Čaj u pet

Prošlo je dvadeset pet godina od smrti Rahele Ferari. Radio-teleizija Srbije posvećuje joj zato avgustovski Dramski ponedeljak, u okviru koga će biti prikazani TV filmovi Čaj u pet, Andra i LJubica, Odlazak Damjana Radovanovića i Zvezdana prašina. Kako definisati izuzetni umetnički izraz glumice rođene 1911. u Zemunu? (Bela Rohel Frajnd koristila je tokom Drugog svetskog rata ime Ruža, posle udaje uzela novo ime Marija Stojković, a nakon smrti muža Aleksandra Stojkovića, zauvek ostala – Rahela Ferari.) Pišući 1983. o postavci Nušićeve komedije Put oko sveta, Jovan Hristić možda najpreciznije opisuje njen pristup dok govori o premeravanju komičkog i životno uverljivog: „Prvi put sam se zaista nasmejao kada je na scenu ušla Rahela Ferari kao tetka Agnija i stručno, nepogrešivo odmeravajući komičku stilizaciju i neposrednu životnu uverljivost, odigrala ovu nafrakanu, ne mnogo intelegintnu staru devojku sa svim njenim ačenjima, što je iz jednog drugog vremena banula u zverinjak beogradskog visokog poslovnog društva tridesetih godina, da nam pokaže gde su njegovi koreni. I svi smo joj zapljeskali, od srca, ne samo zato što je to bila jedna dobro urađena uloga nego i zato što smo, posle dužeg vremena, ponovo na sceni videli našu vrsnu komičarku.“ U Pozorišnim referatima, Rahela Ferari je među retkim glumicama koje Hristić isključivo hvali. Skreće pažnju na nepogrešivu komiku u maleckoj ulozi Gospođe Župecki u Događaju u mestu Gogi, i u Per Gintu. „Bilo je dovoljno da kao Kari prođe scenom pa da osetimo one komične tonove koji su predstavi nedostajali.“ Esejizirajući o postavci Revizora, napominje da „gluvu Avdotju (koja se u komadu samo pominje, a koju je Mijač izveo na scenu) igra kako to samo ona ume“. Predstava Iz života kišnih glista: „Ćelava žena Rahele Ferari bludila je u svojoj senilnoj letargiji, iz koje se dva puta, i na dva različita načina, odlično trgla.“ U komadu Dibuk pak neodoljivo je tumačila lik „neodoljive mudre stare žene koja zrači blagošću svoje godinama nataložene mudrosti“.