Ko čuva ministra, a ko dostojanstvo profesije

Ako Univerzitet u Beogradu smatra da su četiri godine adekvatan rok da se završe studije, da li je normalno da tolike umne glave koje rade na njemu, nisu sposobne ni za pet godina da ustanove da li je doktorat Siniše Malog plagijat? Ipak se radi o samo 235 stranica i 21. veku u kom i oni koji otežano čitaju mogu u pomoć da pozovu neki od kompjuterskih programa upriličen da taj posao obavi bez njih. Dobro, nije baš zgodan trenutak za istinu, predstavljao bi prst u oko predsedniku koji se upinje iz sve snage da dokaže kako je njegova družina prava elita, ali UB ipak nije tu da bi zadovoljio želje Vučića i naprednjačkih pretendenata na zvanje „elita“, s obzirom da ga na to obavezuju i autonomija univerziteta i tradicija koja traje daleko duže od bilo kog predsedničkog mandata. Ili ga ne obavezuje?! Jer kako drugačije prihvatiti činjenicu da nakon pola decenije, 14 glasanja različitih komisija i nastavno- naučnih veća, Etička komisija donosi odluku da nema odluku i da joj je potrebno „pojašnjenje od FON-a“. Od komisije koja je došla do zaključka da je Mali plagirao sedam odsto doktorata, što se smatra „dozvoljenom krađom“ a analogija je verovatno izvučena iz krivičnog zakona (nema sumnje da će ga SNS doneti ako treba) koji predviđa da neko ko opljačka sedam odsto banke bude oslobođen krivice?! I da mu se još dozvoli da zadrži tih sedam odsto i uživa u njima, jer je samo kraduckao. „Dok se 2019. profesori vodećih svetskih univerziteta sastaju ne bi li planirali npr. misije na Mars i obeležili 50 godina od puta na Mesec, 2019. godine profesori Univerziteta u Beogradu sastaju se na zasedanju Etičke komisije ne bi li ’misiju’ provere (očiglednog) plagijata ponovo ’poverili’ FON-u. Jer izgleda da u današnjem vremenu vrhovni etički organ našeg vodećeg univerziteta nije u stanju da ustanovi da li je kopiranje od reči do reči više od 60 stranica teksta bez citiranja, kopiranje gotovo svih ilustracija, pa čak i stila slova koje je Siniša Mali počinio - plagijat. Bilo bi bolje da je Etička komisija ponovno ispitivanje poverila piratima u Somaliji nego profesorima FON-a po ko zna koji put. Ili da citiram Alberta Ajnštajna po kom je definicija ludila ’raditi istu stvar svaki put ispočetka i očekivati drukčije rezultate’. Shodno tome, pošto ne očekujem ništa dobro od profesora FON-a, čekam ih spremno. I dalje nisam objavio sve plagijate koje sam pronašao u doktorskoj tezi Siniše Malog. Imam materijala da oborim još tri ovakve komisije, gde pored rada o pamuku u Eritreji, čuvam još dve knjige koje ranije nisam pominjao, a iz kojih je Siniša Mali prepisivao desetine stranica“, kaže profesor i šef katedre za finansije na EBS Univerzitetu u Visbadenu, Raša Karapandža, koji je još 2014. dokumentovao da je u pitanju plagijat. Problem je, međutim, da li novi dokazni materijal može da pomogne. Ni do sada ga nije manjkalo. Odboru za etiku žalbe na odluku FON-a, uz onu najveću koju je potpisalo 150 profesora, podneli su i profesori Pravnog fakulteta Miodrag Jovanović, Goran Dajović i docent Bojan Spaić, a individualne žalbe su uputili profesor Biološkog fakulteta Predrag Simonović i Aleksej Tarasjev, naučni savetnik Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković“. „Velika žalba“ čiji je akademski deo uradio Karapandža i koju je podneo akademik Dušan Teodorović, dopunjena je i pravnim aspektom, uključujući i Zakon o autorskom pravu, i ima 42 stranice. Na sve to Odbor je izdao samo saopštenje da je mišljenje komisije FON-a „nepotpuno, nejasno i kontradiktorno“, pa ih sprečava da donesu odluku. „Nisam dobio obrazloženje odluke, niko od nas nije, a trebalo je. Sve što znamo su šture informacije koje su navedene u