Makronov gest

Predsednik prijateljske, demokratske i slobodarske Francuske posetio je Beograd i susreo se sa predsednikom Srbije. Poseta nije bila duga, ali je Makron poželeo da se na margini susreta upozna sa mladima, da sazna kako oni žive, koje su im potrebe i izazovi, ne bi li se dosetio na koji način EU može da im pruži podršku. Tako je makar saopšteno. Ne računam kratki susret s parom mladih u narodnim nošnjama koji su mu čim je izašao na pistu beogradskog aerodroma poslužili sol i hleb, jeste Francuz s njima razmenio nekoliko reči, ali ne verujem da ih je pitao kako im je. Želja mu je ispunjena tako što se susreo sa šestoro mladih iz zemalja Zapadnog Balkana, iz Regionalne kancelarije za saradnju mladih. Oni su mu predstavili svoj rad na održanju mira i stabilnosti u regionu. Sastanku je prisustvovao i domaćin, predsednik Vučić, i saznali smo da je „imao svoje komentare i slagao se sa mladima. „Mladi su mu ispričali čime se njihova organizacija bavi, kako tu instituciju finansiraju vlade Zapadnog Balkana. Makronova pohvala mladima bila je i pohvala regionalnim vladama. Osim toga razgovarali su „o pravima mladih u regionu, ali i ljudskim pravima generalno, kao i o procesu pomirenja”. Na to su dodali da „imaju prava na dostojanstven život“. Čekaj? Mladi su imali prilike da se sretnu s Makronom i nisu imali ništa pametnije da mu kažu? Da nisu nešto zaboravili? Šta tačno znači „pravo na dostojanstven život“? Ne može li to malo jasnije? Kako nisam baš siguran u svoj sud, zamolio sam jednog od svojih mladih drugara, vršnjaka mojih sinova, koji živi u Srbiji i kome se još nije smučilo da prati politiku, šta on misli o ovome. I njemu je ista stvar privukla pažnju: „I mene čudi da se nisu setili da pomenu nedostatak vladavine prava i slobodne medije. Kako možete da tražite zaštitu prava mladih a da ne upitate predsednika kako će to da ostvari dok štiti one koji su kupili diplome. Zbog toga mladi i odlaze iz Srbije, pa više neće ni biti potrebe za njihovom zaštitom jer će svoje mesto i svoj uspeh tražiti možda i u Francuskoj, svojom zaslugom a ne članstvom u vladajućoj stranci.“ Dakle i Velebit misli da je u pitanju još jedna režimska ujdurma. Makronu su doveli režimsku omladinu, još jedno Potemkinovo selo naših vlasti. Da li je Francuz znao da ima nastup u istom cirkusu u kome svakodnevno nastupaju Šešelj i drugi ološ? Zar je moguće da je francuska ambasada dopustila da do toga dođe? Još i razumem da mladić koji je predstavljao Srbiju nije imao na šta da se žali, on je na vladinoj plati, ali nije mi jasno kako Makrona nije zanimalo baš ništa više? Morao je da zna da nam opozicija bojkotuje parlament, da vlada krši zakone i Ustav,da se mladi iseljavaju? Zar je moguće da je tako loše izbrifovan došao na sastanak? Nemoguće je da su francuske diplomate takvi paceri. Pre će biti da je i sama pretpostavka da Francuze zanima kako živimo, pogrešna. Makrona to uopšte ne zanima i to nam je pošteno pokazao. To je, na kraju krajeva, legitimno. Nisu oni dužni da se zamaraju našim unutrašnjim problemima, njima je bitno da ne ratujemo međusobno. Što se ostalog tiče, izgleda da su shvatili da smo nepopravljivi. Tako sam ja pročitao Makronov gest. Ali nije sve tako strašno. Mladi ne moraju da se brinu. Za svakoga postoji zagarantovana budućnost, doduše ne u Srbiji. Zapad je bezdetan i bogat, gubi narod, treba im nova krv, neko da radi, pametan ili jak. A naši se izgledom ne ističu, brzo se nauče na red i to uglavnom budu srećne priče. Kad ne budu, čovek se vrati. Na Zapadu je šansa naših mladih. Treba samo da izaberu neku zemlju gde će njihov trud, elan i talenat biti bolje prihvaćeni, gde vlast zaista brine kako žive građani. Oni rodnoj zemlji koja ih tretira kao maćeha ništa niste dužni i ako im u Srbiji nije dobro, ko ima hrabrosti i želje, ne treba da se libi, neka ide, na početku je teško, posle je sve lakše. I ne treba ovo Makronovo ponašanje da ih obeshrabri da se sele na Zapad. Tamo, kod kuće, u pravoj Evropi, političari izuzetno paze šta rade i ovakvi gafovi im se retko omaknu.