Mali Buda sa niškog buvljaka

Takozvani „Glupi Avgust“ u Srbiji, zaista, teško je opisati. Guča, Nišvil, Birfest, pa i Banicijada u Beloj Palanci, ne znaš, brale, ko će više piva da popije, ko će pre u čeonom sudaru da se unesreći ili da, u trenu, pobije celu rodbinu. Dok se, recimo Hrvati uopšte ne glupiraju. Oni u avgustu deluju sasvim razumno. Još su pre 24 godina sproveli „Oluju“, očistili su od Srba svoju državicu i sada iz Afrike uvoze radnu snagu jer, sve što vredi pobeže iz Hrvatske u Evropu. E, sad, i Jevreji su ovog avgusta pokazali svoje pravo lice. NJina vojska nije, kao lane, učestvovala na vojnoj paradi povodom proslave „Oluje“. Ove godine, Jevreji su bili malo diskretniji. Elem, Ilan Mor, izraelski ambasador u Hrvatskoj, čestitao je Hrvatskoj godišnjicu „Oluje“ kojom je „vraćen suverenitet Domovinskom ratu.“ Ova avgustovska vruća izjava brzo je ispeglana u izraelskom Ministarstvu spoljnih poslova u Jerusalimu, a Tajms of Izrael ipak zaključuje da „Izrael ima čvrste diplomatske odnose sa Beogradom“, ali „čini se da su odnosi sa Zagrebom jači“. I, gle, izjavu Ilana Mora oćutao je, čak, i moj Alek zaokupljen vijaduktom kod Čortanovaca koji nas, doduše, vodi u srce Evrope. A i šta ako ambasador Ilan Mor lupeta kada je premijer Bibi Netanijahu objasnio, lane, mom Aleku da se „Jevreji i Srbi znaju iz vremena Rimljana“. Ali, sve se više pokazuje da Jevreji u to vreme nisu postojali... Nego, ajd, što se Alek nije oglasio nego je čestitku Ilana Mora prećutao i poslovično raspevani Dačić koji, izgleda, čeka zgodnu priliku da Bibiju na uvce zapeva „Mostove na Miljacki“. A nije se oglasio ni ratoborni desetarčić Vulin, valjda, zato što izraelske vojske, ove godine, nije bilo na paradi u Zagrebu. K. G. Jung, moj guru iz Švice, sve mi ovo smireno objašnjava: „Kako ne razumeš, dečače?! Jevreji, već, smatraju Srbiju `rezervnom domovinom`! Ostalo je samo da Jovan Deretić pronađe jevrejske grobove u Vinči, pa da se dokaže da su Jevreji u srednjem Podunavlju i Pomoravlju živeli pre osam hiljada godina. Ali, izvini i ti talambasaš da je ovde bila teritorija Starog i Novog zaveta, i, tako daješ Jevrejima vetar u leđa!“ Ovom pridikom Jung kao da me mlatnuo motikom u glavu, pa sam, u očajanju, počeo, po ko zna koji put da razmišljam da zapalim za Indiju. Nego i u Kašmiru se sprema rat, te tako rešim da završim u Nišu, na buvljaku. I, šta tamo nađem? Kupio sam za trista dinara Malog Budu?! A on sedi u lotosu i drži prosjačku činiju i blago mi se smeši. Kada sam ga uzeo u ruke učinilo mi se da držim živo biće. Stavio sam ga na pisaći sto, a on me uporno gledao i nešto mrmljao. Tek kasnije sam shvatio da mi je Mali Buda diktirao u pero Ohridsko jevanđelje, pogotovo one rečenice u kojima se opisuje kako mali Hrist sa majkom Marijom beži od Oktavijana u Indiju kod oca Aleksandra Velikog. Ali, to nije sve. Na Mokranskom vrelu doktor Nebojša mi priča, ne znajući da sam kupio Budu na niškom buvljaku, kako je na nekoj televiziji gledao da neki Kinez proizvodi kruške u obliku Bude?! Napravio čovek kalup sa Budinim likom, pa kada kruškin plod počne da raste, on joj natakne kalup i rastući kruška dobija oblik Bude! I, tako, napravio sto hiljada krušaka sa Budinim likom! Tu me moja Crna savetuje: „Vidim da si se popišmanio od puta za Indiju. Bolje ostani ovde i počni od divljih krušaka da praviš figurice boga Vida. Uostalom, zar ne vidiš da Srbija ide Guliverovim koracima u Evropu. I, ne znam kada će Srbi da shvate da je tvoj Alek naš Guliver.“