saopštenju na sajtu UB, a to nije dovoljno da bismo ušli u stručnu analizu odluke, pogotovo ne za pravnike. Odbor je imao prava da uradi ovo što je uradio – da ukine prvostepenu odluku i vrati na ponovno odlučivanje, ali se tu radi samo o kupovini vremena: čak i kada bi FON preinačio odluku, druga strana bi se sigurno žalila i opet će Odbor morati da donese odluku. Vidim da rektorka na to gleda kao na mogućnost da institucije Univerziteta jačaju, mada ja lično nisam uveren u to – po meni otezanje dodatno urušava ugled BU jer ne verujem da bi tog otezanja bilo da se ne radi o visokom funkcioneru vladajuće stranke. Ali, da se vratimo na ključno pitanje - da li je u žalbama postojalo dovoljno materijala i dovoljno razloga za preinačenje odluke? Duboko verujem da jeste. Čak i da nije, postojala je mogućnost da Odbor za profesionalnu etiku pozove svakog od podnosioca ili nekog iz stručne komisije FON-a radi pojašnjenja, ali to nije učinio“, kaže dr Miodrag Jovanović, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu. Međutim, takođe podnosilac žalbe dr Aleksej Tarasjev smatra da ovakva odluka Odbora ne mora nužno da bude loša jer odgovornost i jeste na FON-u. I stvarno, ako se prisetimo izveštaja njihove stručne komisije, bilo bi nefer da sve to bude samo preinačeno, bez dodatne analize. Uz sramnu ocenu da je ukrao 14 odsto, ali da će mu oprostiti polovinu jer je kao funkcioner koristio publikacije ministarstva (u Nemačkoj je to uzeto kao otežavajuća okolnost u slučaju ministra Gutenberga jer je preuzimao delove radova svojih zaposlenih), u izveštaju piše da greške i propusti koji se mogu naći u radu nisu isključiva odgovornost Malog, već da odgovornost leži i na članovima Komisije za ocenu i odbranu rada. I još se patetično dodaje da je trebalo „više da rade sa njim“. A kad već nisu, nego su ga tako nezbrinutog pustili u avanturu pod imenom „doktorat“ onda je valjda red i da tu titulu dobije, šta god da je napisao. „Smatram apsolutno neprihvatljivim postupanje niza tela FON, a posebno odluku njihovog Veća o odsustvu neakademskog ponašanja. I iz nemuštog mišljenja njihove Stručne komisije je sasvim jasno da je bilo znatnog preuzimanja delova tuđih tekstova bez navođenja izvora, što predstavlja plagiranje – klasičan oblik neakademskog ponašanja. S druge strane Univerzitet mu nije dodelio doktorsku diplomu, pokrenuo je postupak preispitivanja doktorata i omogućio je, odlukom Senata, podnošenje inicijalnih žalbi, što treba pozdraviti. Ni vraćanje ovog slučaja FON-u ’na popravni’ uz negativne ocene njihovih spisa od strane Odbora za profesionalnu etiku ne mora nužno biti pogrešan korak ukoliko nakon toga na Odboru usledi utvrđivanje pojedinačne odgovornosti svih aktera. Ovim slučajem je već naneta šteta UB i to ne samo plagiranjem. Šteti i to što je ono ostalo neprimećeno kako od strane Komisije za ocenu i odbranu rada tako i Nastavno-naučnog veća FON... U cilju očuvanja ugleda Univerziteta svi ti postupci moraju biti razmotreni i adekvatno ocenjeni od strane Odbora. Bilo bi od koristi da Odbor, u skladu sa svojim ovlašćenjima, u ovom procesu zatraži i dodatna objašnjenja od članova tela koja su donosila takve odluke. Ali i mišljenja odgovarajućih stručnjaka sa drugih fakulteta, među kojima i autora čiji su tekstovi preuzeti“, kaže Tarasjev. Iz do sada viđenog teško je zaključiti da li će Odbor poći tim putem. Samo saopštenje njihove odluke nije prošlo baš u akademskoj atmosferi. Rektorka Ivanka Popović ju je pozdravila, a povodom tvrdnji akademika Dušana Teodorovića da „Odbor nema hrabrosti da preseče i zvanično potvrdi da je doktorat ministra finansija plagijat“, dala ocenu da se radi o neprimerenim i uvredljivim kritikama, ali i pritisku na