Za fanatike fantastike

Četvrti godišnji Somborski internacionalni festival stripa i fantastike, održan tokom maja, ima značajne odjeke, kako pre, tako i posle nominalnih datuma početka i kraja smotre. Izložbe su se razgledale još neko vreme, a pokrenuta neformalna škola stripa sa mladim polaznicima produžava druženje i danas, te tokom celog leta svake subote na gradskom kupalištu Štrand, na Velikom bačkom kanalu i unaokolo. Ovo sigurno nije najveći stripski, a od prošle godine i fantastičarski sabor, ali je po mnogo čemu zanimljiv. Prvo, ovaj grad i njegova u likovnom opredeljenju konzervativna sredina nemaju gotovo nikakvu stripsku (pred)istoriju. Po ataru, sokacima i njivama još uvek mogu da se vide slikari koji nose štafelaje i traže prizore, salaše i vedute „u pleneru“. Dobro, nemaju baš svi na glavi francuske kape, bele mantile i oko vrata vezane mašne, viđao bi se tu u ušima ponekog pejzažiste dok radi i vokmen, pa bogme i ajpod, ali prva izložba stripa, i to u jednom sporednom galerijskom prostoru, bila je tek 2002. godine, dakle duže od veka od nastanka modernog stripa i gotovo pola veka posle prve stripske izložbe održane u Srbiji. Posle toga, manje-više pauza, sve do 2016. Iza događaja ne stoje ni teoretičari, ni istoričari umetnosti, ni stripari (u Somboru ne živi ili van njega značajnije deluje nijedan poznati autor), već - kolekcionari, okupljeni oko lokalnog kluba ljubitelja. Drugo, spiritus movens čitavog događaja i rada, dakle i pedagoškog, je - policajac. Štaviše, Danilo Bogdanović je predsednik okružnog Nezavisnog sindikata policije, ali i veliki kolekcionar i poznavalac stripa. Iza projekta i kataloga je stala i Gradska biblioteka „Karlo Bijelicki“, pa su stigli i gosti: Branislav Kerac i Dušan Duda Vukojev iz Novog Sada, Sabahudin Muranović Muran iz Prijepolja, Marko Stojanović iz Leskovca koji je doneo izložbu „Vekovnika“ i stripova o Prvom svetskom ratu, zatim Geza Šetet, Mikica Ivanović... Treće, čuvena Srpska čitaonica u glavnoj ulici, kojoj je valjda do smrti predsednik bio Laza Kostić i čiji ispucali okviri svih prozora na spratu vape za bojom, svoj bogomdan prostor u prizemlju za galeriju izdala je jednoj prodavnici veša, dok je, s druge strane, među Somborcima i unaokolo decenijama čuvena Mađarska kasina, u kojoj se uvek dobro jelo, pilo i družilo uz mađarsku muziku i druge programe naše nacionalne manjine, i koja je nedavno uz pomoć vlade Republike Mađarske renovirana i pretvorena u moderni mađarski kulturni centar „Mađarska građanska kasina“, širom je otvorila vrata jednom ovakvom festivalu. Bili su odista sjajni domaćini, u šta smo se lično uverili! U Velikoj sali bili su postavljeni prodajni i promo-stolovi domaćih i nekih hrvatskih stripskih izdavača, prodavaca figurica, stripskih suvenira i plakata, a kako su u blizini i hrvatska i mađarska granica, niko od njih se nije žalio na slabu prodaju ili posetu. Gostiju i fanatika, što stripa što fantastike, bilo je sa svih strana. U predvorju Kasine su se održavale tribine i drugi programi. Nisu se dodeljivale nikakve nagrade ili diplome. Priče o umetnosti tu takođe nije bilo, osim jedne konstatacije: „Ima ih koji smatraju da je i strip umetnost...“, ali - i pravo je. Negde, jasno i glasno, svoje mesto treba da nađe i nepretenciozni, zabavni, popularni i akcioni strip! I na kraju, zanimljivo je da je za naslovnu stranicu kataloga izabrana prednja strana albuma Do pakla i nazad, izdanja koje se našlo i u vrhu NIN-ove top-liste za 2018.