Kad i Hitna zataji

Smrt dvogodišnjeg deteta uvek je tragedija za familiju, ali kad premine zato što Hitna pomoć nije imala vozilo da ga preveze do prve bolnice, to je sramota i za državu. A kad druga hitna služba odbije da ga transportuje, to je pljuvanje po svim Hipokratovim zakletvama zajedno. Baš to se desilo u prošli petak, na Vlasinskom jezeru. Dvogodišnjoj devojčici je pozlilo, pa su roditelji telefonirali najbližoj Hitnoj pomoći u Crnoj Travi, gde im je dežurni lekar rekao da „ne može da izađe na teren“. U Surdulici im je preporučeno da sami transportuju dete do prve ambulante, jer „trenutno nemaju vozilo koje bi mogli da pošalju“. Devojčica je stigla u surdulički Zdravstveni centar prekasno - isto jutro je izdahnula. Posle se ispostavilo da je lekar iz Crne Trave uspaničene roditelje uputio na Surdulicu, jer je u ambulanti bio sam, dok je jedini raspoloživi vozač već bilo poslat za Leskovac. I da je telefonom zvao vozače koji nisu bili u smeni, i da mu je mnogo žao što roditelji nisu zvali opet, jer bi se sigurno odazvao - bez obzira na zakon koji ga je sprečavao da napušta radno mesto u popodnevnim i večernjim satima, kad u Domu zdravlja ostaje sam. Uzgred, na celom Vlasinskom jezeru ne postoji 24-časovna zdravstvena služba. Iza ovog slučaja ostaju bol ali i mnoga pitanja. Kako je organizovana Hitna služba? Da li je jug Srbije toliko siromašan da ne može da obezbedi ni hitnu zdravstvenu pomoć? Misli li o tome iko u Ministarstvu zdravlja dok predsednik najavljuje nove investicije u zdravstvo od milijardu evra? Da li lekari zbog malih plata beže u inostranstvo? Da li će se iko setiti da Ruse zamoli da nam ubuduće šalju sanitetska, a ne oklopna vozila? Koliko je vrhu vlasti uopšte bitno zdravlje nacije? I jesmo li išta naučili iz „slučaja helikopter“, kada je pre tri godine prilikom demonstracije ko zna čega, poginulo šestoro ljudi i beba?