Grešni ljudi

Sudeći prema Božjim zakonima, svi smo grešni, a sudeći prema raspravama koje se ovih dana vode na društvenim mrežama, najgrešniji su oni koji gomboce izjednačavaju sa knedlama. Međutim, grešnost ne mora sama po sebi da predstavlja nešto loše, poput Greha njene majke ili Slatkog greha. Postoje i one ljudske, male, slučajne greške koje nemaju veze sa Bogom, a, verovali ili ne, čak su im i političari skloni, jer, lepo kaže ona mudrost da je ljudski grešiti, za razliku od one druge mudrosti koja kaže da nije ljudski biti političar u Srbiji. Premijerka Srbije Ana Brnabić požalila se kako je u Brisel iz Srbije poslata pogrešna Medijska strategija, bez njenog znanja, odnosno da je, kako kaže, „apsolutno došlo do greške“. Čim je ona primetila greške u toj strategiji, možemo samo da pretpostavimo šta je sve predloženo u njoj. Možda da se poštuje kodeks objektivnog novinarstva, da se ugase tabloidi ili makar prestane sa njihovim finansiranjem iz budžeta, da se prestane sa širenjem panike i najava haosa, državnih udara i ratova, da se televizije u stranom vlasništvu ne nazivaju izdajničkim, da mediji bliski vlasti prestanu da prećutkuju afere državnih funkcionera, da javni servis počne da se bavi poslom za koji ga plaćaju građani, da se jedan čovek - koji bi trebalo da ima samo protokolarnu funkciju - skine malo sa svih televizija i na kraju, ono najbitnije, da se na RTS vrati normalno akcentovanje. Greške, i to ne mali broj njih, potkrale su se i u studentskom dosijeu ministra Nebojše Stefanovića, od neupisanih ocena, preko nelogičnog proseka, pa sve do heftalice koja deluje kao da je nova novcijata, a ne iz doba kada je mladi Nebojša iz Beograda - u pauzama između javljanja u Utisak nedelje - studirao, u Sava centru. Kao što su sve ocene za đake i studente, tako su i sve ove greške za ministra i one koji mu pomažu da ubedi svakog građanina Srbije ponaosob da je studirao. Greška se desila i Tanjugu. Kako može da greši neko ko ne postoji, reći će zluradi, ali i to se dešava, naročito kada koriste Gugl translejt za prevođenje vesti. Tanjug je pogrešno preneo vest Glasa Amerike o Ramušu Haradinaju, a kao da to nije dovoljno, još su i priznali da su za prevođenje koristili onlajn servis koji je poznat po tome što prevodi kao da je Zoran Babić zaposlen kod njih. Uostalom, sva sredstva iz nepostojećeg budžeta nepostojećeg Tanjuga troše se na praćenje aktivnosti predsednika Aleksandra Vučića, a za prevodioca šta ostane, pa kako ljudi da ne pogreše? Ne zaboravimo da je u centru Beograda greškom srušen ceo jedan kvart, a da je supruga Siniše Malog greškom dala intervju u kojem je rekla da joj se on lično pohvalio kako je to rešio. Greškom je njegov brat na poklon kao protivuslugu za nameštene poslove dobio stan i automobil, greškom se sadašnji predsednik zalagao za Veliku Srbiju, greškom je bio uz, sada baš velikog, Šešelja, greškom je bio recenzent njegovih knjiga o pederskom isprtku, galskom picopevcu, smežuranom kengurovom mudu i drugih, greškom je izjavio da za jednog Srbina treba ubiti stotinu muslimana, greškom je branio svoje ministre od dokazanih afera, greškom brani osumnjičene za ubistvo, greškom ministri pozajmljuju pare od ženinih tetki, greškom plagiraju doktorate, greškom nameštaju tendere, greškom ne uspevaju da prikriju sve tragove svojih nedela. Kada bi u Srbiji neko od političara odgovarao za sva počinjena krivična dela, i to bi verovatno bilo proglašeno greškom.