah posle udesa – vozačev mobilni telefon i snimke sa nekoliko kamera koje pokrivaju raskrsnicu. Treće osnovno tužilaštvo po našem mišljenju ne čini dovoljno u korist javne bezbednosti u gradu u kome veliki broj vozača gradskog prevoza koristi mobilni telefon tokom upravljanja vozilom. Na tom je nivou stanje tužilaštva, pravnog i sudskog sistema u Srbiji. Da je Svetlana odnesena iz naše kuće sa ovako zadobijenim povredama mozga, pluća i bubrega, ja bih već bio spakovan na minimum 15 godina zatvora, ako mi revnosni tužilac ne bi prišio još težu tužbu, za teško ubistvo. Ovako, odbrana vozača autobusa koji je usmrtio Svetlanu sprema se da zatraži nanogvicu ili kućni zatvor za besprizornog vozača na sledećem ročištu, 9. jula 2019. Nama se priređuje dodatno ponižavanje zahvaljujući tužilaštvu. Mi u nakaradnom pravnom sistemu Srbije kao oštećena strana nemamo pravo na žalbu. Ne postoji nijedna olakšavajuća okolnost za vozača. On je profesionalac i njemu nije olakšavajuća okolnost to što nije pio. Nije nam poznato da li je testiran na druge supstance. Nijednog trenutka porodici nije izjavljeno saučešće, niti izvinjenje. Vozač se tri puta oglušio na poziv tužilaštva, da bi posle više od godinu dana, tek na insistiranje našeg advokata, za njim bila raspisana poternica. U slučaju vozača koji je naleteo autobusom na Svetlanu, policija je jasno pogrešila ne privodeći ga odmah, iako je žrtvi naneo izuzetno teške povrede i posle se nije odazivao. Vozač nijednog trenutka nije objasnio zašto nije pazio prilikom skretanja. NJegovo objašnjenje je lažno, na šta, naravno, ima pravo. Savršeno je dobro znao šta je učinio te večeri, jer je bio u Zemunskoj bolnici pre nas, članova porodice. Ovi postupci ne opravdavaju pozivanje na eventualne olakšavajuće okolnosti. Naprotiv, ovde imamo klasičan slučaj diskriminacije naše pokojnice. Svetlani je povređeno poslednje ljudsko pravo koje je imala, da njen ubica bude pravedno kažnjen. O ovome smo obavestili ambasade zemalja sa kojima je Svetlana sarađivala. Tako je živeti pod vladavinom onih koji malo cene živote svojih građana, i gde se ministri na papiru utrkuju da prikažu da štite žene od nasilja, a u praksi padaju na tome. Prošle godine imali smo rast broja ubistava žena i samoubistava počinilaca. Kao posledicu toga što se ne ceni stručnost, što se ohrabruje nesavesno ponašanje i razara sudski sistem, nevezano samo za poslednju političku garnituru, imamo potpuno logično povezan pad na svim nivoima sigurnosti, od pešačkog prelaza do državnog nivoa. U ovom slučaju pravda je izigrana i mi ćemo pokušati da tražimo poništenje mogućnosti dodeljivanja nanogvice ili kućnog zatvora za dela sa tragičnim ishodom. Verujemo da će nam se pridružiti mnogi kojima su najdraži takođe nastradali bez odgovarajuće kazne za vinovnike.