Prepakivanje istorije

Za razliku od već folklornog običaja da savremena politička zbivanja i blisku prošlost generalno različito vide i tumače, Srbi i Hrvati u Bosni i Hercegovini su nedavnu Deklaraciju Stranke demokratske akcije BiH iščitali na isti način. I jedni i drugi u njoj vide prepakovanu „Islamsku deklaraciju“ Alije Izetbegovića, gde se pod maskom demokratije i ljudskih prava želi centralizacija i unitarizacija, što u konačnici podrazumeva majorizaciju nad malobrojnim narodima – dominaciju Bošnjaka u institucijama, stvaranje nadjezika za sve (bosanskog), natkulture, nadidentiteta… Dabome, reakcije su očekivano žestoke. Pored izjava, hrvatski politički prvaci prete da neće dozvoliti formiranje vlasti u entitetu Federacija BiH sve dok se ne donese novi izborni zakon koji će im garantovati da jedino oni biraju svoje predstavnike, a ne kao dosad da im Bošnjaci biraju Hrvate, kako kažu, po svojoj meri. Bakir Izetbegović je pripretio da „ne ljute četvorostruko brojniji narod“. Samo za manje obaveštene ovo je više nego dramatično, ali ovde je to manje-više uobičajeni poredak stvari. Još dramatičnije je i mnogo ozbiljnije na relaciji Banjaluka-Sarajevo, jer Republika Srpska ima veću institucionanu snagu da se suprotstavi nakanama SDA. Ranije najave Dodik je uobličio u zaključke na zasedanju Glavnog odbora svog SNSD-a, a koji se svode na to da ukoliko SDA pokuša da ostvari svoje naume Republika Srpska će oživeti pravo naroda na samoopreljenje do otcepljenja, a prethodno će povući svoju saglasnost na prenos svih nadležnosti sa entiteta na nivo BiH, koje su se dogodile od Dejtona do danas. Priprema se i posebno zasedanje parlamenta Republike Srpske, gde Dodikova koalicija ima dvotrećinsku većini i ovi partijski zaključci će, nema sumnje, dobiti i zvaničniju snagu. Kao brzu i prvu meru Dodik je predložio povlačenje Srba iz zajedničkih organa na nivou BiH, pre svih srpskih ministara iz Saveta ministara koji već godinu dana radi u tehničkom mandatu. I to je tačka gde je pukao srpski blok, došlo je do koncepcijskog sudara dve najveće opozicione partije SDS-a i PDP-a sa Dodikovim SNSD-om. Dodik svoje političke protivnike optužuje da žele što duže da ostanu u foteljama, a ovi odgovaraju da Srbi ni po koju cenu ne smeju napuštati zajedničke institucije, jer je to potez najvećeg mogućeg rizika koji dugoročno može doneti, tvrde, nesagledivo loše posledice i još pozivaju Dodika da on, ako može, formira novu izvršnu vlast na nivou BiH sa partnerima iz Federacije. I tako se stiglo do sastanka kod predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Ima različitih insajderskih informacija o postrojavanju pozicije i opozicije kod Vučića. Izgleda da je postignuta puna saglasnost u osudi namera SDA, ali da su podele o tome šta i kako dalje ostale. Javno su u Republici Srpskoj najviše odjeknule Vučićeve reči da se ne prenagljuje. I u Sarajevu nisu imali primedbi na istup predsednika Srbije, ali Bosna ide u sve zamršeniji zaplet, verovatno najveću krizu od Dejtona do danas i polako se pretvara u sve ozbiljniji geopolitički problem gde će, kako to obično ovde biva, verodostojnost argumentacije domaćih igrača umnogome zavisti od jačine spoljnih saveznika. U Sarajevu je već puštena priča, trač ili istina, da su Deklaraciju pisali „američki advokati“ što je ponekad ovde i blef kako bi se neko na domaćem terenu pokazao važnijim nego što objektivno jeste, ali neretko je to bila i istina. U senci ovih obračuna gotovo kao da niko ne primećuje da pripreme za prihvat ratnika Islamske države i njihovih porodica (više od tri stotine) poreklom iz BiH i ne ide baš uspešno – nema adekvatnih odluka, niti potrebnih objekata za smeštaj. I to će uskoro buknuti kao nova afera i, dabome, biti deo sveukupnih političkih nadgornjavanja.