Tržište bi trebalo dodatno urediti

Podaci PKS pokazuju da je u 2018. Srbija uvezla za oko 1.500 tona sirove kafe manje nego 2017, a i podaci sa tržišta ukazuju na blagi pad potrošnje. Andrej Bele, generalni direktor strateškog poslovnog područja kafa Atlantic grupe, koja je u Srbiji vlasnik brenda Grand kafa, objašnjava da je pad uvoza i prodaje kafe posledica negativnog prirodnog priraštaja, odliva ljudi i promena u navikama potrošača. Iako se u regionu bivše SFRJ još uvek dominantno troši tradicionalna domaća kafa, sve veći broj ljudi pije instant napitke. „Posle gotovo tri godine stagnacije mi beležimo povećanje prodaje instant kafe, hladnih napitaka od kafe ili takozvane kafe na putu, kao i espresso kafe. Atlantik ni 2018. nije imao pad prodaje i kada se uporede podaci o prodaji domaće kafe i instant napitaka, rezultati su gotovo identični kao u 2017. Situacija je slična u celom regionu i u prvih šest meseci 2019. prodaja domaće kafe raste samo u Hrvatskoj, dok i u BiH, Sloveniji, Makedoniji i Srbiji blago pada“, kaže Bele za NIN. Kafa je u Srbiji akcizna roba, a od lane ima i akcizne markice. Koliko je to promenilo situaciju na tržištu? Akciza na kafu se plaća godinama i mi smo zbog toga inicirali uvođenje akciznih markica, kao i za svu drugu akciznu robu. Ministarstvo finansija je prihvatilo našu inicijativu i zakon je počeo da se primenjuje od početka 2018. Zakon je, međutim, propisao da se akcizna markica stavlja na kafu koja je uvezena tokom te kalendarske godine, pa je, zbog zaliha koje su postojale, još uvek nemoguće precizno uporediti rezultate - poređenje prve polovine 2018. i 2019. ne bi bilo relevantno. Ipak, danas na pijacama skoro da i nema kafe bez akcizne markice, a pogotovo je nema u radnjama. Dakle, iskorenjeno je crno tržište? Akciznom markicom proizvođač zapravo potvrđuje da je kafa ušla na police na legalan način, da je kafa legalno uvezena i da je procesuirana u skladu sa postojećim standardima. Ipak, to što se danas kafa skoro i ne prodaje bez akcizne markice, ne znači da na tržištu nema problema i nelegalnih tokova. Takođe, još uvek nije promenjen Pravilnik o registraciji registrovanih pržioničara kafe, i ne primenjuju se dosledno ni važeći pravilnici, a posledica je da na policama imamo kafu koja se reklamira kao prava, a zapravo po svojoj deklaraciji i sastavu to nije. Da li je to dozvoljeno? Dozvoljeno je prodavati kafu sa dodacima, ali to mora jasno biti naznačeno na kesicama. Prema sadašnjim pravilnicima na frontu kesice mora jasno pisati da je u pitanju kafa sa dodacima, a onda na deklaraciji i o kojim dodacima je reč kao i u kolikom procentu se oni nalaze u sastavu kafe. Ako na kesici piše jedno, a u njoj se nalazi nešto drugo, onda je to u suprotnosti sa postojećim propisima i potrošač je prevaren. Problem je što u Uredbi o primeni akcizne markice piše da nju u Zavodu za izradu novčanica može preuzeti jedino registrovani pržioničar kafe, ali nema kriterijuma na osnovu kojih neko može biti registrovani pržioničar. Naša je tendencija da se propišu uslovi i kriterijumi koje neko mora da ispunjava da bi se mogao registrovati, jer ovako pržioničar može biti proizvođač koji primenjuje najsavremenije standarde, ali i svako drugi ko u garaži otvori pržionicu. Jeste li o tome razgovarali sa nadležnim ministarstvima? Naša saradnja sa ministarstvima je izuzetno dobra, predložili smo da registrovani pržioničar mora da ima barem osnovni standard, a to je HACCP. Jer, ako mi danas ispunjavamo 25 do 28 različitih pravilnika i standarda, a neko prži kafu u garaži i prodaje na policama sa akciznom markicom, onda je to nelojalna konkurencija. Da se razumemo, nemamo ništa protiv konkurencije, ali svi na tržištu trebalo bi da posluju pod istim uslovima. Takođe, u razgovorima smo sa nadležnima o usklađivanju Pravilnika o kafi sa Pravilnikom o deklarisanju i obeležavanju prehrambenih proizvoda, kako bismo uklonili sve manjkavosti propisa i mogli da kažemo da smo kao proizvođači uradili sve što je potrebno da se uredi tržište. U čemu je tu problem? Sarađujemo i sa tržišnom inspekcijom i znamo da u drugoj polovini 2018. skoro da i nije bilo slučajeva da se na policama u radnjama nađe