U atmosferi linča moguća su i ubistva

Ako je verovati provladinim Večernjim novostima, u Srbiji bi se moglo desiti ubistvo opozicionog lidera, sve sa ciljem slabljenja rejtinga Aleksandra Vučića. U tekstu „Omča“ za Srbiju, koji je dnevnik u većinskom državnom vlasništvu preneo iz nedeljnika Pečat, govori se o navodnom „planu za slom Srbije“, smišljenom od strane „vodećih država NATO“ koji uključuje „fabrikovanje afera“ s ciljem kompromitacije ličnosti iz Vučićevog okruženja, ali i „montirano političko ubistvo“: „Ako se upitamo ko bi mogao biti meta, logično je da to bude neko od opozicionih lidera, možda čak i neko od onih koji su pod kontrolom Zapada. Sa stanovišta vođenja specijalnog rata najefektnije bi bilo ukloniti nekoga ko trenutno najviše napada aktuelnu vlast“, navodi se, između ostalog, u tekstu. Ceo opis navodne buduće žrtve umnogome se poklapa sa načinom na koji državna propaganda crta Dragana Đilasa, predsednika Stranke slobode i pravde, pa zato intervju počinjemo tom temom. Kako ste doživeli tekst? To je tekst upozorenja koji treba da abolira vlast u slučaju da se nekome od nas nešto desi. Nažalost, mi već imamo istoriju takvih stvari i to je ono što može da brine. Ja i ljudi koji su sa mnom u ovoj priči nemamo taj strah. Znamo da nas policija prati, da nas „rade“ naše službe, da čitaju naše poruke, slikaju sastanke. Saopštili smo koji delovi MUP-a to rade. Sada se samo otišlo korak dalje u medijskom smislu. Veći je problem što je društvo potpuno kriminalizovano. Nema nijednog kriminalca u Srbiji koji ne radi za ovu vlast na određeni način, čak su neki delovi MUP-a bili na strani jednog narko-klana protiv drugog narko-klana. U takvim okolnostima, u atmosferi linča koja je kreirana sve je moguće, pa i da neko smatra da će učiniti uslugu državi time što će ukloniti nekog od nas. Onaj ko je kreirao tu atmosferu snosi odgovornost za sve što se desi. Da li je moguće sprečiti najgori scenario? Verujem da tu granicu neće preći. Ja zaista mislim da je do ubistva Olivera Ivanovića dovela kampanja organizovana protiv njega od strane državnih funkcionera, sprovođena na Pinku i u tabloidima. Ne mislim da je neko ko je bio vlast u Srbiji naredio da se to uradi, ali je ubistvu doprinelo sve što jeste i što nije urađeno. Kad se to desilo, moralo je da se kaže ko je doneo spot na Pink, ko ga je snimio i da za to snosi odgovornost. LJudi koji su o njemu govorili da je izdajnik, plaćenik Albanaca i slično, ne bi smeli više da se bave politikom. Onaj kome se Ivanović obratio i rekao da mu preti opasnost, a nije ništa učinio tim povodom - ni on više ne može da bude na bilo kojoj funkciji. Ako se u parlamentu Srbije napravi ozbiljna kampanja predstavnika SNS-a protiv Miodraga Majića, koji je izneo svoj stav o jednoj promeni zakona, i ako se on optuži da je „oslobađao šiptarske teroriste“, nacrtana mu je meta na grudima. I to isto se radi svakome ko drugačije misli. Ako se, posle svega, nešto desi, ko onda snosi odgovornost? Pisali ste da ste na to upozoravali američke sagovornike još 2012. Upozoravao sam ljude iz Evrope i sveta da ulazimo u diktaturu i da su očekivanja koja je Aleksandar Vučić svojim obećanjima probudio nerealna. Rekao sam im da će se on, kada shvati da ne može da deliveruje to što je obećao, vratiti radikalskoj retorici i politici. Od 2015. godine više nemamo Vučića koji drži sklopljene