Zajedno protiv kriminala

Bio je vreo dan, a jedna šljiva u selu Donja Bitinja, u opštini Štrpce na Kosovu, dala je dovoljno hlada da pod nju zajedno u slozi stanu Srbi i Albanci i slikaju se za NIN. I ne samo da su u slozi stajali i govorili u jedan glas, već su izgovarali rečenice o tome da će, ako treba, da ginu zajedno. „Ako umremo sada, zajedno ćemo da umremo za svoje reke, za Lepenac“. Seljaci iz Donje Bitinje ne pitaju jedan drugog za nacionalnost, nego za zdravlje, a kad idu na proteste protiv mini-hidrocentrala, idu uvek zajedno, nose transparente na srpskom i albanskom i čuvaju jedni drugima leđa jer oni se bore za svoju reku, za vodu, za stoku i svoje maline. NJihov zajednički protivnik takođe ima dve nacionalnosti - srpsku i albansku, a ima i novac, moć, silu, policiju i brutalno privatno obezbeđenje pred kojim podjednako pucaju i srpske i albanske kosti. Samo voda oko koje se bore, jedni za život a drugi za bogatstvo, nema nacionalnost i pred njom padaju sve zastave iako su one na Kosovu sve, bez izuzetka, hipertrofirane, isključivo XXL veličine. Protesti na Šar-planini počeli su početkom ove godine protiv izgradnje mini-hidrocentrala koje je kosovsko-bugarski konzorcijum Matkos grup namerio da postavi po šarplaninskim rekama. Za to je, protivno volji stanovnika, dobio dozvolu opštine Štrpce. Na čelu opštine je Bratislav Nikolić, koga od milja zovu don Braca. A i kako drugačije da tepaš čoveku koji, posle javne debate na kojoj se seljani izjasne protiv zatvaranja vode u cevi, omogući investitoru ključni papir saglasnosti lokalne zajednice. Inače, Bratislav Nikolić je rođeni brat Branislava Nikolića koji je donedavno bio politički savetnik predsednika Kosova Hašima Tačija, dok ga ovaj nije smenio na bizaran način posle medijskih napisa da je Nikolić saradnik BIA. I tu negde, verovatno, leži jedan od debelih razloga zašto su stanovnici Štrpca ljuti podjednako na političare iz Beograda i Prištine i zašto su konačno zajedno digli glas protiv politike koja im radi o glavi. Jer Beograd je glavni oslonac vlasti predsednika opštine Štrpce, a Priština je dala sve dozvole za izgradnju mini-hidroelektrana. Ustav i zakoni Kosova propisali su prioritete za korišćenje vode i na prvom mestu je, logično, voda za piće. Zatim slede poljoprivreda i industrija, a tek na četvrtom mestu je proizvodnja električne energije. Ukoliko se namera investitora Matkos grupe ostvari, više od 3.000 stanovnika Štrpca ostaće bez vode jer je izgradnja jedne od planiranih hidrocentrala počela, pa zahvaljujući protestima zaustavljena, upravo na izvorištu Balovanske reke odakle se snabdevaju pijaćom vodom. „Znamo mi da su Tači i Vučić zajedno i da dele pare - tvrdi nam više Albanaca i Srba, ljutih i ujedinjenih u saborništvu ispod one šljive. Meštani Štrpca protestovali su 64 dana a da opštinske vlasti nisu stale uz njih. Don Braca se, kažu, nije ni pojavio, jer beži od njih. Takođe, na protestima su najteže povrede zaradili kad je intervenisala specijalna policija ROSU, koja, ističu, ne dolazi bez saglasnosti i poziva iz lokalne samouprave. Paradoksalno, umesto od lokalnih vlasti, pomoć da zaustave izgradnju mini-hidrocentrale u Donjoj Bitinji došla je od komandira regionalne policije iz Uroševca, koji je organizovao sastanak seljana sa predstavnicima