NIN prenosi integralni tekst Arms voča koji je hakovan u Srbiji

Upismu koje je 27. aprila 2017. upućeno fabrici municije Krušik iz Valjeva, kao jedan od trojice predstavnika GIM, firme koja se bavi izvozom naoružanja i vojne opreme, najavljen je Branko Stefanović, otac potpredsednika Vlade Srbije. Arms voč tvrdi da poseduje i dokumenta koja dokazuju da je Krušik granate prodavao GIM-u jeftinije nego državnoj kompaniji Jugoimport SDPR. Procurili dokumenti koji uključuju skenirane pasoše trgovaca oružjem i državnih funkcionera iz SAD, Saudijske Arabije i Ujedinjenih Arapskih Emirata prvi put razotkrivaju međunarodnu mrežu transporta oružja za potrebe militanata u Jemenu, uključujući i tamošnje pripadnike terorističke Islamske države (IS). Nedavno sam od anonimnog pošiljaoca primila eksplozivna dokumenta iz Krušika, srpske državne kompanije iz sastava vojne industrije, uključujući mejlove, interne memorandume, ugovore, fotografije, raspored isporuke i spiskove sa identifikacionim LOT brojevima naoružanja i njegovih kupaca. Među procurilim dokumentima su i skenirani pasoši trgovaca oružjem i državnih zvaničnika iz SAD, Saudijske Arabije i UAE. Oni su posetili ovu srpsku fabriku da bi kupili naoružanje (minobacačke granate i rakete) u ime američke vlade, saudijskog ministarstva odbrane i vojske UAE. Deo tog naoružanja je, međutim, završio u rukama terorista u Jemenu. Srpske minobacačke mine proizvedene u Krušiku često se mogu videti u rukama pripadnika IS u njihovim propagandnim snimcima nastalim u Jemenu. Ušla sam u trag LOT brojevima dveju pošiljki srpskih minobacačkih mina, čiji su identifikacioni znaci bili jasno vidljivi. Iskoristila sam procurile dokumente koji su mi dostavljeni iz Krušika da na osnovu LOT brojeva ustanovim ko ih je izvorno naručio i kupio. Slova KV znače da su minobacačke mine proizvedene u Krušiku (K označava Krušik, V - Valjevo, grad u kome se fabrika nalazi). Naredni brojevi 04/18 označavaju da je u pitanju serija 04, proizvedena 2018. godine. Prema dokumentima, minobacačke mine od 82mm M74 HE serije 04/18 koje se mogu videti u video-materijalima IS kupila je američka kompanija Alliant Techsystems LLC (koja posluje u sastavu američke firme ATK Orbital, njenog jedinog vlasnika), a za potrebe američke vlade. Kao krajnji korisnik navedena je avganistanska vojska. Mine iz ove serije se, međutim, pojavljuju kod terorista IS u Jemenu. Minobacačke granate 82 mm M72 HE KV LOT 01/18 je, prema dokumentima, kupilo saudijsko ministarstvo odbrane, a dokumentacija potvrđuje da je kupljeno od Krušika. Izvoznik je bila srpska privatna kompanija GIM, čiji je predstavnik Branko Stefanović, otac ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića. Osim što je ministar unutrašnjih poslova, Nebojša Stefanović je i potpredsednik srpske vlade. GIM je sa Saudijskom Arabijom potpisao četiri ugovora za isporuku 517.000 komada minobacačkih granata iz Krušika (jedan ugovor 2016. i tri ugovora 2018. godine). Izvoznik iz Srbije je bio GIM, a uvoznici u Saudijsku Arabiju dve privatne kompanije: saudijska Rinad Al Jazira i Larkmont Holdings Ltd, ofšor kompanija registrovana na Britanskim Devičanskim ostrvima. Kao krajnji korisnik bilo je navedeno saudijsko ministarstvo odbrane. U pismu koje je GIM 27. aprila 2017. uputio Krušiku navode se imena trojice predstavnika GIM i trojice zaposlenih iz kompanije Rinad Al Jazira koji su posetili fabriku oružja kako bi pregledali i preuzeli naručeno oružje. Među predstavnicima GIM bio je prisutan i Branko Stefanović. Kao predstavnici saudijske strane navode se Muhamed Abdulkarim Alhasan (saudijski državljanin), Čadi Čarani (libanski državljanin s kanadskim pasošem) i Zejid Hajdar Abdel Rahman Madi (jordanski državljanin). NJihovi pasoši takođe su bili priloženi uz pismo sa kojim je GIM tražio dozvolu od Krušika da poseti ovo vojno postrojenje. Na osnovu procurilih mejlova koji su iz GIM upućeni Krušiku, može se zaključiti i da je GIM srpsko naoružanje proizvedeno u Krušiku prodavao i saudijskom ministarstvu odbrane preko ofšor kompanije registrovane na Britanskim Devičanskim ostrvima, Larkmont Holdings Ltd. Nema podataka o tome ko je vlasnik Larkmont Holdings Ltd. Indirektne veze ukazuju na saudijsko vlasništvo. Prema Kiparskom trgovinskom registru, ova ofšor kompanija je deoničar u lokalnoj kompaniji Milvars Limited, zajedno sa saudijskim državljaninom Jusufom Alotaibijem. Ta firma, osim za još neke delatnosti, registrovana je i za pružanje usluga iz sektora bezbednosti. GIM je od Krušika naoružanje kupovao po znatno nižoj ceni nego drugi Krušikovi