prste, koji je miran i ne vređa nikoga, nego opet imamo najboljeg Šešeljevog učenika. Je li to trebalo da bude i tema razgovora sa Makronom, do koga nije došlo? Nama su potrebni dobri odnosi sa svima, posebno sa najvećim zemljama. Pri tome treba biti realan - velike sile imaju svoje interese i ne možete da očekujete da vas tretiraju kao ravnopravnog partnera. Ali nemojte lagati ni obećavati ono što nećete ispuniti. Pokažite da volite svoju zemlju i da vam je bitnija od ličnog interesa i poštovaće vas. Kažu - Vučić vodi dobru spoljnu politiku, svi ga primaju. Naravno kad rasprodaje Srbiju. Od Kineza uzme kredite za tri i po milijarde, da im poslove bez tendera i pokloni im Bor. Rusima je dao da rade železnicu bez tendera. Američkom Behtelu dao je da radi auto-put koji, em nam ne treba, em je cena 800 miliona evra apsolutno nerealna. Francuzi su dobili aerodrom, a njihova kompanija Suez je potpisala jedan od najštetnijih ugovora za ovu zemlju, 1,5 milijardi evra za spalionicu otpada u Beogradu. U isto vreme Vučić i njegova vlada drže nivo plata besmisleno nizak i onda naši ljudi koji znaju posao odlaze u Evropu gde ih dočekuju raširenih ruku. Da li znate da Nemci godišnje iškoluju samo trećinu lekara koji su im potrebni, sve ostalo uzmu od drugih? Kad pogledate sve to, jasno je zašto Vučić mnogima odgovara. Sudeći prema tvitu Sergeja Trifunovića, američki interes je da ne smetate Vučiću - kaže da je to rekao Metju Palmer na sastanku sa opozicijom. Mislim da Sergej Trifunović doživljava politiku na svoj specifičan način, ali ja nisam tako razumeo poruke koje smo čuli na tom sastanku. Kako ste ih razumeli? Imali smo jedan prijateljski razgovor o onome što se dešava u Srbiji i kako mi to vidimo, naravno i o kosovskom problemu i šta će se dalje dešavati. Gospodin Palmer je govorio o potrebi da se nađe rešenje, da je to veoma važno za budućnost Srbije i da opozicija ne bi trebalo po automatizmu da kritikuje Vučića ako on postigne dogovor. Naš stav je bio da rešenje vidimo u pomirenju naroda, a ne u razgraničenju, u ekonomskom razvoju regiona, u dogovoru ljudi koji nisu činili ratne zločine niti druge huškali da ih čine. A što se tiče Vučića - da je on građanima Srbije uzeo slobodu i ukinuo demokratiju i da mi o tome nećemo ćutati bez obzira ko ga iz sveta podržavao. Je li rekao Palmer nešto o bojkotu parlamenta i izbora? Skoro da nema stranog političara sa kojim smo pričali koji nije rekao da je protiv bojkota izbora ili bojkota parlamenta. To smeta mnogima, zato što ako opozicije nema u parlamentu i neće na izbore, to znači da u Srbiji postoji ozbiljan problem, pa će javno mnjenje u Evropi pitati sve koji su pričali hvalospeve o Vučiću, poput Johanesa Hana recimo, šta su radili prethodne četiri godine. Ozbiljnije kritike vlasti u izveštaju Evropske komisije smo dobili tek u maju ove godine kada je narod izašao na ulice, a moglo je isto da piše i 2015. Vidim da sad neke nevladine organizacije daju predlog kako da se normalizuje rad parlamenta. Ti ljudi kao da žive u Švajcarskoj?! Je `l zaista neko misli da je najveći problem u Srbiji što vlast podnese 500 besmislenih amandmana i potroši deo vremena opoziciji? Zaista mislite da će nešto da se promeni ako se uvedu demokratske procedure u jednu zgradu makar se ona zvala Skupština, a da slobode, demokratije i pravde nema nigde u celoj Srbiji? Verovatno se misli da je to