Piramidalna šema ili novi vladari sveta

Američki Fed je na nedavnom junskom zasedanju obznanio da bi do kraja godine moglo da usledi smanjenje ključne kamatne stope u slučaju usporavanja najjače svetske privrede, dok su prethodno čelnici Evropske centralne banke najavili nove stimulanse kako bi podržali izglede ovog sa više strana uzdrmanog ekonomskog bloka. Ove vesti ključnih centralnih banaka momentalno su podigle tržišta akcija, dok su državne dužničke hartije pretrpele žestok udar, pa sada Nemačka nije usamljena među zemljama evrozone koje na novac zajmodavaca ne da ne daju kamatu, nego ga dobro „oporezuju” (negativni prinosi na 10-godišnje obveznice). Ironija sudbine je uredila da u istoj sedmici Fejsbuk najavi pokretanje digitalne valute od 2020. godine, koja će omogućiti plaćanja preko interneta i ove društvene mreže. Slično kao i bitkoin i ova digitalna valuta biće zasnovana na blockchain tehnologiji (mogućnost da se digitalna informacija distribuira), ali će za razliku od njega biti vezana za najznačajnije svetske valute, poput dolara i evra, kako bi se predupredile drastične fluktuacije u vrednosti koje su kriptovalute pretrpele u bliskoj prošlosti. Ova najava mogla bi imati dalekosežne posledice po monetarni svet kakav danas znamo, dok je kratkoročno gledano dovela do oporavka vrednosti kriptovaluta, ali i akcija Fejsbuka koje su prilično uzdrmane u nekoliko navrata u bliskoj prošlosti. Kao što obično biva, ovdašnja šira investiciona javnost susrela se sa kriptovalutama u poznu jesen 2017. godine kada su bitkoin i ostale digitalne valute već donele natprosečne prinose njihovim prethodnim vlasnicima. Zarade od više hiljada procenata u relativno kratkom vremenu privukle su nove ulagače koji nisu previše marili o prednostima ovih novih moneta, niti o realnom utemeljenju ovog rasta. A glavna prednost kriptovaluta u odnosu na klasični novac je njihova nezavisnost odnosno nepostojanje bilo kakve vrste regulatora poput centralne banke. Jasno definisan matematički protokol čini srž ove decentralizovane mreže u kojoj se transakcije registruju putem digitalnog potpisa, čime se čuva privatnost učesnika. I dok je malo ko sporio prednost i upotrebnu vrednost blockchain tehnologije, koplja su se lomila oko vrednovanja bitkoina i ostalih kriptovaluta. Investitori koji su poznati po fundamentalnom pristupu u vrednovanju investicija bitkoin su ocenili skoro kao prevaru, te je najpoznatiji predstavnik fundamentalista, Voren Bafet, ustvrdio da će se „priča oko kriptovaluta sasvim izvesno završiti loše“, dok su predstavnici Goldman Saksa pomamu za kriptovalutama uporedili sa poznatim investicionim šemama poput manije za akcijama internet kompanija s prelaza vekova ili još ranijim investicionim ludilom za lukovicama lala. Naravno, nisu manjkali ni predstavnici suprotne strane, a osim pokretača mnogobrojnih kriptovaluta, najveći zagovornici njihovog postojanja (pa i visokog vrednovanja) jesu predstavnici tehnoloških industrijalaca koji su napravili veliki iskorak na poljima koja gotovo da se nisu mogla ni zamisliti desetinama godina unazad. Ono što je najveći problem u vrednovanju kriptovaluta jeste činjenica da one nemaju sidro (poput kamatne stope) odnosno novčani tok, koji bi poslužili za njihovo realno vrednovanje. Klasični finansijski instrumenti poput akcija ili obveznica se relativno lako mogu vrednovati na osnovu procene sadašnje vrednosti njihovih očekivanih, budućih novčanih tokova. Kod kriptovaluta ključ vrednovanja jeste u proceni njihove rasprostranjenosti i prihvaćenosti, što je pored špekulativne manije bio i glavni razlog astronomskog rasta tokom 2017. godine. Naravno, slično je važilo i za potonji pad koji je usledio tokom 2018. godine