investitora. Sastanak je, ispostaviće se brzo, bio presudan da se obustave radovi Matkosa na postavljanju cevi jer je investitor priteran uz zid priznao da nema saglasnost 127 vlasnika parcela preko kojih bi trebalo da pređu cevi. „Svaka mu čast, da li je Albanac ili Turčin ne znam, ali sa takvim čovekom, svetlim primerom zaštite zakona, gradi se budućnost. Zahvaljujući njemu su investitori priznali da nemaju kupoprodajne ugovore sa vlasnicima parcela. To što oni rade zove se etničko čišćenje, jer ljudi bez vode ne mogu da žive, a postavljanje cevi u Balovansku i Kaluđersku reku će nas ostaviti bez vode za piće i uništiće prirodu, ubiće i pastrmku i medveda, sve. Zato skidam kapu Albancima iz Velike Bitinje koji su došli da zajedno sa nama brane reke, pokazali su veliki gest i privrženost multietničkom društvu i da žele da žive sa nama“, kaže Stojan Josimović. Potrebna je hrabrost da bi se učestvovalo na protestima ne samo zato što su se odvijali na nišanu snajpera, pod policijskom torturom i pretnjama obezbeđenja investitora. Moćnici su se potrudili da se niko ne oseća sigurnim i da svi strahuju za svoju imovinu. Josimoviću su zbog učešća u protestima jedne noći u martu, posle protesta, zapalili objekat u dvorištu, sa kolima, traktorom, kosilicom, kazanom za rakiju. Šteta je, procenjuje, oko 50.000 evra. Počinilac neotkriven. Sledi još jedna šokantna tvrdnja kao odgovor na pitanje na koga sumnja da je to uradio. „Zna se, Srbi iz opštine, valjda im je problem što moraju da vrate reket koji su uzeli. Para je velika gubidušnica“, ogorčen je Stojan. Jasno je njima svima da im se svet čudi što su prevazišli etničke podele, ali vidi se i da su na to ponosni. Stalno ističu da sve rade zajedno jer su svi zajedno i ugroženi. „Narod hoće da živi zajedno, ali država ne da, političari ne daju“, konstatuje Ranko Petković, jedan od petorice učesnika protesta koji su posle jednog od žešćih okršaja sa privatnim obezbeđenjem Matkosa završili u pritvoru u Uroševcu. Kazna za remećenje javnog reda i mira - 150 evra. NJegov saborac Gazmend Fetahu dodaje da su policajci i predstavnici investitora pokušali da igraju na večnu kartu etničke podele, ali im nije uspelo. „Pitao me je policajac zašto se mešamo sa Srbima. Kako da se ne mešamo, kad smo izmešani, pa mi živimo zajedno. I izvođač radova mi je rekao da se mi Albanci sklonimo, a oni će sa Srbima lako. Odbili smo i neće nas niko zaustaviti. Danas smo nas petorica, mešana delegacija i Srba i Albanaca, bili kod premijera Haradinaja i on nam je obećao da više neće dozvoliti gradnju. Jedna brana koja je na Lepencu već napravljena ne može da se sruši, ali više nijedna ne sme da se podigne. Svejedno ćemo da ostanemo uz Srbe koji brane gornje dve reke“, kaže Fetahu, a Petković potvrđuje „Albanci nas čuvaju“. Protesti u Štrpcu su se nastavili i nakon našeg odlaska. I 1. jula su zajedno blokirali put na 40 minuta. Učestvuju i u regionalnim protestima koji će se protiv mini-hidrocentrala održavati od 6. do 16. jula na prostoru od Grčke i Tirane, preko Severne Makedonije, Crne Gore, Srbije, BiH, do Soče u Sloveniji. Primera srpsko-albanskog zajedništva na Kosovu nema mnogo, ali izazivaju pažnju kad god se pojave, kad uspeju da izbegnu ispod propagandnih manipulacija političara koji ih svakog dana ubeđuju da je njihov