način da Vučić da neke ustupke. Je l` primećujete neke pomake od 13. aprila kad smo izašli sa zahtevima, i nakon što je ekspertska grupa sastavljena od ljudi koji nisu u politici iznela svoje mišljenje? Ili je kampanja postala još brutalnija prema nama i hajka još veća? Šta je vaš odgovor na to? Moj odgovor je da ćemo nastaviti da radimo ono što smo se obavezali Sporazumom sa narodom. Stvari su se promenile od momenta potpisivanja Sporazuma. Priča o bojkotu se razlabavila. Imate neslaganja i u SZS, videli ste intervju Nataše Vučković? Šta se to promenilo? Mediji su oslobođeni? Nema maltretiranja građana? Neće biti kupovine glasova i glasanja pod prinudom? Što se tiče izjava pojedinih poslanika iz DS, to je stvar DS. Hvala velikim poznavaocima politike koji su stranku doveli na dva posto što su mi pomogli da shvatim da bojkot ne može biti svrha politike. Ja sam ga „baš tako video“. Svako dobronameran zna da bojkot nije svrha nego sredstvo da dobijete mogućnost da se uopšte bavite politikom, da možete da menjate Srbiju. Ali zna i da svrha bavljenja politikom ne može biti ni da se obezbedi pojedincima da desetinama godina budu poslanici, jer oni svoj život bez toga ne mogu da zamisle. Svrha bavljenja politikom je da omogućite ljudima da žive bolje, za šta je neophodna promena vlasti. Zoran Đinđić je pred izbore 1997. rekao da je za stranku bolje da je u parlamentu, da ima neke poslanike. Ali da nije bitno šta je bolje za stranku, nego šta je bolje za Srbiju. Još koliko puta treba da se ide na izbore da bi shvatili da pod ovim uslovima i pod ovakvim terorom ne možemo da pobedimo? Mislite da bi Micotakis preuzeo vlast da je Cipras koristio medije kao Vučić i da se odnosio prema Novoj demokratiji na isti način kao što se Vučić ponaša prema opoziciji? Za mene su izjave ljudi za koje niko ne glasa, čije stranke osvajaju jedan posto i manje nebitne. I ne razumem zašto im mediji daju toliki prostor da iznose svoje stavove. Valjda svi imaju pravo da nešto kažu. Oni imaju više prostora od mene. To koliko ljude interesuje šta oni kažu pokazuju i tiraži tih novina i rejtinzi emisija u kojima govore. Zameraju vam što ste pokrenuli ponovo priču o bojkotu koja je dovela do aktuelne svađe. Kažu - lako je njemu, on nema stranku, ali ima pare, kod DS je obrnuto pa im je teže da izađu iz sistema. Ništa ja nisam pokrenuo. Samo sam podsetio neke šta piše u Sporazumu s narodom koji su potpisali, a i 200.000 ljudi je potpisalo. A što se para tiče, lepo je napisala jedna vaša koleginica - onaj kome je do para, nek ide u SNS, oni će mu platiti. Nema nikakve nove priče o bojkotu. Član dva Sporazuma kaže - ne učestvujemo na izborima ako nisu fer i pošteni i ne priznajemo odluke tako izabrane skupštine. I sad neki dođu i kažu da treba da vodimo debatu o tome? Debata se vodi pre nego što stavite potpis na nešto i date reč. Posle toga, ili sprovodite ili kršite to što ste potpisali. Mi moramo građanima da pokažemo, ako želimo da veruju da će se našom pobedom nešto promeniti, da stojimo iza onoga što smo im obećali. Promenila se situacija. Splasli su protesti, bili su izbori u Albaniji sa odzivom 21 odsto, pa se ništa nije desilo. Protivnici bojkota kažu - niko se zbog toga ne potresa, samo se isključujemo iz političkog života. Ne prihvatam da budem deo takve polemike. Kad nešto obećam to i ispunim. Tako sam se ponašao čitav život, pa mi