Firme Branka Stefanovića lane imale promet šest miliona

Sa neto gubitkom i to od 3.579.000 dinara prošlu godinu završila je i treća njegova firma, Junajted BG, ona ista koja je u međuvremenu dobila dozvolu za trgovinu oružjem. NIN je u oktobru prošle godine prvi objavio da je ta firma, jedna od četiri u vlasništvu Branka Stefanovića, od Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija dobila dozvolu za izvoz naoružanja i vojne opreme. Na spisku svih registrovanih lica koja mogu da se bave spoljnom trgovinom naoružanjem i vojnom opremom, Junajted BG se u tom trenutku nalazio pod brojem 213 od ukupno 219 registrovanih izvoznika i uvoznika oružja. Ceo slučaj je simptomatičniji zbog činjenice da veliku ulogu u izdavanju dozvola za izvoz oružja ima upravo Ministarstvo unutrašnjih poslova, na čijem čelu je Stefanović junior, koji je i šef Biroa za koordinaciju službi bezbednosti, pa samim tim preko te funkcije koordinira radom tajnih službi koje imaju bitnu ulogu u izdavanju dozvola i nadzora u izvozu oružja. NIN je prošle jeseni pisao i o tome da MUP u izvozu oružja ima ulogu jednog od državnih organa koji daje saglasnost za izdavanje dozvola, ali je uključen i u bezbednosne provere onih koji nameravaju da se bave spoljnom trgovinom naoružanjem i vojnom opremom. Osim toga, zakon kaže da MUP učestvuje i u nadzoru uvoza i izvoza naoružanja, pružanjem brokerskih usluga i tehničke pomoći. Iako su 4. decembra 2015. Junajted BG ortački, sa kapitalom od po 25.000 dinara, osnovali Branko Stefanović i Goran Todorović, od 2. aprila prošle godine njen jedini vlasnik je otac ministra policije. Samo nekoliko meseci kasnije ta firma je dobila dozvolu da može da trguje oružjem i vojnom opremom. Formalno, taj biznis još nije zaživeo, jer je ta firma lane imala poslovne prihode od samo 10.000 dinara i neto gubitak od čak 3.579.000 dinara. Da nikakvog sukoba oko vlasništva u firmi Junajted BG između Stefanovića i Todorovića nije bilo može se naslutiti i po tome što su samo sedam dana pre razlaza njih dvojica, 26. januara 2018, osnovali Vorldvajd konstrakšn end inženjiring kompani (Worldwide Cobstruction and engineering company), u koju su ortački uložili po pola miliona dinara. Sedište firme je na Dedinju, u Šekspirovoj 15 i registrovana je za „kupovinu i prodaju vlastitih nekretnina“. Kao i tri ostale firme, u kojima je Stefanović jedini vlasnik, i ova ortačka je prošle godine imala simbolične poslovne prihode od 85.000 dinara i neto gubitak od 1.024.000 dinara. Za razliku od Stefanovića, Todorović je kudikamo uspešniji u biznisu. NIN je danima bezuspešno nastojao da dođe do podataka o poslovanju bivšeg i sadašnjeg ortaka oca srpskog ministra policije, vlasnika firme GIM. U 2015, kada su Stefanović i Todorović osnovali Junajted BG, firma Gorana Todorovića GIM imala je poslovne prihode od 16,4 miliona dinara. Već naredne godine prihodi su više nego udvostručeni, na 38,8 miliona, da bi se 2017. na račune GIM-a slilo 975 miliona dinara. Za samo dve godine od sklapanja ortakluka sa ocem ministra policije, prihodi GIM-a su porasli 6.000 procenata. Poređenja radi, u tom periodu bruto domaći proizvod Srbije povećan je za 5,37 odsto. Za 2018, iako je rok za dostavljanje finansijskih izveštaja istekao 30. juna, na sajtu APR-a još uvek se ne može pronaći bilans uspeha iz koga će se videti da li je GIM nastavio rast prihoda o kojem najbolje kompanije u Srbiji ne mogu ni da sanjaju. Todoroviću, čiji je GIM 2017. ostvario neto profit od 145 miliona dinara, ne bi trebalo da predstavlja problem kako će pokriti manjak od milion dinara u novoj ortačkoj firmi, Vorldvajd konstrakšn end inženjiring kompani. Pitanje je međutim, kako će minuse u tri svoje i jednoj zajedničkoj firmi pokriti otac srpskog ministra policije. Tim pre što je ukupni neto gubitak u ta četiri preduzeća premašio 18,3 miliona dinara. Za nekog ko je penzioner i ko je za BIRN izjavio: „Odakle mi 300.000 evra, živim skromno i jedva sastavljam kraj s krajem“, minus od 155.000 evra nije mala stvar. A ni sin mu ne zarađuje bogzna koliko - mesečna plata ministara nije ni 1.000 evra - pa ne može da računa na pozajmicu od njega. Uz ove, ima još nekih nelogičnosti u poslovanju Branka Stefanovića, o kojima je NIN i ranije pisao, ali nije zgoreg podsetiti. Prvi direktor njegove privatne firme Junajted BG, izvesni Milisav Živanović, punih 20 meseci (od decembra 2015. do 30. oktobra 2017) istovremeno je bio i v.d. direktora Vodoprivrednog privrednog društva Podunavlje iz Kovina. S obzirom na to da je stopostotni vlasnik Podunavlja država Srbija, to bi mogao da se tretira i kao novi, do sada nepoznati vid javno-privatnog partnerstva. Kao uostalom što je do odlaska u penziju i sam Branko Stefanović primao platu kao zaposleni u Telekomu i usput otvarao privatne firme. Prvu je, da podsetimo, otvorio krajem 2015, a u aprilu 2017. je u Pirotu, prema sopstvenim rečima, boravio „u ime državne kompanije Telekom Srbija“. Od novembra 2017. za direktora Junajted BG-a postavio je Dragana Avrića, generala u penziji, bivšeg komandanta Centralne logističke baze, koji je razrešen sa te dužnosti 2010. Nekoliko meseci kasnije, u februaru 2018. smenio je i direktorku druge njegove firme, Junajted BG Vorldvajd i umesto Dragane Lalić postavio LJiljanu Gaćešu. Izgleda da ni novi direktori nisu uspeli da reše Stefanovićeve stare probleme, da mu firme prevedu iz minusa u plus. Bar tako stvari stoje - na papiru.