Velika matematika doktora Malog

Ni mladi matematičari na koje je cela nacija ponosna zbog brojnih medalja sa matematičkih olimpijada ne bi mogli da izračunaju na osnovu kojih to pokazatelja srpski zvaničnici, počev od predsednika Aleksandra Vučića do ministra finansija Siniše Malog, bivšeg predsednika Nadzornog odbora Er Srbije, uporno tvrde da je ona najuspešnija nacionalna avio- kompanija u regionu. Tim pre što je u poslednjih pet godina zajednička kompanija države Srbije (51 odsto) i Etihada iz Ujedinjenih Arapskih Emirata (49 odsto) iz srpskog budžeta dobila više od 204 miliona evra subvencija, dok je u istom periodu u svojim finansijskim izveštajima iskazala neto dobit manju od 37 miliona evra. Drugim rečima, da nije neprestano dobijala „doping“ iz državne kase, Er Srbija bi za ovih pet godina nagomilala gubitke veće od 167 miliona evra. Taj minus samo je za nijansu manji od gubitaka zbog kojih je Vlada Srbije u jesen 2013. zaključila da je Jat ervejz „bunar bez dna“ i da ga ne vredi spasavati. U trenutku kada je slavodobitno saopšteno da se Jat gasi i osniva nova avio-kompanija, dugovi stare procenjivani su na 230 miliona dolara. Volšebno, oni su u međuvremenu nastavili da rastu i sada ministar Mali tvrdi da su dostigli 380 miliona dolara. Isto tvrdi i premijerka Ana Brnabić, po čijim rečima država u 2018. Er Srbiji nije dala ni dinar subvencija i da se sporna cifra od 21 milion evra odnosi na stare dugove Jata, koje je država preuzela na sebe. U konsolidovanom finansijskom izveštaju Er Srbije, međutim, jasno se navodi da su prošle godine „prihodi od premija, subvencija, dotacija i donacija“ iznosili 34,32 milijarde dinara, ili 20,9 miliona evra. Istovremeno, iskazana je i neto dobit od oko 11 miliona evra, pa je jasno da bi bez državne pomoći i lane minus bio desetak miliona evra. Postavlja se i pitanje kako je moguće da je dug ugašenog Jata sa prvobitno procenjenih 230 povećan na 400 miliona dolara. Cinici navode da nemaju drugog objašnjenja osim da je taj dug računao bivši gradonačelnik Siniša Mali. Po njegovoj računici, on od bivše vlasti nije nasledio dug Beograda od 400 miliona, već od čak 1,2 milijarde evra, dok su i Fiskalni savet, i tadašnji ministar finansija Dušan Vujović tvrdili da se dug ne računa onako kako je to tadašnji gradonačelnik radio. Osim što je na sebe preuzela stare dugove Jata, prethodnih nekoliko godina, o čemu su pisali i Krik, Insajder i Birn, država je Er Srbiji praštala i desetine miliona evra novog duga, pre svega prema Aerodromu „Nikola Tesla“. S obzirom na to da sada aerodromom upravlja francuski Vansi, praštanja dugova više neće biti. Neko će sve aerodromske takse morati da plati. Za razliku od zvaničnika, ekonomista Dragovan Milićević tvrdi da je Er Srbija prezadužena i da se mora zaduživati da bi izmirila dospele obaveze. Er Srbija je lane od Etihada uzela kratkoročnu pozajmicu od četiri milijarde dinara i taj kredit će morati da vrati 20. decembra ove godine. „Bez subvencija poslovni prihodi Er Srbije bili bi manji od poslovnih rashoda, tako da bi gubitak iz redovnog poslovanja bez pomoći države bio 1,3 milijarde dinara. Iskazana neto dobit samo je klasičan primer knjigovodstvene kreacije. Još pre nekoliko godina rekao sam da je bez državne pomoći, prepuštena tržištu, Er Srbija dugoročno osuđena na tihu i laganu eutanaziju, ali očito nema ko da me čuje“, ističe Milićević za NIN. Biće da Er Srbija još uvek leti samo zahvaljujući poreskim obveznicima Srbije. A izgleda da se oni sve više voze avionima drugih kompanija. Jer, lane je broj putnika sa Aerodroma „Nikola Tesla“ povećan za 5,7 odsto, dok je Er Srbijom letelo pet odsto manje ljudi nego godinu dana ranije.