Bogatstvo skriveno od građana Srbije

Pošto joj je u srcu, sasvim bi bilo očekivano da guvernerka NBS prenese srpskoj javnosti nedavnu Blumbergovu (Bloomberg) vest da u svetu postoji jedan veoma uspešan lovac na sakriveno bogatstvo, koje je nezakonitim kanalima završilo u poreskim rajevima. Ime mu je Gabrijel Zukman (Gabriel Zucman), ima 32 godine i profesor je ekonomije na Berkliju. Prema njegovom proračunu, 0,1 odsto najbogatijih Amerikanaca kontroliše 20 odsto ukupnog američkog bogatstva, a 90 odsto stanovništva samo 26 procenata bogatstva. Istovremeno, 0,1 odsto najbogatijih u Rusiji poseduje oko 25, u Kini oko 15, a u Francuskoj oko sedam odsto nacionalnog bogatstva. NJegova metoda lova zasniva se na proučavanju poreskih prihoda države, makroekonomskih podataka i prekograničnog kretanja kapitala zabeleženog u računima centralne banke. Na osnovu ovih analiza napravio je procenu da je u celom svetu na ofšor računima sakriveno najmanje 7.600 milijardi američkih dolara, što uzrokuje globalne poreske gubitke od oko 200 milijardi dolara godišnje. Na taj način, bogataši dolaze u poziciju da na godišnjem nivou prijave izuzetno niske dohotke, jer predmet proučavanja poreske uprave nije bogatstvo (posebno ne ono sakriveno), već dohodak. Nije li onda racionalno pretpostaviti da su najbogatiji ljudi u Srbiji, koji zbog niskih uplata u Fond penzijsko-invalidskog osiguranja (PIO) imaju minimalne penzije, zapravo dobitnici fiskalne konsolidacije vladajuće većine? Nezakonite tokove novca (NTN) Svetska banka definiše kao „prekogranično kretanje novca koji je nezakonito stečen, transferisan i korišćen“. Važno je istaći da ne postoji znak jednakosti između kapitalnog bega (capital flight) i NTN-a (sinonim su tokovi prljavog novca - dirty money flows), jer kapitalni beg može biti u potpunosti zakonit. To je slučaj kada je kapitalni odliv registrovan u skladu sa zakonom i tržišno vrednovan i kao takav postao sastavni deo platnog bilansa neke ekonomije. Motivi NTN su višestruki: izbegavanje poreza, akciza i carina, uživanje u povoljnom poreskom tretmanu i pranje nezakonito stečenog novca kroz kriminal ili mito i korupciju. Značajan deo NTN je vrlo teško proceniti - u pitanju su transakcije koje se obavljaju u gotovom novcu (npr. novac koji se iznosi u koferčetu iz zemlje), nepravilno fakturisanje usluga i neopipljivih dobara (intangibles) i „havala“ transakcije čiji su centar arapske zemlje (hawala transactions, što na arapskom znači transfer ili poverenje - predstavljaju transfer novca bez stvarnog kretanja novca). Sa druge strane, pouzdanija procena NTN moguća je samo u delu koji se odnosi na trgovinske transakcije dobara koje su zabeležene u platnom bilansu. Ova procena se zasniva na proceni nepravilnog fakturisanja (trade misinvoicing) i proceni tokova vrućeg novca (hot money narrow). Ove procene vrši nevladina organizacija Global Financial Integrity (GFI). Poslednja procena je napravljena u januaru 2019. za period od 2006. do 2015, tako što je ukrštena trgovina dobrima 148 zemalja u razvoju (ZUR) sa 36 razvijenih zemalja (RZ) na bilateralnoj osnovi. Prema ovom izveštaju, 87 odsto NTN koje je moguće proceniti odvija se preko nepravilnog fakturisanja i svega 13 odsto preko tokova vrućeg novca. GFI tokove vrućeg novca izjednačava sa vrednošću statističkog neslaganja (net omissions and errors) u MMF-ovoj Balance of Payments Statistics bazi podataka. U pitanju su transakcije ulaza i izlaza novca koje se ne mogu povezati ni sa jednom stavkom u tekućem ili finansijskom računu platnog bilansa, zbog čega su verovatno nezakonite. Nepravilno fakturisanje je tehnika nezakonitog prekograničnog prebacivanja novca kroz falsifikovanje vrednosti, količine ili kvaliteta dobara u procesu međunarodne trgovinske transakcije. Motivi za nepravilno fakturisanje gde je vrednost uvoza/izvoza precenjena/potcenjena su: pranje novca (kriminalci ili javni službenici legalizuju nelegalno stečeni novac od kriminala/korupcije kroz trgovinske tokove); izbegavanje poreza ili carina (potcenjivanje vrednosti uvoza čime uvoznici dolaze u