Predizborne visibabe

Standardni vesnik izbora procvetao je u nedelju na sednici Glavnog odbora SNS – jednokratna pomoć penzionerima u iznosu od 5.000 dinara trebalo bi da stigne 1. decembra, taman da im bude lakše da dobace do povišice, planirane za 1. januar. Da li to znači da bi glasanje za parlament i lokalne skupštine moglo biti zakazano pre redovnog prolećnog termina, kao što je u ponedeljak rekao Dragan Đilas, lider Stranke slobode i pravde? Razloga za izborno iznenađenje ima, a najjači je jačanje pritisaka da se postigne dogovor Beograda i Prištine – a to baš i nije „žaba“ čije bi gutanje vlasti prijalo pre izbora. Tezu da bi zvaničnom Vašingtonu odgovarao takav međunarodni uspeh pre tamošnjih izbora osnažilo je imenovanje Metjua Palmera na poziciju specijalnog predstavnika za Balkan. S druge strane, postoji ideja da i Evropska komisija izabere specijalnog izaslanika za Balkan, ali se još uvek ne zna da li će se to desiti: u ponedeljak je, nakon sastanka sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, ministrima za evropske integracije i unutrašnje poslove i direktorom vladine Kancelarije za Kosovo, o tome grupi novinara govorio Peter Bajer, poslanik nemačkog Bundestaga i specijalni izvestilac vladajuće koalicije CDU-CSU za Balkan. Bajer je rekao i da je to njegova stara ideja, koja nema veze ni sa postavljenjem Palmera, ni sa činjenicom da novi (budući) visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Đozep Borej dolazi iz zemlje koja nije priznala Kosovo. Razlog Bajerovog dolaska u Beograd, a potom i u Prištinu bitno se razlikovao od razloga posete delegacije Evropskog parlamenta, Eduarda Kukana i Knuta Flekenštajna, koji su krajem prošle nedelje razgovarali sa predstavnicima različitih političkih opcija kako bi bolje razumeli izazove i podele na srpskoj političkoj sceni: poslanik Bundestaga rekao je da je tek u Beogradu saznao za delovanje evropskog dvojca, čime je demantovao spekulacije da je povećana frekvencija dolazaka evropskih izaslanika u Beograd (nedelju dana ranije dolazio je Dejvid Mekalister, predsedavajući Odbora Evropskog parlamenta za spoljne poslove) rezultat najave opozicionog bojkota predstojećih izbora. Iako nije primetio nikakvu političku krizu u Srbiji, Bajer je, ipak, rekao da bi bojkot izbora i parlamenta predstavljao problem u procesu normalizacije odnosa Beograda i Prištine, „ali ne ozbiljan“. Kao i brojni drugi zapadni izaslanici, i on se jasno usprotivio ideji bojkota. Zapadno insistiranje da se na izborima učestvuje dobilo je dodatno pogonsko gorivo za aktuelno unutaropoziciono prepucavanje oko toga da li je bojkot korisno sredstvo borbe ili vid samoubistva. A pukotine u opozicionim redovima, jasno, sa stanovišta vlasti odličan su razlog za eventualno zakazivanje pre termina predviđenog zakonom. Osim razloga za sazivanje nešto ranijih izbora, postoje i pokazatelji u ponašanju vlasti koji bi se mogli tumačiti upravo takvim planovima. U njih, svakako, spada način na koji su naprednjački funkcioneri iskoristili vest o hapšenju saradnika Dragana Đilasa iz njegove bivše firme: jeste da je tužilac već istog dana odlučio da privedene oslobodi pritvora (o čemu konzumenti većine medija nisu saznali ništa) i jeste da je čudno da je bilo potrebno toliko godina da se ispita poslovanje koje je odavno tema javnih sumnjičenja, ali je svakako reč o dobrom sredstvu za dodatnu kriminalizaciju političkog protivnika. A ono je (sredstvo) najefikasnije kad je sveže – osim, naravno, ukoliko ne bude osveženo eventualnim ishodom sudskog procesa (što je teško očekivati) ili dodatnim hapšenjima. Jasno je i da su naprednjaci uveliko u izbornoj kampanji („raskošnoj“, kako je primetila Vesna Pešić) a