Ciljani rasizam

Kao i obično Donald Tramp je malo tvitovao, a zatim nastavio da razvija temu uživo. U noći u kojoj je posetio Severnu Karolinu, čuveni Merijam Vebster rečnik objavio je, kako to već uobičajeno čini, najtraženije pojmove. Ovoga puta to su bili - rasizam, socijalizam i fašizam. To su poželeli da pročitaju oni koji su već danima slušali o četiri demokratske kongresmenke, kojima je predsednik nešto ranije već poručio da se vrate i pomognu da se srede zemlje rasturene i ogrezle u kriminalu iz kojih su došle. „Onda dođite i pokažite nam kako se to radi.“ I pošto to nije bilo dovoljno, ubrzo je dodao: „Ako mrzite našu zemlju, slobodne ste da idete.“ Reč je o demokratskim poslanicama Aleksandriji Okasio-Kortes, poreklom iz Portorika, Rašidi Talib, poreklom iz Palestine, Ajani Prisli Afroamerikanki iz Bostona i Ilhani Omar, koja je došla kao izbeglica iz Somalije. Sve su uspešne i sve su latinoameričkog ili afroameričkog porekla. Aleksandrija Okasio-Kortes (29) rođena je u Bronksu, od majke Portorikanke. Uprkos teškim uslovima, zbog čega je neko vreme morala da radi i kao konobarica, uspela je da diplomira ekonomiju i međunarodne odnose na Univerzitetu u Bostonu. Bila je deo tima Bernija Sandersa u njegovoj predsedničkoj kampanji, a potom je postala najmlađa žena ikada u američkom Kongresu. Predviđaju joj ozbiljnu karijeru i već je mnogi vide na mestu predsedničkog kandidata, za šta će morati da sačeka koju godinu dok ne ispuni jedan od uslova - da napuni 34 godine. Za sledeću godinu je rano, ali za pet godina sasvim je moguće da se nađe u trci. Ajana Prisli (45) je prva tamnoputa Amerikanka koja predstavlja Masačusets u Kongresu. Pošto je pohađala Bostonski univerzitet, radila za kongresmena DŽozefa P. Kenedija II i trinaest godina za senatora DŽona Kerija. Da bi ušla u Kongres morala da je pobedi Majkla Kapuana koji je prethodnih deset godina proveo na tom mestu. Glasači u Minesoti i Mičigenu izabrali su i prve dve muslimanke, bivšu izbeglicu iz Somalije Ilhan Omar i Palestinku Rašidi Talib rođenu u Detroitu. Rašida Talib (42) ćerka palestinskih imigranata, takođe je ušla u Kongres, pošto je pobedila u Minesoti. Nikada nije živela u Palestini, ali je postala nacionalna zvezda, osoba koja je uprkos svemu uspela da nađe mesto u američkoj politici. Ona je podržala bojkot Izraela koji predvode Palestinci, a njeni sunarodnici koji, otkako je Donald Tramp priznao Jerusalim za glavni grad Izraela (decembra 2017) i time zapečatio neprijateljstvo sa palestinskom stranom, povezali su ovaj napad na nju sa opštom negativnom slikom koju o njima gradi američka administracija. U Kongresu se našla i Ilhan Omar (37) iz Minesote. Ona je istovremeno i prva izbeglica i prva žena iz Afrike kojoj je to pošlo za rukom. Uspela je uprkos tome što je na američko tlo kročila tek 1992, a državljanstvo dobila 2000. godine. Odrasla je u Minesoti, među svojim sunarodnicima. U politici joj je prethodio Kit Elison, prvi musliman koji je radio u Kongresu, a danas je državni tužilac. Tramp ju je već tokom kampanje optuživao da je bila u braku sa bratom i da je podržavala teroriste. Ispostavilo se da je sve to laž, a napadi su učinili samo da je podrži 78 odsto glasača. „Ja sam tu gde pripadam, u kućama ljudi i moraćete to da prihvatite“, odgovorila je na opaske Trampa. Ipak, Trampove reči, ma koliko ih mnogi osuđivali, padaju na plodno tlo rastućeg rasizma i straha od migranata koji pritiskaju američke granice. Ma koliko bile uspešne u partijskim trkama, one istovremeno bivaju i meta onog dela Amerike koji u njihovom uspehu vidi potencijalnu opasnost. Pitanje na koje se sada traži odgovor je da li je Tramp postigao ono što je nameravao, dok je na umu imao samo broj glasova za naredne izbore i rastući otpor prema migrantima. Istraživanje Ju-Es-Ej tudej i Ipsosa pokazalo je da 68 odsto ispitanika smatra da su Trampove izjave bile uvredljive, a 59 da to nije bilo „američki“, 65 odsto da je poruka „da se vrate odakle du došle“ bila rasistička. To ne znači da su glasači zaboravili da je on čovek koji je otvorio radna mesta i stabilizovao ekonomiju, niti da je napetost koja raste kada se prikazuju reke migranata na granicama, tema koja ne pogađa veliki broj njegovih potencijalnih glasača. Iz njegovog ugla, to što su reči koje je izgovorio pojačale strah i potpirile mržnju, ne znači nužno lošu vest. Onima koji su ga napali odgovorio je jednostavno: „To me ne brine, jer se mnogo ljudi slaže sa mnom.“ U toj računici gađao je upravo ona lica demokrata, koja izazivaju najviše pažnje, najviše kontroverzi i koja bi među njegovim potencijalnim glasačima mogla da izazovu otpor. „Ne mislim da pobeđujem u političkoj borbi. Mislim da ozbiljno pobeđujem“, rekao je Tramp posle svega. „Nikada se neću promeniti.“ U to ne treba mnogo sumnjati, a ostalo je još godinu i po dana do izbora, kada će se pokazati da li je možda bilo bolje da se malo menjao.