Trijumf nezadovoljstva

Kirijakos Micotakis, novi grčki premijer, uspeo je, kao što se i očekivalo, da dovede Novu demokratiju na vlast. Posle nešto više od četiri godine, koliko je bilo potrebno da se partija konsoliduje, građani malo zaborave zašto su je skinuli sa vlasti i, što je najvažnije, Siriza, koja je zbrisala sa scene sve stare snage pokaže slabosti, prekrši obećanja i da se utvrdi kako je podjednako kooperativna kada je reč o zahtevima kreditora. Ono što je Aleksis Cipras obećao na početku, kada je 2015. godine dolazio na vlast i mahao svojom odlučnošću da zaštiti zemlju potonulu u dugove od daljeg potonuća i prestrogih zahteva Trojke (MMF, Evropska komisija i Evropska centralna banka) pretvorilo se ubrzo u svoju suprotnost. Posle svega, Cipras će ubuduće morati i da se opravdava ne samo za izneverene nade već i za sve češće optužbe koje ga sada terete da je od početka znao u šta se upušta i da su svi njegovi potezi bili rukovođeni upravo od onih protiv kojih se navodno borio. Teorije da je radio u dogovoru sa Briselom i da je Siriza bila uspešna zato što je bila tako dobro spremljena u trenutku kada je zemlja već bila pod tolikim pritiskom da je samo neko ko je obećavao oslobađanje od kreditorske stege mogao da smiri situaciju i te stege ponovo nametne bez mnogo otpora. To sada ostaje Ciprasova briga, za novog premijera situacija je sasvim povoljna - nezadovoljan narod, razočarani glasači i zadovoljan Brisel. „Tražio sam čvrst mandat da promenim Grčku. Vi ste mi ga velikodušno poverili. Od danas počinje teška, ali i lepa borba“, rekao je Micotakis na samom početku. U tom prvom govoru ponovio je obećanja iz kampanje da će se založiti za manje poreze, da će pokušati da privuče strane investicije, i zemlju učiniti atraktivnom za poslovanje, da će dati sve od sebe da smanji nezaposlenost i poveća penzije, da će modernizovati administrativni sistem. Za razliku od prethodnika, njegova obećanja nisu previše radikalna. I što je još važnije, nisu preteća za kreditore i nisu neizvodljiva. Osim toga ponudio je i nekakav plan kako bi se sve planirano moglo i ispuniti. Na mesto premijera očigledno nije došao nespreman. Kirijakos Micotakis rođen je 1968. u Atini, njegova porodica emigrirala je u Francusku tokom vojne diktature. Kada je hunta skinuta, šest godina kasnije, ponovo su se vratili u zemlju. Studirao je na Harvardu a potom na Stenfordu, gde je završio master iz međunarodnih odnosa. Bio je ministar za administrativnu upravu od 2013. do 2015. godine, a godinu dana kasnije je došao na mesto lidera partije. Ta partija suočavala se sa porazom i nije bilo previše entuzijazma ni među članovima ni među glasačima. Kirijakos je odmah počeo da radi na onome što je trebalo da ga dovede do cilja koji je prošlog vikenda ostvario, do ponovnog dolaska na vlast. Sa porodicom Micotakis iza sebe, čiji je trag u grčkoj politici dovoljno jak da proguta svakog svog člana koji želi da se oproba na visokim državničkim mestima, morao je pre svega da pokaže da je zaista razumeo svoje sunarodnike u vremenima teške krize, uprkos tome što pripada sloju koji tu krizu nije osetio na način na koji su je osetili milioni onih koji su ostali bez posla, penzija, ušteđevina i nade. Sada je zatražio godinu dana da pokaže kreditorima da zemlja može da bude pouzdan partner, a da zauzvrat zatraži ono što je moguće – da se smanje porezi. Zacrtan plan da se do 2020. dostigne suficit od 3,5 odsto je preteran za grčke građane ionako dovoljno iscrpljene. Zato se Micotakis nada da bi to mogli da razumeju i kreditori. Grčka je i dalje u velikom zaostatku sa javnim dugom od preko 180 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP). Istovremeno zabeležen je i rast od 1,9 odsto, što možda nije dovoljno za zahteve Brisela, ali je više nego dovoljno za grčku ekonomiju koja je bila pred kolapsom. Procenjuje se da će ova godina završiti rastom od 2,9 odsto. Nezaposlenost je pritom najveća u evrozoni i sada je na 18 odsto. Istovremeno, Micotakis je obećao da neće biti otpuštanja u javnom sektoru i smanjivanja socijalnih davanja. Da bi to postigao moraće zaista da ostvari svoje planove o pregovorima sa kreditorima, privlačenju investicija i borbi protiv nezaposlenosti. Ogorčeni glasači nadaju se da bi ta obećanja mogla da budu ostvariva i da nisu neprihvatljiva za Brisel, kakvima su se pokazala Sirizina. Za Micotakisa i njegovu Novu demokratiju biće važno da pokažu da mogu da donesu boljitak, iako nisu opterećeni velikim očekivanjima s kojima se suočavao Cipras. Oni su na vlast došli ne toliko zbog svog programa koliko zbog neuspeha svog prethodnika. Kap koja je prelila čašu bio je dogovor sa Skopljem oko promene imena severnog suseda. Na talasu tog nezadovoljstva Sirizina vlada izgubila je podršku, a ND dobila šansu na koju bi verovatno morala još da pričeka. A sigurno ne bi mogla da računa na 158 mesta u parlamentu, od ukupno 300, koliko je sada dobila. Uz vladajuću stranku tu će sedeti i 86 predstavnika Sirize, 22 Pokreta za promenu (KINAL), 15 Komunističke partije, 10 iz Rešenja za Grčku i devet iz MeRA25, bivšeg ministra finansija Janisa Varufakisa. Ekstremni desničari iz Zlatne zore nisu uspeli da sakupe dovoljno glasova.