Kockari

Trg republike urađen je „zaista velelepno, u veoma kvalitetnom granitu“, izjavio je 3. avgusta zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić. A i ko bi dovodio u pitanje kvalitet ako se ima u vidu da je - prema nezvaničnim informacijama (zvanične podatke verovatno nikada nećemo saznati) - rekonstrukcija trga površine 1,5 hektara koštala Beograđane 10 miliona evra. Ili 6.666 evra po kvadratnom metru. Kako se niko ranije nije setio da Vesiću predloži novu pi-ar kampanju kako grad vodi računa i o beskućnicima, jer je kvadrat na Trgu republike (gde oni mogu da spavaju) duplo skuplji nego u Beogradu na vodi (gde teško da iko može mirno da spava). Tim pre što je neko i za tu kampanju mogao da uzme nekoliko desetina hiljada evra. Iako strogo vodi računa o brojkama, „đavolska“ cena od 6.666 evra predsedniku Srbije nije bila sumnjiva. „Takvi smo mi, Srbi, nepoverljivi prema svemu novom, ali kad vidimo kako stvari idu, imamo drugačiji odnos“, konstatovao je Aleksandar Vučić, tog 3. avgusta, obilazeći trg u pratnji Zorana Radojičića i Vesića. Ne verujem da je Vučić mislio na Vesića, ali eto, baš on je „imao drugačiji odnos kada je video kako stvari idu“. Ili bolje rečeno, kako u stvari ništa – ni automobili, ni autobusi, ni trolejbusi, ni bicikli, ni trotineti – ne može da ide po onako renoviranom Trgu. Čak ni pešaci, izuzev planinara. „Radojičiću, je l’ čupa neko znakove još“, upitao je šeretski Vučić gradonačelnika. Samo pet nedelja kasnije nikome više nije do čupanja znakova. Opozicija nema kad, sprema plan za bojkot, a radnici Štrabaga imaju preča posla - čupaju i ponovo slažu kocke. Dok Beograđani čupaju kosu. I ništa im se ne slaže. Zar predsednik, mada mu to nije ustavna obaveza, nije obišao gradilište, interesujući se za kvalitet radova i materijala? Zar on, da nešto nije bilo u redu, to ne bi otkrio? Pogrešio je samo što nije poveo i direktora BIA Bratislava Gašića. On bi sigurno primetio da nešto ne štima, da kocke nisu dobro posložene. Jeste da su kockice na trgu manje od pločica za kupatilo, ali - što bi rekao Đorđe Balašević u svom Petlu - princip je isti, sve su ostalo nijanse. Istine radi, Gašić ionako ima previše posla. Zorana Mihajlović kaže da BIA još nije završila ni istragu o tome kako se lane obrušio potporni zid na Koridoru 10 u Grdeličkoj klisuri. Nekome će rekonstrukcija tek rekonstruisanog trga dobro doći, jer, da plagiram sam sebe, bez gradnje nema ni ugradnje. Plašim se samo za čika Stojana, koji „već 60 godina postavlja kaldrmu i popločava trg kamenim kockama i stručnjak je za taj posao“. Vučić mu se „lično zahvalio, prethodno je s njim i popričao i pozdravio se, pitavši ga hoće li ove kamene kocke da izdrže i jesu li kvalitetne, na šta je on odgovorio da su prvoklasnog kvaliteta“! Pa, kako crni čika Stojane prvoklasnog kvaliteta kad nisu izdržale ni 10 dana? Jedina šansa da izbegne istragu BIA je da čika Stojan pozove u pomoć Đorđa Balaševića i otpeva im: „Ako su lagali mene i ja lažem vas“. U avgustu Vučić je bio „ponosan kako sve izgleda“, uz opasku „da građani budu ljuti zbog radova mesec-dva, ali posle budu zadovoljni“. U septembru ni Vesić nije bio zadovoljan, a kamoli građani. I šta ćemo sad? Tim pre što je lično Vesić na RTS-u 1. septembra tvrdio da je „podloga urađena od najkvalitetnijeg granita, što važi za deo Trga koji je namenjen za saobraćaj, ali i za pešake“. Pa kako za samo desetak dana ono što je bilo odlično - ne valja ništa. Šta ako, zapravo, gradska vlast ne valja ništa? Pa, ništa! Nagledaćemo se mi još Vesićevih genijalnih projekata. A da bismo bolje videli, na Brankov most biće postavljena ukrasna rasveta, koja će nas koštati 150 miliona dinara. Iskreno, bolje bi mu bilo da je na Brankov most preselio svu rasvetu sa Trga republike. Bar bi se manje videle razmere štete genijalnih odluka gradske vlasti, koju iz milošte neki građani već nazivaju - kockarima.