to telo. Teodorović joj je replicirao rečima da je Odbor dva meseca radio u tišini, da je završio posao i da se sada više ne može uticati na njegov rad. Međutim, rektorka koja je imala šta da kaže na one koji su osporili odluku Odbora, nije imala baš puno da kaže na dve ostavke koje su usledile: dr Slobodana Prvanovića, saradnika Instituta za fiziku i zamenika člana Odbora za profesionalnu etiku i dr Ognjena Radonjića, koji je podneo ostavku na članstvo u Veću naučnih oblasti pravno-ekonomskih nauka. Izrazila je svoje žaljenje i ocenila kako je to „njihovo pravo“, mada se iz slučaja Prvanovića jasno vidi da tu ima više od ličnog čina i da postoje nejasnoće koje bi institucije UB morale da ispitaju. Recimo, dr Prvanović je na poslednjoj sednici kojoj je prisustvovao javno izneo tri protesta: jedan se odnosio na način na koji se utvrđuje da li je doktorat Siniše Malog plagijat, drugi se odnosio na promenu mesta održavanja sednice (uvek je u zgradi Rektorata, ali je tom prilikom izmeštena zbog performansa studenata) smatrajući da za svakog moraju da budu „ista pravila igre“ i treći na to što nakon ostavke Bojana Radaka, čiji je do tada bio zamenik, nije promovisan u člana Odbora već je dovedena Mirjana Čomor iz Instituta za nuklearne nauke Vinča. Sem ovog poslednjeg koji je ušao u zapisnik, prethodna dva nisu pomenuta ni jednom jedinom rečenicom. „Bilo je više tačaka na sednici i odlučeno je da se za svaku odredi izvestilac koji će za sledeću sednicu da pripremi rezime žalbi. Tada sam se javio za reč i rekao da nemam ništa protiv funkcije izvestioca, ali da je ovde u pitanju očigledan plagijat i da je nepotrebno da gubimo vreme na analize. Verujem komisiji FON-a koja je prosudila da je u pitanju originalni naučni doprinos, jer nije moje da sudim u oblasti u kojoj nisam kompetentan, baš kao što i verujem da je on, kako je rečeno, izuzetno inteligentan čovek, ali da mi nismo tu da sudimo ni o inteligenciji ni o naučnom doprinosu, već da li je to plagijat. A ja smatram da je očigledan plagijat. Tada se niko nije izjašnjavao, a kada nam je pre nekoliko dana stigao poziv za novu sednicu, sa njom je stigao i zapisnik od prethodne – u njemu nije bilo ni reči o tome šta sam rekao. Sada neka to tumači kako ko hoće. Kada sam shvatio da neću prisustvovati sledećoj sednici, jer dolazi Mirjana Čomić, poslao sam mejl svim članovima Odbora i zatražio da u zapisnik uđe bar jedna rečenica o mom stavu u odnosu na doktorat Siniše Malog, ali ne znam ni da li je ta primedba usvojena. Niko mi nije dostavio nikakvu informaciju, a ja nisam želeo da zovem da se to ne bi smatralo vidom pritiska“, kaže dr Prvanović. Pa ni odluka profesora Filozofskog fakulteta Ognjena Radonjića da podnese ostavku nije nešto što se može smatrati „njegovim pravom“, već više pozivom da UB počne da se pridržava pravnih akata koje je sam doneo i Kodeksa profesionalne etike koji se zasniva na jasnim načelima očuvanja dostojanstva profesije. A teško da bi se u trenutku kada vlast na najprimitivniji način proziva pojedine profesore UB („vidite kako su šuplji i prazni i kakve gluposti lupaju“, A. Vučić), tišina mogla nazvati „očuvanjem dostojanstva profesije“. „Moja ostavka je više jedan simbolički znak, ona je kritičko upozorenje i podsećanje da se od etičkih principa na Univerzitetu ne sme odstupati ni pod kakvim pritiscima, jer je gubitak te vrste autonomije i akademskog integriteta i čestitosti poguban za ovu instituciju. Vlast u Srbiji je već dovoljno ugrozila i obesmislila rad čitavog niza državnih institucija i regulatornih tela, a Univerzitet koji je tome pružio otpor nalazi se sada pred svojim vlastitim iskušenjima. Mislim da i cela ova nametnuta debata oko karaktera ’elite’ u Srbiji