suživot nemoguć i da je mržnja prevelika čak i danas, 20 godina nakon završetka rata. Jedan sveštenik nam je u Gračanici ispričao da nikad neće zaboraviti kad su se Srbi i Albanci uhvatili u kolo i igrali po taktu orkestra iz Vranja. Drugi sveštenik u Dečanima je u razgovoru postavio retoričko pitanje: Da li će se naći neki hrabri Albanci i Srbi da menjaju društvo zasnovano na kriminalu. Goraždevac, kod Peći, još je jedan primer tih hrabrih Albanaca i Srba. Ovde se zajedno bore protiv kompanije Swiss koja u blizini njihovih kuća i njiva skladišti potencijalno opasan industrijski otpad iz nekadašnjeg Kombinata kože i obuće. Protesti traju nešto više od mesec dana i imaju podršku gradonačelnika Peći Gazmenda Muhađerija. Iako onima koji iz Srbije, kroz tradicionalne medije bliske vlastima, mogu da steknu utisak da se hemijski otpad namerno skladišti u srpskom Goraždevcu da bi se isterali Srbi, situacija na terenu je potpuno drugačija. Nikolo Krasnići i Nenad Bukumirić su zajedno otišli u policiju i zahtevali istragu. Sa njima dvojicom smo otišli da vidimo fabriku u koju je u maju, pod rotacijom i u pratnji Kfora i policije, doneto 157 buradi hemijskog otpada. Vlasnici kompanije Swiss, kupci bivšeg kožnog kombinata, bogata braća Nezaim i Baškir Šalja, dominiraju u Peći. NJihove su benzinske pumpe, hoteli i nove zgrade. NJihovim graditeljskim poduhvatima su se isprečila burad sa hemikalijama i oni su ih, uz podršku kosovskih vlasti, prebacili u Goraždevac. Računali su verovatno na to da seljani neće imati ni snage ni znanja da im se suprotstave. Grdno su se prevarili jer su ih seljani uhvatili u brojnim nezakonitostima. U borbu za bezbedan život Albanci i Srbi su krenuli zajedno, formirali su zajednički protestni odbor i ne dopuštaju da se njihov lepi Goraždevac pretvori u smrtonosnu deponiju. „Moja kuća se nalazi na oko 50 metara od zgrade u koju su smestili burad, a po zakonu hemijski otpad ne sme da bude smešten na manju razdaljinu od tri kilometra od kuća. Znamo da su staru, zarđalu burad stavili u po još dva bureta i sve to izaziva brigu i nepoverenje i mislimo da je opasno po selo. Problem je što nam nisu dali nijedan papir u kome piše šta je u buradima. Svašta se priča, ali nemamo zvanične potvrde“, kaže Krasnići koji je prvi uzbunio Goraždevac, gde strah i buntovništvo ne znaju za etničke podele. Proteste su poveli Albanci, a Srbi su im se pridružili. Gradonačelnik Peći Gazmend Muhađeri kaže za NIN da lokalna samouprava ne može mnogo toga da uradi jer se odluke donose u Prištini, ali je uradio ono što je mogao, alarmirao je tužilaštvo i podržao proteste. Kaže da stanovnici Goraždevca imaju njegovu punu podršku. Muhađeri je, inače, već nekoliko meseci pod napadima kosovskih veterana i udruženja boraca za navodnu izdaju jer radi na projektima privredne saradnje sa Šapcem. NJegov osmeh je jedini odgovor na optužbe : „Kad sam video šta sve u Srbiji pišu o gradonačelniku Šapca Zelenoviću, bilo mi je lakše, pomislio sam da ovo moje nije ništa“. Priča o prevaziđenim etničkim podelama u Štrpcu i Goraždevcu, nažalost, nije priča o Kosovu i Srbiji, ali jeste priča o probuđenim ljudima kojima se vratio sjaj u oči i koji su potpuno toga svesni, svesni da su se probudili kad su počeli da se bore za svoje reke, vazduh i zemlju od koje žive.