poziciju da značajno smanje svoje obaveze na ime poreza na dobit, poreza na dodatu vrednost i carina); poreske olakšice (mnoge zemlje nude izdašne poreske olakšice za domaće izvoznike, posebno one čija vrednost izvoza dostigne određenu vrednost); zaobilaženje kontrola u kretanju kapitala (kada postoji restrikcija na iznos novca koji osoba ili neko pravno lice sme da transferiše u inostranstvo). GFI metodologija registrovanja nepravilnog fakturisanja podrazumeva da se uporede izvozne cene svakog pojedinačnog dobra iz platnog bilansa zemalja u razvoju sa uvoznom cenom zabeleženom u platnom bilansu razvijenih zemalja (i obrnuto) na osnovu podataka koje objavljuje MMF u svom Direction of Trade Statistics (DOTS) izveštaju (uvozne CIF cene se čine uporedivim sa izvoznim FOB cenama tako što se na FOB cene dodaje marža u iznosu od šest odsto). Procene u neslaganju se vrše na osnovu dve jednačine. Uvozni jaz predstavlja razliku koja se dobija poređenjem suma iz izveštaja ZUR o uvozu nekog dobra iz RZ i izveštaja RZ o izvozu istog tog dobra u ZUR. Izvozni jaz čini razliku između izveštaja ZUR o izvozu nekog dobra u RZ i izveštaja RZ o uvozu istog tog dobra iz ZUR. Ukoliko ishod u jednačini ima negativan predznak u pitanju je potcenjivanje vrednosti trgovinske transakcije (under-invoicing) i obrnuto - ukoliko je ishod jednačine sa pozitivnim predznakom u pitanju je precenjivanje vrednosti trgovinske transakcije (over-invoicing). Da bi dobili predstavu o razmerama ovako procenjenih NTN, dolarski iznosi ukupnog izvoznog i uvoznog jaza se sabiraju i stavljaju u odnos sa ukupnom dolarskom vrednošću trgovine robom (uvoz + izvoz) konkretne ZUR sa RZ. Počnimo od precenjenog uvoza i potcenjenog izvoza. Ova metoda NTN, koja vodi nezakonitom odlivu novca iz zemlje, najčešće se zasniva na ponovnom fakturisanju (re-invoicing) koje vrši posrednik, neko fiktivno pravno lice (shell entity) osnovano u zonama sa niskim porezima i labavom regulativom koja garantuje tajnost podataka (poreski rajevi). Navešćemo jedan od mogućih primera precenjene vrednosti uvoza (info grafika broj 1) - srpska kompanija uvozi polovne automobile u vrednosti od milion dolara iz Amerike. Preko fiktivnog posrednika sa Kajmanskih ostrva, koji vrši ponovno fakturisanje, vrednost uvoza se veštački povećava na milion i po dolara. Američki izvoznik je plaćen milion dolara, dok je pola miliona dolara završilo na ofšor računu srpskog uvoznika. Ovaj iznos od pola miliona dolara predstavlja NTN. Dodatno, troškovi srpskog uvoznika su naduvani što smanjuje osnovicu za porez na dobit. Pogledajmo sada primer potcenjene vrednosti izvoza (info grafika broj 2). Sada je srpska kompanija izvoznik, dok je američka uvoznik - sve ostalo je isto. U ovom slučaju, pola miliona dolara završava na ofšor računu srpskog izvoznika. Istovremeno, zbog potcenjenih prihoda, opet se smanjuje osnovica za porez na dobit. Vredi napomenuti da je čest slučaj da se nezakonito iznesen novac u zemlju vraća u vidu stranih investicija (round tripping) preko fiktivnog investitora. Na ovaj način, prethodno nezakonito iznesen novac se legalizuje. Dodatno, strani investitori u ZUR, što je posebno slučaj u Srbiji, uživaju brojne pogodnosti: subvencije, nizak porez na dobit, povlašćene cene u kupovini zemljišta, olakšane birokratske procedure itd. Sa druge strane, kada je vrednost uvoza potcenjena, a vrednost izvoza precenjena, dolazi do nezakonitog ulaska kapitala u zemlju. U slučaju kada je vrednost uvoza potcenjena plaćaju se manje carine i smanjuju se obaveze na ime poreza na dodatu vrednost. Kapital koji je nezakonito ušao u zemlju predstavlja razliku između cene po kojoj se proizvod prodaje na lokalnom tržištu i cene po kojoj je uvezen (računajući plaćenu carinu). Skupa, ovi faktori pospešuju profit zbog čega preduzeće može da postane korisnik poreskih olakšica. Precenjivanje vrednosti izvoza, takođe, vodi nezakonitom ulasku novca (za iznos razlike između cene po kojoj se izvozi i realne tržišne cene) i pospešivanju profita, zbog čega preduzeće opet može da postane korisnik poreskih