Narodi se svađaju a političke elite uvećavaju moć i bogatstvo

Hrvatska će u avgustu slaviti oslobođenje i Dan domovinske zahvalnosti. Srbija će se sećati „Oluje“ i masovnog egzodusa srpskog stanovništva. U julu smo, povodom godišnjice Srebrenice isterivali razliku između strašnog zločina i genocida, a manje se poklanjali senima nevinih žrtava. Predlog zakona o slobodi veroispovesti u Crnoj Gori zategao je odnose Beograda i Podgorice i još jednom su se iščitale knjige starostavne i prebiralo po istorijskim kalendarima. Nije bilo susreta srpske i kosovske delegacije u Parizu u julu, a i septembarska agenda dijaloga u političkom rokovniku nije sigurna. Region u mirnodopskoj dinamici stalnih tenzija i napetosti i pozivanja na mir i stabilnost. I tako gotovo četvrt veka. A datumi su samo tačke oko kojih na ovim prostorima uvek proključaju naše nedovršene istorije i decenijama podsticana nezadovoljstva. Političke manipulacije, koje se oko njih pletu, tada dobijaju na zamahu, kako bi se pleme još jače sabilo oko vođe spasitelja. Zato o čvrste bedeme udara svaka šansa da region Zapadnog Balkana prevaziđe konflikte, i da narodi koji su nekada živeli u jednoj državi postanu dobri susedi. Zašto ovaj region ne može ili neće da pronađe način da živi izvan metafore o balkanskom karakazanu ili buretu baruta. Šta mu stoji na putu, prošlost koja ne može da prođe ili političke garniture koje zloupotrebljavaju nacionalizam i pokušavaju da upravljaju kontrolisanim konfliktima? Pozvali smo da o tome svoj sud iznesu: reditelj Dino Mustafić, profesor Filozofskog fakulteta u Zagrebu Lino Veljak, predsednik Udruženja pravnika Crne Gore Branislav Radulović, glavni i odgovorni urednik Koha ditore iz Prištine Agron Bajrami i direktor Centra za regionalizam Aleksandar Popov.