Nikola Hajdin (1923-2019)

Selo Hajdine se nalazi blizu varoši koja se u vreme rođenja Nikole Hajdina zvala Srpske Moravice. Ta varoš se od 1996. zove samo Moravice, a nalazi se između Ogulina i Rijeke. Taj deo Gorskog Kotara predstavljao je najzapadniju srpsku enklavu na nekadašnjem jugoslovenskom prostoru. Iz tog sela Hajdine vode poreklo Hajdini. Otac Nikole Hajdina je bio uspešan trgovac u Vrbovskom gde mu se i rodio sin, ali je pred najavom ustaškog terora 1941. sa porodicom napustio Vrbovsko i izbegao u Beograd. Kada je mladić Nikola savladao Balkansku ulicu i obreo se na Terazijama, zatekla ga je užasna slika: na vešalima su visila četvorica muškaraca. Raspršio se san o slobodnom Beogradu, ali, svejedno upamtio je: „Mi smo tada bili primljeni sa velikim prijateljstvom i ljubavlju. To nisu doživele izbeglice iz Hrvatske 1995. godine“. Nikola je u Beogradu, u Drugoj muškoj maturirao, a 1944. i 1945. učestvovao je u oslobađanju Jugoslavije. Nastupalo je vreme izgradnje zemlje, i on je odlučio da upiše građevinu jer shvatio je da će za tu struku biti puno posla. Tako je Hajdin postao građevinski inženjer, univerzitetski profesor, član SANU, predsednik SANU. Teorija konstrukcije je bila njegov glavni predmet koji je predavao na fakultetu, drugi je bio projektovanje mostova. Slikovito, objasnio je da je projektovanje mostova bio zapravo njegov hobi po kojem će po svoj prilici ostati upamćen. A veliki renome u svetu je stekao svojim inovacijama kad je reč o teoriji konstrukcije. Bio je veoma tražen kao profesor, a dugo je predavao i na veoma uglednoj Visokoj tehničkoj školi u Cirihu na kojoj je studirao Albert Ajnštajn. Imao je dobre ponude da ostane i predaje na nekom od inostranih fakulteta, ali on to jednostavno nije prihvatao. Prvi most koji je podigao, zajedno sa još nekoliko kolega, bio je na Tisi kod Titela, a nekoliko godina kasnije samostalno je projektovao most na Tisi kod Žablja. Novom Sadu je ostavio Most slobode koji su snage NATO srušile u bombardovanju Srbije i Crne Gore 1999. Na njegov rođendan. Podigao je novi, isti. NJegov je pešački most na Savi u Sremskoj Mitrovici, most na Vrbasu kod Banjaluke, Železnički most na Savi u Beogradu, most na Visli u poljskom gradu Ploku...Projektovao je mostove u Švajcarskoj, Sloveniji, Kanadi, Rusiji, Indiji. Osobina svih velikih stručnjaka, naučnika, sastoji se u tome da svakom laiku umeju da objasne to što rade. Nikola Hajdin je bio najbolji reprezent tog soja ljudi. Umeo je svakoj neznalici da nacrta zbog čega su važni kablovi kad je reč o Mostu na Adi kod Beograda, na primer, ali nekima to jednostavno nije vredelo dokazivati. Bio je predsednik komisije za izbor najboljeg rešenja za Most na Adi, i od 16 pristiglih projekata, samo pet je imalo legitimitet sa stanovišta formalnih zahteva. Od tih pet, založio se za projekat koji je zadovoljavao njegove kriterijume, a za ostala četiri je rekao da su to bila idejna rešenja za – ćuprije! Čelnici tadašnje SNS opozicije su bili protiv izbora Nikole Hajdina, tvrdeći kako će taj most biti skuplji od svega što je do tada rađeno, a uzrok svemu je bio u činjenici da je Hajdina predložio njihov politički protivnik, gradonačelnik Dragan Đilas. Kada su mu dosadili sa lažima, predsednik SANU je poručio Aleksandru Vučiću da više ne priča kako „sam izabrao projekat mosta sa kablovima jer moj sin ima privatnu firmu koja trguje sa kablovima. Moj sin radi na Građevinskom fakultetu i nema nikakvu privatnu firmu. Sramota je da lažete“. Posle toga, Aleksandar Vučić više nije javno prozivao predsednika SANU. Ali, kao predsednik Srbije nije ni izjavio saučešće zbog smrti predsednika SANU koji je na izborima dobio poverenje za tri mandata. No, kako je rekao Nikola Hajdin, ne postoji nijedan političar, čak ni u demokratskim zemljama, koji voli naučnike i intelektualce. Jer, oni su dobri za zemlju, ali su smetnja za vlast. I tako, između kralja muzike i kralja mostova, vlast bira samo ono što voli i što razume.