kada su se iskazale sve tamne strane investicionog rizika koji je bio gotovo nevidljiv u mesecima kontinuiranog uspona kriptovaluta. Sunovratu kriptovaluta doprinele su i sve češće teze o investicionom mehuru i njegovoj velikoj opasnosti po globalnu ekonomiju, mada su ti katastrofični scenariji bili daleko od utemeljenja u stvarnosti. Tržišna vrednost (kapitalizacija) kriptovaluta na njihovom vrhuncu bila je tek oko 3-4 procenta BDP-a Amerike i manje od jednog procenta svetske ekonomije, dok je primera radi dot-com mehur bio veći od američkog BDP-a i činio skoro trećinu bruto domaćeg proizvoda svetske privrede. Uprkos sve većem prisustvu bitkoina i drugih kriptovaluta u svakodnevici običnog čoveka (u određenoj meri i kod nas), teško je zamisliti u bliskoj budućnosti da bi ove valute mogle zauzeti značajnu ulogu na aktuelnoj mapi korisnika globalnog novca odnosno raspoloživih količina zlata kao etabliranog čuvara vrednosti imovine. Teorijski posmatrano, kada bi kriptovalute uspele da zamene deseti deo aktuelne globalne novčane mase, njihova tržišna kapitalizacija bi dostigla 3,7 hiljada milijardi dolara odnosno 11 puta više od njihove trenutne tržišne kapitalizacije od oko 330 milijardi dolara. Ukoliko bi se, pak, kriptovalute profilisale kao svojevrsno „digitalno zlato“ i uspele privući deseti deo investitora koji čuvaju svoju imovinu u najplemenitijem metalu, tržišna vrednost kriptovaluta bi iznosila 750 milijardi dolara odnosno 2,3 puta više u odnosu na aktuelni momenat. Da bi ovaj stepen prihvaćenosti bio što veći, nije dovoljna masa špekulativnih igrača koji trguju digitalnim valutama, već bi one morale da potvrde osnovanost u obavljanju osnovnih funkcija novca, kao što su mera vrednosti, sredstvo razmene i funkcija čuvara vrednosti. Ako se realno sagledaju dostignuća kriptovaluta u ove tri osnovne funkcije, mora se priznati da zasad nisu ostvarile veliki domet. Bitkoin i druge kriptovalute su i dalje marginalizovani u odnosu na klasičan novac kada je u pitanju mera vrednosti, kako zbog duboko ukorenjenih navika stanovništva, tako i zbog prinude same države (ekonomskog bloka) koja i dalje suvereno naplaćuje porez i iskazuje dugove u sopstvenoj valuti. U ulozi sredstva plaćanja, kriptovalute su zabeležile izvestan uspeh, promovišući se kao superiornije alternative u odnosu na banke i specijalizovane servise kao što su PayPal, Visa ili MasterCard. Međutim, veliki problem na ovom polju su postale ilegalne transakcije koje su dobrano dezavuisale osnovnu prednost kriptovaluta – njihovu nezavisnost i anonimnost učesnika u transakcijama. Nešto manji problem u odomaćivanju kriptovaluta jeste velika fluktuacija njihove vrednosti koja bi teško mogla privući masovnost učesnika u plaćanju, dok je hendikep u odnosu na retke plemenite metale, kao glavne čuvare vrednosti, nepregledan broj kriptovaluta i njihova nepostojanost u odnosu na zlato koje je vekovima dokazano. Da li će ove slabosti kriptovaluta Fejsbukova libra uspeti da nadomesti teško je reći, ali je sigurno da je već dala vetar u jedra njihovom ovogodišnjem oporavku. Najveća prednost ove kompanije je baza od oko 2,5 milijardi korisnika i izvesno iskustvo u prenosu novca (Facebook Payments), dok s druge strane stoje skandali oko zaštite podataka koji su dobrano uzdrmali ovu imperiju koja je na vrat navukla regulatore ključnih tržišta (SAD i Evrope, pre svega). Ako izuzmemo želju svake države da ne preda monetarni suverenitet, ključni problem Fejsbuka će upravo biti zaštita podataka korisnika odnosno da pomiri ulogu društvene mreže i novoformiranog udruženja Libra, satkanog od 28 kompanija, koje će vapiti za korišćenjem i potencijalnom zloupotrebom ove najveće svetske baze podataka o ličnosti.