Odbrana ugleda Univerziteta

Uakademskoj zajednici, sa početkom nove školske godine, pokrenuta je inicijativa da se osnuje Mreža akademske solidarnosti i angažovanosti, skraćeno MASA. Akronim MASA na simboličan način sugeriše da mreža okuplja veliki broj članova i članica koji smatraju da njihov glas treba da se čuje i veruju da svojim angažovanjem mogu da doprinesu zaštiti integriteta struke i njenih osnovnih principa. Višegodišnje urušavanje sistema visokog obrazovanja i gušenje akademskih sloboda narušilo je ugled srpskih univerziteta, fakulteta i naučnih instituta u domaćoj i međunarodnoj javnosti. U situaciji kada su ugroženi autonomija, čestitost, solidarnost, sloboda kritičkog mišljenja, javnost i transparentnost i društvena odgovornost kao osnovni principi akademske zajednice, MASA je postala njena bazična potreba i uslov opstanka. Lažne diplome i plagijati već nekoliko godina predstavljaju najveći balast kojeg akademska zajednica nikako ne može da se oslobodi. Sigurno je da gotovo da nema onih koji bi negirali tu činjenicu, pa ipak preovlađuje utisak da je broj članova akademske zajednice koji javno i otvoreno govore o tom problemu izrazito mali. Javnosti je poznato da je nekoliko stotina nastavnika i saradnika Univerziteta u Beogradu potpisalo peticiju kojom se izražava stav da je doktorska disertacija kandidata Siniše Malog, aktuelnog ministra finansija u Vladi Republike Srbije, rezultat plagiranja tuđeg naučnog rada. Isto toliko je potpisalo i žalbu na odluku FON-a donetu u vezi sa izveštajem etičke komisije tim povodom. Ne samo da je broj potpisnika relativno mali, već je među njima bilo mnogo onih koji su želeli da ostanu anonimni. Ovo nedvosmisleno ukazuje na prisustvo straha i daje najbolji odgovor na pitanje zašto je akademskoj zajednici neophodna MASA. Strah prisutan u delu akademske zajednice je posledica pritisaka, zastrašivanja i pretnji kojima su izloženi pojedini članovi. Najočigledniji primer predstavljaju skorašnja javna obraćanja poslanika članova vladajuće partije u Skupštini Srbije kao i predstavnika izvršne vlasti tokom kojih su vređali i omalovažavali članove akademske zajednice koji u javnosti iznose kritičko mišljenje. I sam predsednik države je u javnim obraćanjima više puta pominjao lična imena pojedinih članova akademske zajednice, uvek sa ciljem da dovede u pitanje njihovu stručnost i integritet i time osujeti svaki naredni pokušaj iznošenja kritike. Javnosti su, međutim, manje poznati pritisci, zastrašivanja i pretnje kojima su izloženi članovi akademske zajednice unutar institucija u kojima su angažovani. Usamljeni glasovi kritike u pojedinim institucijama slabo se čuju, a članovi zajednice spremni da kritikuju moraju da prihvate rizik da će biti izolovani, pa i iskorišćeni kao pretnja svakom ko bi eventualno pomislio da im pruži podršku. Metode pritisaka i zastrašivanja koje dolaze iznutra uključuju neprijatne razgovore sa elementima isleđivanja, širenje glasina i kleveta, slanje anonimnih pisama u kojima se preti izmišljenim aferama i poigravanje sa kandidatom prilikom izbora u zvanje uz nedostatak kvoruma. Usmerene su ka tome da nanesu značajnu štetu po ugled, pa i egzistenciju pojedinca. U takvoj situaciji, MASA treba da ohrabri, osnaži i motiviše članove akademske zajednice. Cilj MASA je da pruži podršku svim pojedincima, grupama ili akademskim institucijama koji su izloženi pritiscima, čije su akademske slobode, uključujući slobodu govora i javnog iznošenja kritičkog mišljenja ugrožene, kao i onima koji su izloženi oblicima diskriminacije unutar akademskih zajednica čiji su članovi. Osim toga, MASA pretenduje da pokreće i usmerava stručne rasprave o važnim društvenim pitanjima, kao i da ukazuje na uočene negativne procese i zagovara učešće akademske zajednice u formulisanju javnih politika. Konačno, cilj MASA je da motiviše članove akademske zajednice da spremno i solidarno reaguju na uočene negativne pojave, kao što su lažne diplome i plagijati, mešanje predstavnika izvršne vlasti u kadrovsku politiku i narušavanje autonomije univerziteta.