možda zbog toga ljudi veruju i pored sve kampanje koja se protiv mene sprovodi sedam godina. Nije suština bavljenja politikom da imate pet poslanika koji dobijaju plate, da stranka od države dobija 15.000-20.000 evra da ima čime da se finansira. I SSP ima nekoliko desetina odbora i za razliku od stranaka o kojima govorite, koje danas dobijaju pare jer su u parlamentu, mi nemamo ništa. Jedino ako verujete u ove Vučićeve budalaštine da sam ukrao 500 miliona evra i da imam 25 miliona u nekretninama, a da nije imalo za šta kuče da me ujede kada sam ušao u politiku. Vreme će pokazati ko koliko ima, ko nosi jakne od nekoliko hiljada evra, čije devojke i žene voze rendžrovere od 100.000, dok ja vozim auto od 30.000 evra. Videće se i ko ima kuće na Glifadi i Vuljagmeniju, sve će se to jednog dana videti. Ako baš nećete da otkrijete ko ima te vile, da se vratimo bojkotu. Šta njime dobijate osim potvrde da držite reč? Bojkot izbora je jasan pokazatelj da u ovoj zemlji nema demokratije i slobode i nema te EU koja će potpuno da zažmuri na to. Nisu tamo sve Orbani i njemu slični, ima i socijaldemokrata, zelenih. Tu je i Alde. Ima ljudi u Evropi za koje politika znači borbu za vrednosti od koje ne odustaju i ne svode je na ličnu korist ili na mogućnost da firme iz njihove zemlje dobiju visokoprofitabilan posao. Ali bojkot ima smisla samo ako je u njemu cela opozicija. Bojkot ima smisla ako najveća opoziciona grupacija ne učestvuje na izborima i ako građani to podrže. Opet vam kažem - stavili smo potpis i to za mene više nije tema. Ja gledam šta se u zemlji dešava, kako se živi, gledam kako će opet da mi hapse saradnike. Hapsili su pre šest godina ljude iz Grada. Naravno, ne zato što su kršili zakon nego zarad kampanje da ubede narod da sam lopov. Svi su pušteni, ni optužnica nije podignuta. Ali i pored toga pre mesec-dva predsednik države reče kako se pravosnažna presuda protiv Saše Bjelića očekuje ovih dana. A ne da nema presude, nego nema ni suđenja, nema ni optužnice! Zato očekujem nova hapšenja. Znate to? Vidim isti model. Nije suština hapšenja da kriminalci završe u zatvoru, jer su svi kriminalci na slobodi i rade za vlast. Ovde je suština da se napravi kampanja. Tužim, dobijam presude da Mali, Vesić, SNS, Pink lažu, ali džaba, oni nastavljaju. I onda su seli i rekli - uspeli smo da pola građana Srbije poveruje da je Đilas ukrao 500 miliona evra, ali drugi baš ne veruju, haj`mo sad da dokažemo da je njegova firma pljačkala RTS pre 15 godina. To što je RTS napisao da toga nije bilo, to nema veze. Verujem da će neke ljude da uhapse, da opet naprave istu priču kao pre 5-6 godina. Svi će na kraju biti oslobođeni, ali će oni imati kampanju. Verujem da će uhapsiti i neke svoje da bi pokazali „objektivnost“, vidim da je panika među ministrima. Može li ta kampanja da dođe do vas? Kada sam ušao u politiku preneo sam upravljačka prava u kompaniji, zato ne mogu da budem formalno optužen. Ali činjenica da su ljudi koji su pošteno radili svoj posao hapšeni i maltretirani zbog toga što su radili sa mnom ili u kompaniji čiji sam bio vlasnik, pogađa me više od svih laži o meni. Jednoga dana će svi koji su to naložili, ali i oni koji su to sprovodili, pred zakonom morati da odgovaraju. Napisali ste da sami moramo da se izborimo za slobodu, a ne da se nadamo da će nam Zapad pomoći. Kako, u ovim uslovima? Moramo pre svega da