klijenti, što nameće pitanje da li je ta državna kompanija ovim ugovorima oštećena. Ne samo što je naoružanje završilo u rukama IS u Jemenu, nego ga je GIM, firma koju je zastupao otac potpredsednika srpske vlade, nabavljala po znatno nižoj ceni od one koju je Krušik inicijalno tražio, pokazuju interna dokumenta. Osim toga, cena koju je GIM plaćao za pojedinačnu minobacačku minu je daleko niža od cene koju, na primer, plaća državna kompanija Jugoimport SDPR. Prema procurilim dokumentima, Krušiku je naneta šteta od više stotine hiljada dolara, a u korist privatne firme GIM. Firma GIM je oružje izvezla u Saudijsku Arabiju direktno letovima preko avio-kompanije Silkvej erlajns, ili morskim putem iz luke Burgas u Bugarskoj do DŽede u Saudijskoj Arabiji. Silkvej erlajns, koju je saudijsko ministarstvo odbrane angažovalo za prevoz srpskog oružja diplomatskim letovima, azerbejdžanska je državna kompanija. Diplomatske beleške koje su mi dostavljene 2017. otkrivaju da je Silkvej erlajns obavio 350 diplomatskih letova transportujući naoružanje za teroriste u Siriji, Avganistanu, Jemenu i Africi. Čarter letovi obavljani su za Pentagon, Saudijsku Arabiju i UAE. Diplomatski letovi oslobođeni su inspekcija i taksi za prelet. Istu avio-kompaniju Pentagon je angažovao za transport srpskih minobacačkih granata u Avganistan 8. maja 2018. Naoružanje iz iste LOT serije upućene u Avganistan vidi se u nedavnom videu koji je objavila IS. GIM je 10. marta 2019. srpsko naoružanje reeksportovao iz Burgasa u DŽedu koristeći brod Bou dajmond koji je plovio pod gibraltarskom zastavom. Na dan 28. juna 2019. švajcarski teretni brod Torko bazilisk isplovio je iz Burgasa za DŽedu noseći 21 kontejner sa 43.000 komada srpskih minobacačkih mina. Dokumenti otkrivaju da je Ministarstvo odbrane Saudijske Arabije angažovalo privatne ugovarače iz SAD i UAE (koji su svi američki državljani) za naručivanje i transport srpskog naoružanja. Takve privatne ugovarače obaveštajne službe često koriste za tajne operacije koje uključuju ilegalne aktivnosti u inostranstvu. Prema procurilim dokumentima, privatni ugovarači iz SAD i UAE zaduženi su da isporuče 20.000 komada raketa „grad“ iz Srbije u Saudijsku Arabiju u 2017, 2018. i 2019. godini. Krajnji korisnik u ugovoru nije naveden. Ono što je sigurno jeste da saudijska vojska takve rakete ne koristi. Dokumenti dalje otkrivaju da je tokom 2016. srpsko preduzeće Krupnik potpisalo 69,72 miliona dolara vredan ugovor s Krušikom za isporuku 20.000 komada rakete „grad“ od 122 mm u Saudijsku Arabiju. Krupnik i Krušik potpisali su još tri ugovora o isporuci 9.000 komada minobacačke granate M87 P2 ILL od 120 mm, zatim 7.600 komada minobacačke granate M74 P1 (s belim fosforom) od 82 mm i 85.000 komada minobacačkih granata 82 mm M74 HE, sve za Saudijsku Arabiju. Ni u jednom od ovih ugovora privatni ugovarači nisu navedeni. Ali, procurila pisma koja je izvozna firma Krupnik uputila proizvođaču, Krušiku, otkrivaju da su rakete i minobacačke granate (uključujući one s belim fosforom) preuzeli privatni ugovarači. Procurile fotokopije pasoša otkrivaju identitet ljudi koji su u to umešani. Tačna uloga ovih privatnih ugovarača nije precizirana ni u jednom od dokumenata. NJihova nacionalna pripadnost (SAD, Bugarska, Rumunija) sugeriše da je reč o udruženoj međunarodnoj akciji. Predstavnici Krupnika su 17. aprila 2017. posetili Krušik kako bi izvršili završni pregled naručenog oružja, a u njihovoj pratnji je bila delegacija sastavljena od devet stranih državljana: dva Saudijca iz tamošnjeg ministarstva odbrane, dva Amerikanca iz kompanije Heptagon Global Trading iz UAE, jedan američki državljanin iz američke kompanije Armitrans Ltd, te po jedan Amerikanac i Bugarin i dvojica Rumuna iz američke firme Tradevinds Logistics Group. Ista grupa stranaca je 10. i 11. decembra 2018. ponovo posetila Krušik kako bi preuzeli ostatak naručenog oružja, zajedno s još četvoricom zvaničnika saudijskog ministarstva odbrane. (...) Prema procurilim dokumentima, američke kompanije prevezle su 11.000 komada srpskih raketa „grad“ u 2017. i 2018, te 9.000 komada istih raketa tokom 2019. Oružje je kamionom izvezeno iz Srbije u Burgas, odakle je ponovo morskim putem prebačeno do DŽede. Iz Krušika je preko Burgasa za DŽedu, teretnim brodom Jork, pod zastavom Antigva i Barbude, 16. jula 2019. izvezeno 2.000 komada raketa „grad“. Saudijska Arabija je počev od 2017. kupila ukupno 1.286.462 komada municije iz Krušika. Ovi poslovi su samo mali deo tajne mreže internacionalne trgovine oružjem za naoružavanje militanata na Bliskom istoku.