Srpski na anglosrpskom

Vratimo se još malo „mečovanju“, kako je glasio naslov ove rubrike prošlog puta. Nije štamparska greška umesto „mačevanja“, nego samo još jedan primer neobuzdane provale anglicizama u jezik naših medija. Zašto bismo englesko to match menjali kao srpsku glagolsku osnovu, kad već imamo naše reči odgovarati, slagati se (sa), uskladiti, usaglasiti, izjednačiti, spari(va)ti, što sve stoji u englesko-srpskom rečniku Danka Šipke? Takvih primera sve je više. „Bitno je da deliveruješ ono što gazda od tebe očekuje“ reče onomad Zoran Kesić (engl. deliver, isporučiti, obaviti) u intervjuu, u emisiji jedne hrvatske regionalne televizije. Čitateljka S. M. mi kaže da izraz „u modi“ više nije u modi, jer se umesto moda (francuskog porekla) sve češće upotrebljava fešn (engl. fashion). Dve stvari ili dva pojma još mogu biti u međusobnoj vezi, ali se mnogima više sviđa da govore o konekciji (connection). Devastirati i devastacija (devastate, devastation) prete da izbace iz upotrebe naše glagole kao opustošiti, uništiti, razoriti. Na konkurse, za stipendije i slično doskora smo se prijavljivali i podnosili prijavu, danas apliciramo, šaljući aplikaciju (apply, application). Imamo naše izraze davalac, darodavac i latinizam donator, već skoro jedan vek govorimo o davaocima krvi, ali otkako je medicina pronašla način da presađuje organe, oni koji ih velikodušno zaveštaju bolesnicima zovu se donori (donor) i dobijaju donorske kartice. Naravno da se prema stranim rečima ne smemo odnositi na starinski, puristički način, nastojeći da za svaku bez razlike smislimo domaću zamenu, kao što to čine Hrvati. Treba se držati onih kriterijuma koje je na svom blogu iznela novinarka i književnica Milica Čalija. Ona kaže da u rečenici „Kompjuterski virus briše fajlove sa hard diska“ ne bi ništa menjala, jer „jezik tehnike i informacionih tehnologija, baš kao i njihova imena, toliko su internacionalni da tako treba i da se zovu“. To nije slučaj s primerima koje smo ovde izneli, jer za pojmove kao „davalac“, „veza“, „moda“, „isporučiti“, „opustošiti“, „prijaviti se“ i slične potpuno su nam dovoljne naše reči. Bar ako smo naučili da mislimo na srpskom, a ne na engleskom (ili anglosrpskom).