kafa bez akcizne markice, ali činjenica je da je od uvođenja markice porastao broj proizvođača kafe. Dakle, sada gotovo svi imaju markicu na kesicama, ali je upitan sadržaj toga što se prodaje. Naša interna kontrola koju smo radili pokazala je da je od oko 200 uzoraka samo 15 odsto bilo besprekorno. Dakle, da je sadržaj bio u skladu sa onim što je pisalo na deklaraciji. Sve ostalo je imalo neke manjkavosti, bilo da je deklarisano kao prava kafa, a po sadržaju to nije, bilo da nije navedeno koji dodatak je u pitanju i u kom procentu. Zato se postojeći pravilnici moraju uskladiti sa propisima koji važe i u EU. Sa druge strane, i nadzor inspekcija na tržištu mora biti stroži nego što je danas. Otkad su uvedene markice mi smo imali posete 15 do 18 različitih inspekcija i to je odlična stvar, ali pod uslovom da važi za sve proizvođače. Tačno je da tri proizvođača imaju 80 odsto udela na tržištu, ali nadzor mora biti isti za sve učesnike, i velike i male igrače. A šta su posledice takvog, do kraja, neuređenog tržišta? Zdravstvenih posledica po potrošače skoro i da nema, ako izuzmemo izrazite alergene koji mogu biti opasni, a nisu naznačeni na deklaracijama. Sve ostalo je samo prevara potrošača, koji misli da je kupio pravu kafu, a u stvari je to kafa sa dodacima odnosno zamenama. Proizvođači imaju nelojalnu konkurenciju na tržištu, a država ima gubitak ako ne naplati carinu i akcizu. Atlantic Grupa ima fabrike u Srbiji, Sloveniji, Bih i Makedoniji. Možete li uporediti tržišta regiona? Potrošači u regionu su gotovo isti, dominira tradicionalna domaća kafa, zato ona unutar naše strukture i zauzima 80 odsto proizvodnje. I potrošnja kafe po stanovniku je praktično ista. Ali kada na primer nastupamo na nemačkom tržištu sa našim slovenačkim brendom Barkafe (Barcaffè), nama tamošnji prodavac ne traži nikakve dodatne standarde, a kada nastupamo sa Grand kafom iz Srbije, oni pošalju svog oditora da sve još jednom kontroliše i proveri, iako se radi o istoj kompaniji i istim standardima u proizvodnji. Dakle, Srbija poslednjih godina jeste pokazala dosta sluha za proizvođače, ali je neophodno i završiti taj posao oko usklađivanja pravilnika sa standardima EU. Srbija je među retkim zemljama Evrope koja uopšte ima akcize na kafu. Da, sem Srbije, Hrvatske, Belgije i Nemačke, to u Evropi nema više nijedna zemlja. Zato trenutno u dijalogu sa državom razmatramo mogućnosti da se akciza ili smanji ili ukine, jer administrativna davanja jesu velika. Malo smanjenje tih administrativnih davanja uticalo bi na naš liberalniji odnos prema potrošačima. Nas je uvođenje akciznih markica koštalo milion evra, zbog njih smo i u proizvodnju morali da uložimo dodatnih 300.000 evra, a nismo zbog toga povećavali cenu kafe, jer standard građana to ne omogućava, ali u nekom trenutku ćemo biti prisiljeni da povećavamo cene. Zato smatram da država mora biti fleksibilnija kada su u pitanju poreska politika i administrativna davanja. Sa druge strane, sa Hrvatskom i Mađarskom se mora razgovarati o problemima na graničnim prelazima, jer mi danas trpimo zbog činjenice da je nemoguće predvideti koliko će se čekati na granici u teretnom saobraćaju. Za razliku od Slovenije, gde na dnevnom nivou transportujemo kafu za naše potrebe od luke Kopar do Izole, u Srbiji uvek moramo imati zalihe, a to poskupljuje proizvodnju. Cenovno smo još uvek efikasni, ali činjenica je da imamo i određeni rizik poslovanja, jer Srbija nije članica EU. Kako ocenjujete poslovni ambijent u Srbiji? Da je poslovno okruženje pozitivno za celu Atlantic grupu može se videti i po našem odnosu prema društvenoj zajednici, sponzori smo Štark arene, mecene smo Ateljea 212 i Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Da ne verujemo u ovo okruženje sigurno to ne bismo radili. Uskoro završavamo investiciju u proizvodnju, jer smo želeli da sve instant napitke proizvodimo na jednom mestu. Naravno, Srbija se kao i druge države u regionu suočava sa izazovima, naročito sa odlivom radne snage. I sami osećamo posledice toga i zato ćemo već ove jeseni početi razgovore sa fakultetima i srednjim školama, da u saradnji sa njima pokušamo da obezbedimo kvalifikovanu i dobru radnu snagu.