Vesićeva rekonstrukcija rekonstrukcije

Velelepni Trg republike otvorili su pre roka. Koristili su, rekoše, najbolje materijale. Radovi su izvedeni u skladu sa najvišim standardima. Funkcioneri su se, na čelu sa predsednikom Srbijom Aleksandrom Vučićem, ređali kao na traci i mnogo su bili ponosni na urađeno. Kao da su lansirali raketu do Marsa sve sa Martinovićem unutra. Sa druge strane, skeptici poučeni lošim iskustvima sa... pa, uglavnom sa svime što su naprednjaci gradili ili renovirali, davali su Trgu nekoliko meseci fore pre nego što počne da se raspada. Dobro je poznato kako to ide - period poluraspada uranijuma iznosi 4,5 milijardi godina, period raspada plastične flaše je oko 450 godina, a period potpunog raspada nekog naprednjačkog građevinskog poduhvata iznosi oko 45 dana. Međutim, u slučaju glavnog gradskog trga koji se, kako rekoše prvi čovek države i drugi čovek Beograda, renovira jednom u nekoliko vekova, period raspada bio je drastično kraći. Raspao se posle samo dve nedelje. Pre nego što se to desilo, građani su upozoravali da po tome za šta Goran Vesić tvrdi da je ulica jedva može da se vozi auto, a kamoli bicikl ili trotinet. Po konfiguraciji terena pre bi se reklo da bi tu mogla da se voze neka vozila kao što su „miloš“ i „lazar“, mada bi i to bilo rizično i pitanje je šta bi se prvo raspalo, no na kraju to nismo stigli da proverimo. Kocke od kojih je kolovoz napravljen počele su da upadaju u podlogu, na ulici je bilo sve više rupa, pa je čak i Vesiću postalo jasno da nešto ozbiljno nije u redu. On je tada naložio da se izvrši rekonstrukcija rekonstrukcije. Besneo je na izvođača radova, kompaniju Štrabag, kao da u celom procesu nije bilo nekoga ko je morao da po završetku pregleda radove, odobri ih i primi Trg i okolne ulice na korišćenje. kao da je Štrabag sam radio i sebi odobravao radove. A čak i laici znaju da to ne funkcioniše tako. U svakom slučaju, Vesić je naložio, nadajmo se uz konsultacije sa nekim ko zaista zna šta radi, da se kocke preslože, to jest da se njihova problematična hrapava strana okrene nadole, a da glatka površina bude sa gornje strane. Ako možda mislite da je sve ovo neodgovorno, amaterski, skandalozno i da bi neko trebalo debelo da odgovara - u pravu ste. Ali razmislite još malo. Pa zar nije moglo da bude i gore? Zar vam ne deluje mogućim da su odlučili da Trg recimo prekriju parketom, linoleumom ili laminatom? Zar vam ne deluje mogućim da su u svaku rupu koja se pojavila mogli da instaliraju po jednu muzičku fontanicu ili novogodišnju jelkicu od 83.000 evra? Ili možda jarbol sa zastavom Srbije? Dakle, moglo je gore, i prema tome - opustite se. Nismo loše prošli. Uostalom, vreme je performansa. Znamenita Marina Abramović je sa svojom izložbom u Beogradu, pa eto, mogli bismo ovo da posmatramo i kao još jedan veliki performans u režiji grada Beograda. Umetnik: Goran Vesić. Performans: „Preslaganje kocaka.“ Trajanje: 35-40 dana. Cena: Niko živ ne zna. Platiće: Građani.