Kučka se oprašta

U septembru prošle godine Elton DŽon je započeo svoju oproštajnu turneju koja će trajati sve do kraja 2020. godine i koju čini više od 200 koncerata. Srbiju je ova turneja zaobišla, tako da je najbliža tačka na mapi gde smo mogli videti Eltona uživo bila Austrija i Grac. U isto vreme to je bio grad u kome je još uvek bilo karata, jer je veći deo evropskog dela turneje bio rasprodat još u decembru prošle godine. U kombiju na putu do Graca upoznao sam majku i ćerku koje su okupljene putnike na pauzi na benzinskoj pumpi u Mađarskoj pitale da li još neko pored njih ide na koncert Eltona DŽona. Tako je oformljen naš kombi Elton DŽon fan klub. Među putnicima bili su i dvojica mladih harmonikaša koji su se spremali za studije u Gracu, ali je njih više zanimalo koliko koštaju karte i koliko njihov kolega Elton zarađuje. A zarađuje mnogo, u proseku 1,5 miliona dolara po koncertu, sa cenom karata od 100 dolara pa naviše i time puni svoj penzioni fond. Grac je drugi po veličini grad u Austriji, sa malo više od 250.000 stanovnika, što je za koncertne prilike mali broj, ali se uprkos tome nalazi na listi mnogih muzičara kada planiraju evropske turneje. Na primer, dan nakon Eltona, u Gracu je nastupao i Sting. Tog dana, 3. jula u Gracu je padala kiša, a koncert je održan na otvorenom. Sponzori su se potrudili da za posetioce obezbede dovoljan broj plastičnih kabanica koje će nas štititi od kiše. Moram priznati da je kiša bila dodatni element koncerta i kada se celi umotate u plastiku, nekako doprinosi romantičnoj atmosferi. Koncert je počeo tačno u 8 sati kada je i zakazan, što je za mene bilo pravo iznenađenje jer su koncerti na kojima sam do sada bio u proseku kasnili po sat i po! Na bini se pojavio bend i Elton DŽon, svi u prepoznatljivim Gucci kreacijama, čiji se logo s vremena na vreme pojavljivao u video-radovima koji prate nastup. Dočekan aplauzom, Elton je seo za crni yamaha klavir i koncert započeo pesmom Bennie and the Jets. Set listu činile su 24 pesme koje su mahom sa početka Eltonove bogate karijere, iz sedamdesetih godina, dok je najsvežija pesma bila Believe, snimljena 1994. godine. Publika je najviše reagovala na najveće hitove kao što su Rocketman, Candle in the Wind, The Bitch is Back, I’m Still Standing… Ali ko je činio publiku njegovog koncerta? Pre početka malo sam prošetao kroz masu koja je kupovala koktele, hranu i majice sa Eltonovim likom. Bilo je tu ljudi raznih godišta, od njegovih ispisnika do veoma mladih. Najviše je bilo onih u petoj i šestoj deceniji života, među kojima i hardkor fanovi koji su došli u kostimima i naočarima inspirisanim legendom. Iako najavljivan kao šou, u pitanju je klasični rok koncert, sa bendom na bini i Eltonom za klavirom, bez pratećih igrača, vratolomija i glamuroznih kostima koji čine muzički šou koje produciraju pop zvezde i zvezdice. Ali Eltonu i nisu potrebni ti vizuelni suplementi da bi izazvao emociju kod publike, sasvim su dovoljni on, bend i pozadinski video-radovi koji su na momente bili fantastično zabavni (The Bitch Is Back video sa dreg kraljicama koje predstavljaju likove iz ikonične serije Dinastija i Aleksis kao kučka koja se vraća), emotivni (Candle in the Wind sa snimcima Merilin Monro) i retrospektivni (I’m Still Standing koji prikazuje sve top momente u njegovom životu i radu). Elton je 25. marta ove godine napunio 72 godine i daleko je od performera koji nosi visoke štikle, platforme, perje, penje se na klavir i udara štiklama po klavijaturi, ali je i dalje pun energije iako u daleko svedenijoj formi. Koncert traje dobra tri sata, tokom kojeg se nekoliko puta obratio i zahvalio publici, naročito onima koji su kupovali karte za njegove koncerte, ploče, kasete, diskove i ostale proizvode. „Imao sam neverovatan život, veoma sam srećan i zahvalan. Najbolji osećaj na svetu je svirati drugom ljudskom biću i gledati njegove reakcije.“ Zahvalio se i članovima benda od kojih s nekima sarađuje od samog početka, a perkusionista Rej Kuper je pobrao najglasniji aplauz publike i na momente krao šou od Eltona. Takođe, zahvalio se svom suprugu Dejvidu Furnišu, njihovim sinovima Zakariju i Elajdži, kao i svima koji rade i pomažu Elton DŽon AIDS fondaciju, koja je do sada prikupila više od 400 miliona dolara za borbu protiv side. Tokom koncerta Elton nije propustio priliku da reklamira film Roketmen i da pozove publiku da film pogledaju u bioskopu. Nažalost, srpska publika je ovaj film totalno ignorisala, tako da je brzo skinut sa repertoara. Da li publiku ne zanima film o Eltonu DŽonu ili je film previše gej za srpsku publiku, ili se domaći distributer nije dovoljno potrudio oko promocije filma, sve u svemu film po podacima Filmskog centra Srbije u gledanosti nije prebacio tri hiljade gledalaca. Ono malo gledalaca moglo je da uživa u iskrenoj biografskoj muzičkoj drami koja je sve ono što Boemska rapsodija nije, film koji prikazuje uspone i padove legende kojoj je trebalo toliko mnogo vremena da zavoli i prihvati sebe. Od publike se oprostio rečima: „Vreme je da skrenem s puta (od žutih cigala) i u potpunosti prihvatim sledeće važno poglavlje mog života.“ Ove reči su zvučale pomalo tužno, kao i svako opraštanje, ali je kod mene osvestilo činjenicu da će nas Elton jednog dana i zauvek napustiti. Iz te melanholije probudila me je eksplozija konfeta koje su bile tako dizajnirane da se održavaju dugo u vazduhu, te se stvarala simulacija ogromnog roja insekata. Aplauz je izvukao Eltona i bend ponovo na scenu gde su odsvirali još dve pesme Your Song i Goodbye Yellow Brick Road. Na povratku za Beograd, naš kombi Elton DŽon fan klub je svodio utiske i radio evaluaciju koncerta. Zaključak je da smo se odlično proveli, da deda ima energije da zabavlja ljude tri sata i tako tri puta nedeljno, a da se neki umore i od sedenja na koncertu, da je kiša bila dodatni element koji nam nije smetao i da Elton nije dovoljno popularan i slavljen u Srbiji koliko zaslužuje, čak ni među LGBT populacijom, za čija se prava već decenijama žustro zalaže.