Šta će nama stručnjaci

Režim je bahat, nekompetentan, ne poštuje zakone. Gradovi su preorani, spomenici kulture oskrnavljeni, monstruozni soliteri niču gde to urbanistički plan ne dopušta, arče se prirodni resursi, stradaju nacionalni parkovi, šume, reke i živi svet i ko zna kakva se sve zlodela ne čine. Situacija je alarmantna i nebrojeni su razlozi da budemo ogorčeni. Čini mi se da narodni bes nikada nije bio glasniji nego u vezi sa rekonstrukcijom Trga republike u Beogradu. Naime, Trg nije urađen po projektu već katastrofalno aljkavo i fušerski, dve nedelje po otvaranju već se raspada. Najveći deo opravdanih kritika je na račun gradskog menadžera i inih štetočina, ali su se kola dobrim delom slomila i preko leđa arhitekata urbanista. Građani se žale na dizajn Trga, da im je prazan, da im nije lep, da je odbojan, dehumanizovan. Oplakuju posečene breze i žardinjere. Na račun projektanata Trga izrečeni su ružni komentari, optužbe oko stvari koje sa njihovim delom posla nemaju veze - oko kvaliteta i cene radova, korišćenih materijala i rokova izvođenja. Te žalbe su izrazito nefer jer, to svako iole upućen zna, jedini koji tu nisu ništa krivi su projektanti i nejasno je zašto javno mnjenje, u besu, nemilice upire prstom u njih. Naime, njihov idejni projekat za Trg je pobedio na otvorenom međunarodnom konkursu na kojem je učestvovalo 30 timova. Projektanti su uvaženi univerzitetski profesori, međunarodno priznate arhitekte i pedagozi. A setimo se samo kakav je bio Trg ranije, kako je tih nekoliko breza bilo neugledno, skršenih grana, bez krošnji i hlada, kako su žardinjere smanjivale ionako malu slobodnu površinu Trga, kako su bile neuredne i pune smeća. A glavni gradski trg bi trebalo da bude sasvim drugačiji nego što je bio, baš ovakav kakav je isprojektovan. Takozvani Gran Plas ili Plaza Major postoji u praktično svakoj svetskoj metropoli i služi da se na njemu o posebnim prilikama okupi građanstvo u velikom broju. Glavni trg bi u gradu trebalo da bude kao balska dvorana u palati, prazan, ne očekuje se da bude u upotrebi svakodnevno u punom kapacitetu, ali je nezamenljiv u posebnim prilikama, da bismo imali, kad je tome trenutak, gde da zajedno slavimo ili tugujemo. Takvi trgovi su, zapravo, jedino mesto u gradu gde zelenila i fontana nikako ne treba da bude, najčešće tu bude spomenik, osvetljenje i velika popločana površina. U okolini, Zagreb ima takav trg i veći od našeg, Temišvar isto, a daleki Lisabon ima čak tri. Za to vreme mi u Srbiji proslavljamo sportske pobede i velike praznike u improvizovanim uslovima - na travnjaku Pionirskog parka ili na kolovoznim trakama Bulevara ispred Skupštine. Jasno je da Beograd, milionski grad, ipak mora da ima makar jedan pravi popločani veliki trg, kakav je sad Trg republike. Sada imamo mesto otkuda će, kad bude trenutak, da kreću ustanci protiv diktatura. Dakle, smatram ja, problem nije u dizajnu, ne fali na Trgu ništa, ni džidža-bidža, ni urbanog mobilijara, ni prskalica, čak zelenila i u novom rešenju ima i previše za takav tip prostora. Glavne primedbe projektantima bi se odnosile na aspekte oko kojih nema pomoći - Trg je premali, s njega nismo uspeli da uklonimo saobraćaj i fasade oko njega su dobrim delom neoprane i nedovoljno lepe za jedan Gran Plas. Sve ostalo, u vezi sa kvalitetom radova, izmenjenim projektom i previsokom cenom, možemo pripisati samo kleptokratskim gradskim vlastima, nikako arhitektama. I ništa ne postižemo tolikom halabukom na nedužne stručnjake. Trg će ostati kakav jeste, osim što ćemo ga, nemam sumnje, očas posla uprljati. A nastavimo li da školujemo kadar da ga potom ne bismo poštovali, i ono stručnjaka što nam je preostalo ćemo oterati iz Srbije da rade u razvijenom svetu, gde se stručnost ceni, a kod nas će ostati neznalice da rade šta im se hoće. Ovo sam napisao kao arhitekta koji je diplomirao na Beogradskom univerzitetu, i ovim nepolitičkim tekstom pokušavam samo jedno, da odbranim čast struke kojom se nažalost više ne bavim.