olakšica. Podrazumeva se, sve ove procedure moguće je sprovesti jedino u saradnji sa slabo regulisanim finansijskim posrednicima, koji kroz otvaranje fiktivnih kompanija i računa u poreskim rajevima i lažno izveštavanje, pokušavaju da sakriju poreklo, destinaciju i vlasništvo nad finansijskim sredstvima. Prema GFI izveštaju za period od 2006. do 2015. nezakoniti tokovi novca u posmatranih 148 ZUR iznosili su u proseku 1.690 milijardi dolara ili 24,9 odsto vrednosti njihove ukupne trgovine sa RZ. Toliki je bio udeo nezakonitih tokova novca i u 2015, poslednjoj godini za koju postoji izveštaj. Pri tome su nezakoniti odlivi bili 8,8 odsto (599 milijardi dolara), a prilivi 16,1 odsto (1.091 milijardu) vrednosti njihove ukupne trgovine sa razvijenim zemljama. U poređenju sa 148 ZUR, Srbija je nešto ispod proseka (22,8 odsto), s tim što su nezakoniti prilivi ispod (12,4%), a odlivi iznad proseka (10,4%). Primetno je da je udeo nezakonitih tokova u ukupnoj trgovini sa razvijenim zemljama značajno niži u zemljama centralne i istočne Evrope koje su članice EU. Čak se i Turska našla u tom društvu. Sa druge strane, nezakoniti tokovi novca cvetaju u zemljama Zapadnog Balkana. Još su ekstremniji primer zemlje bivšeg Sovjetskog Saveza, Rusija (34,9%), Azerbejdžan (56,1%), Belorusija (69,4%), Kazahstan (78%)... U apsolutnom iznosu, srpski NTN su izuzetno značajni. Samo je 2015, preko nepravilnog fakturisanja trgovine sa razvijenim državama, iz zemlje nezakonito izašlo 1,7 milijardi, a nezakonito je ušlo skoro dve milijarde dolara, pri čemu nema procena nezakonitih tokova novca na osnovu nepravilnog fakturisanja u trgovini sa ZUR. Nemamo, naravno, ni procenu za koliko su, zbog ovih NTN, umanjeni prihodi od carina i poreza na dodatu vrednost i na dobit. Svakako su u pitanju značajne sume. Isto tako, ne znamo u kom obimu se nezakonito iznet novac vratio u formi investicija (čime se NTN legalizuju) zbog čega trenutno uživa benefite na ime subvencija, jeftino kupljenog zemljišta, niskog poreza itd. Još manje znamo koliko je novca napustilo zemlju kroz transakcije koje je vrlo teško registrovati. Da li nas onda čudi to što kroz državne tendere vredne oko tri milijarde evra godišnje oko petine novca nestane u kanalima korupcije? Da li čudi to što mi i dalje ne znamo koliko je koštalo 1.000 nabavljenih patrolnih kola marke škoda za MUP 2017? Da li nas čudi što Vlada odbija da kaže da li joj je u oktobru 2018. polovni avion kupila brazilska kompanija EMS, koja je privatizovala Galeniku godinu dana pre toga? Da li nas čudi da se iza novog vlasnika Galenike nalazi 13 povezanih firmi i fondova? Da li nas čudi što i danas ne znamo zašto je i po kojoj ceni ovaj avion kupljen? Da li nas čudi što je pre nekoliko nedelja, opet pod velom tajne, MUP kupio 60 „marica“, 12 vatrogasnih i osam sanitetskih vozila? Cenu ne znamo, ali smo dobili uveravanja od resornog ministra Nebojše Stefanovića da smo ih kupili po „najpovoljnijim cenama, sa po četiri rezervne gume i dva besplatna servisa“. Da li nas čudi to što je u 2017. nepravilno potrošeno 217 milijardi dinara (1,8 milijardi evra) budžetskog novca i što je u 2018. gradska uprava Beograda nepravilno potrošila 28,4 milijardi dinara (240 miliona evra)? Da li je čudno to što je država prošle godine donirala Er Srbiji 21 milion evra iako od 2016. ne postoji obaveza Vlade da ulaže u ovu kompaniju? Da li čudi činjenica da od 2015. ne postoji Zakon o završnom računu koji predstavlja zakonsku obavezu Vlade i što su od tada pa do danas, sredstva namenjena tekućim budžetskim rezervama - koje je moguće trošiti diskreciono, bez rebalansa budžeta - porasla za četiri puta? Da li čudi netransparentno finansiranje stranaka i to što je 6.940 građana uplatilo identičan iznos vladajućoj stranci u iznosu od 40.000 dinara, pri čemu su neki od njih korisnici socijalne pomoći? Ili kada tetka iz Kanade finansira kupovinu stana aktuelnom ministru odbrane od 200.000 evra? I tako možemo unedogled. Izvesno je, dakle, jedino to da bi u Srbiji bilo puno posla za Gabrijela Zukmana, lovca na sakriveno bogatstvo.