već je određen i rok – 10. oktobar - do kada bi lokalni odbori trebalo da sroče predloge izbornih lista. Kao i obično, sasvim suprotno zakonima ali i zahtevima stručnog tima koji je izradio 42 preporuke za održavanje fer izbora, ta kampanja je ogromnim delom zasnovana na državnim resursima, što se najbolje videlo tokom višečasovnog, direktno televizijski prenošenog otvaranja dela auto-puta od blizu Beograda do Čačka. Već je zakazana i nova sednica GO SNS za 11. oktobar, što su, verovatno, TV stanice već uvrstile u svoje satnice, kao što su i te kako svesne i da će se 15. oktobra slaviti 11. rođendan SNS „uz predstavljanje četvorogodišnjeg plana za razvoj Srbije“. I bez takvih događaja, Vučić je, videli smo, u intenziviranoj kampanji – gotovo svakodnevno gostuje na nekoj od televizija, dajući dodatni razlog za zaključak o izrazito nefer uslovima. A na takvo stanje, uprkos pritisku i prozivkama iz bojkotaškog bloka, opozicija nema jedinstven odgovor. Prema dostupnim prognozama, iako nisu nestala neslaganja unutar Demokratske stranke, ceo Savez za Srbiju do kraja septembra doneće odluku o izbornom bojkotu. U drugim opozicionim strankama, čak i ako se na taj spisak ne uvrste one koje samo formalno imaju opozicioni status, dok, suštinski, igraju uloge po scenariju vlasti, postoje ozbiljna neslaganja u stavovima o bojkotu. Najzanimljiviji je, svakako Pokret slobodnih građana, koji nije prihvatio poziv Dragana Đilasa da odluku o bojkotu donese već sada. Trifunovićevu inicijativu da Evropska unija organizuje dijalog vlasti i opozicije, Vučić je u nedelju pompezno odbacio („Sikter!“), a trudio se da uverljivom učini i tvrdnju da su zehtevi „takozvane CRTE“ i „takozvanog Cesida“ koji se odnose na stvaranje fer izbornih uslova već usvojeni. Sudeći po tvitovima Sergeja Trifunovića, u PSG postoji svest da bi Vučiću odgovaralo njihovo učešće na izborima i da bi to mogao biti i razlog za objavljivanje anketa koje govore da bi PSG prešao izborni cenzus. Istovremeno sa svim mogućim sumnjama i uvažavanjem razloga za izborni bojkot kod jednog dela članstva PSG-a, ipak, postoje i uverenja da bi na izborima trebalo učestvovati („Ja sam siguran da će se izborni uslovi pod pritiskom međunarodne zajednice popraviti. Već su se obavezali na bolji parlament. Na mestu parlamentarne opozicije ja bih isprobao koliko toga će se pridržavati“, tvitnuo je u ponedeljak Aleksandar Radovanović, član Izvršnog obora PSG). Nakon „sveopozicionih“ sastanaka na kojima je, tvrde upućeni, bilo dogovoreno suzdržavanje od međusobnih prozivki, upravo ta aktivnost sve je jača: s jedne strane, iz bojkotaškog bloka, učestale su ocene da svi koji se zalažu za izlazak na izbore, suštinski, rade za Vučića. Ni druga strana nije nema – ka SzS lete strelice sadržane od optužbi za totalitarizam, a oživljena je i podela na „bivšu vlast“, „sadašnju vlast“ i „novu opoziciju“. Dodatni kamen spoticanja stigao je u vidu inicijative Čedomira Jovanovića da se formira predizborna prelazna vlada: pre nego što je Vučić, u obraćanju naprednjačkim funkcionerima odbio takvu ideju („Ne dok sam ja živ!“) opozicionari su se podelili na one koji bi prihvatili i one koji nipošto ne bi pristali na ulazak u takvu vladu. Iskustvo kaže da je aktuelna vlast sposobna da povuče potez koji bi, uprkos trenutnoj raštimovanosti u opozicionim redovima, mogao da, uz pomoć besnih građana koje smo cele zime gledali na ulicama, pomiri sve razlike koje remete zajednički, sve češće definisan kao „borba za slobodu“. Svi uslovi za raspisivanje izbora pre roka, zato, već su stvoreni - ali to ne znači i da će takva odluka biti donesena. Neizvesnost i neočekivane odluke deo su igre u kojoj je Vučić i dalje uspešan.