predstavlja svojevrstan udar na članove univerzitetske zajednice“, kaže Radonjić. Sagovornik NIN-a upozorava na još nešto – ne samo da su ugroženi pojedinici već i fakulteti koji nisu po volji vlasti. A Filozofski to sigurno nije, ne samo da je većina profesora pružila podršku protestima „1od 5 miliona“, već je i fakultet otvorio svoja vrata za redovne tribine „Nije filozofski ćutati“. A to košta. Nažalost, košta studente, jer je Vlada retroaktivno, nakon završenog upisa, odlučila da poveća broj budžetskih mesta na Univerzitetu u Beogradu za 77, ali da ih na Filozofskom fakultetu smanji za 66. „Dakle, sada FF treba da zove roditelje nekoliko desetina dece koji sastavljaju kraj sa krajem i da ih obavesti da su im retroaktivno oduzeta budžetska mesta - eto pravog primera kako vlast navodno štiti svoj narod. Istovremeno je Filološki fakultet dobio 57 novih budžetskih mesta i Mašinski 20, što čini ovu odluku još čudnijom jer se na FF-u ove godine u odnosu na broj raspoloživih mesta prijavilo nešto više od 120 odsto kandidata, dok je ovaj odnos na Filološkom na nivou od nešto iznad 80 odsto. I na kraju poslastica - Vlada je u ovoj julskoj odluci zaboravila da od ukupnog broja budžetskih mesta na UB-u oduzme ona oduzeta Filozofskom zbog čega stvarni broj budžetskih mesta na UB-u ne iznosi 9.621 već 9.555. U svojoj brzini da FF-u oduzme budžetska mesta, Vlada je donela pravno ništavu odluku“, objašnjava Radonjić. A kada se već mogu pritisnuti i ovdašnji profesori i nepodobni fakulteti, gde je onda granica? Zašto se ne bi zabacilo malo i do Vizbadena i zagorčao život ne samo profesoru koji je otkrio da je doktorat Siniše Malog plagijat, već je time otvorio i daleko širu priču o plagijatima uopšte. „Verujem da bi u iole normalnoj državi ministar sam podneo ostavku, a tužilaštvo bi pokrenulo proces zbog narušavanja autorskih prava ali i pretnji i zloupotrebe položaja. Plagijati ministara nisu srpski izum. Sve ovo je već viđeno u manje ili više razvijenim zemljama od Srbije. Ali ono što je srpska inovacija u ovom slučaju je što sam ja kao neko ko je otkrio ovaj plagijat dobijao pretnje, a predsednik i dekan mog univerziteta u Nemačkoj su primili zahtev za mojim otpuštanjem i to od redakcije tabloida koji vlada Ane Brnabić sponzoriše novcem poreskih obveznika“, kaže Karapandža. I pored toga on smatra da postoje određeni pomaci i da je zbog plagijata Siniše Malog Beogradski univerzitet prvi put dobio pravilnik za postupanje u slučaju plagijata. I da nakon više od pet godina, ovo prestaje da bude samo pitanje plagijata Siniše Malog. „Mislim da je zbog ovolikog otezanja i aktivnog sakrivanja ove akademske krađe, došlo vreme da se pokrene pitanje odgovornosti profesora Dragana Đuričina, Jaška Ondreja i Slađane Barjaktarović Rakočević koji su bili članovi komisije za odbranu doktorske teze Siniše Malog, ali i svih ostalih profesora koji su aktivno pokušali da zataškaju ovu očiglednu akademsku krađu. Odgovornost nosi i predsednica vlade Ana Brnabić, koja je iako svesna plagijata, ali i pretnji i zahteva za mojim otkazom, unapredila Sinišu Malog sa mesta gradonačelnika na mesto ministra. Takva javna promocija zla, kriminalnog delovanja i negativne selekcije ostaviće neizbrisiv trag u našem društvu čije posledice će se osećati decenijama. A za to treba kriviti predsednicu vlade Brnabić, predsednika Vučića, Sinišu Malog ali i profesore koji u ovom petogodišnjem ponižavanju studenata i Beogradskog univerziteta u celini aktivno učestvuju. Za kraj odgovora da citiram Dositeja Obradovića: ’Nema gorih ljudi od onih koji se protive prosvećenju i obrazovanju naroda. Takvi, da mogu, i sunce bi ugasili’, kaže Karapandža. Pa, ne može se osporiti – baš se trude da ga ugase.