prestanemo da obraćamo pažnju na laži koje vlast izgovara i da se umesto njima obraćamo građanima. Da ubedimo ljude da će kad se promeni ova vlast zaista živeti bolje. Mnogo ljudi u Srbiji je nezadovoljno ovom vlašću. Ako oni ne izlaze na izbore, a protiv su vlasti i ne daju glas nikome iz opozicije, to znači da kod nas nešto nije u redu. Šta nije u redu? LJudi hoće da čuju kako ćemo mi nešto da uradimo. Nije dovoljno reći da ne valja Vučić. Znaju da ne valja. Nije dovoljno reći - mi kad dođemo porašće plate, smanjiće se porezi, biće besplatni obroci i udžbenici u školama, imaće bolju zdravstvenu zaštitu... Oni nas pitaju - kako, odakle pare? Moramo da im objasnimo da ova zemlja troši stotine miliona, milijarde, na besmislene projekte, da ova vlast svakom građaninu uzme od plate 100-200 evra mesečno, prebaci u budžet, napravi suficit, a onda finansiraju svoja ludila, auto-puteve koji su duplo skuplji i nisu potrebni, duplo skuplji metro, stadione... Da li shvatate da je EPS napravio minus umesto 300 miliona dobiti? Iz te dobiti je trebalo pola da ostane njima, pola da uložimo u plate nastavnika, lekara, sestara, besplatne udžbenike, obrok u školi. Nama deca padaju u nesvest od gladi u školi, mi treba kao opozicija da ljudima pokažemo da to znamo, ali i da znamo kako ćemo to da promenimo. Pa pokažite im. Jako je teško. Ja ne poričem naše greške, tačno je da mi moramo da budemo bolji, ali, uz ovakvu kampanju, imamo veoma malo mogućnosti da dođemo do ljudi. Potcenjuje se uticaj medija koji ljudima zaista ispiraju mozak. Primer Istanbula pokazuje da je moguće i bez medija. Isto bi se desilo na beogradskim izborima da smo išli sa jednom listom. Vučić i SPS su uzeli u Beogradu 400.000 glasova. Glasalo je 800.000 ljudi. Na predsedničkim izborima u Beogradu je glasalo 900.000. Da je na beogradske izašlo tih 900.000, a izašlo bi da smo bili jedinstveni, bilo bi 500.000 prema 400.000 za opoziciju. A da ne govorim o tome da bi taj faktor, da ljudi vide da može nešto da se promeni, izvukao još deo birača, pa bi pobeda bila ubedljiva. Sto puta se pokazalo dosad da, ako se ide u više kolona, gubi se. I opet imate ljude koji pozivaju da se ide u više kolona. Vidite li mogućnost da se to promeni? Tu će se pokazati zrelost ljudi koji se bave politikom. Opet će biti onih koji kažu bolje da idemo u dve kolone, jer ovaj neće da glasa zbog ovoga ili onoga. LJudi, da li shvatate jednu stvar - ako mi i dalje pričamo da ne možemo da glasamo protiv ovog zla koje se nadvilo nad nama zbog ovoga ili onoga, onda to znači da nismo svesni kakvo je zlo ili da još nije sazrelo vreme. U oslobodilačkom pokretu ne pitate kakav je onaj do vas, nego se borite za slobodu. Mi se ovde borimo za slobodu, za vraćanje demokratije. Ako neko smatra da treba da se ide u tri, četiri, pet kolona... nema od toga ništa. Što ne ide Vučić u pet kolona? O tome bi trebalo da razmisle oni koji se protive zajedničkom nastupu. U međuvremenu, imate li novi nastavak priče o diplomi Nebojše Stefanovića? Nebojša Stefanović i Megatrend su simbol stanja u društvu. To što na to ćute državni univerziteti, što ćuti SANU na izjave akademika LJubiše Rakića, ista ona SANU u kojoj nije bilo mesta za dr Miodraga Stojkovića, jednog od naših najvećih naučnika koji trenutno drži predavanja na Harvardu, govori o tome gde smo danas mnogo više od svega što sam ja u ovom intervjuu rekao.