Kad Amerika zaliči na Srbiju

Prošle nedelje, nobelovac Pol Krugman je u NJujork tajmsu ispričao tri priče o današnjoj Americi. Prva je priča o aferi „Šarpigejt“, a „šarpi“ je - marker. Dakle, predsednik Amerike je markerom - na zvaničnom meteorološkom izveštaju - naknadno „požuteo“ teritoriju Alabame, ne bi li javnosti dokazao da je bio u pravu kad je onako iz glave rekao da će uragan Dorijan ugroziti i to područje. Ni to, naravno, ne bi bila novost. Novo je bilo to što je Nacionalna uprava za okeanografska i atmosferska istraživanja (NOAA) - lažno potvrdila Trampove reči i izdala saopštenje da predsednik nigde nije pogrešio. Onda su mediji iskopali da je skoro nedelju dana pre nego što je NOAA podržala Trampa, jedan njen visoki funkcioner upozorio zaposlene da ne komentarišu predsednikove izjave. A onda je ova institucija, čiju svaku reč svet pažljivo prati, na nepotpisanom dokumentu izdala lažno saopštenje i pogazila sve što su njeni stručnjaci zaista potpisali. I sad, liči li vam ovo na Ameriku? Što nas dovodi do drugog, još važnijeg slučaja, u kome je američko Ministarstvo pravde, čuveni Di-o-DŽej, odlučilo da pokrene postupak protiv automobilskih kompanija, gde im se na teret stavlja, kako Krugman sarkastično primećuje, „zločin odgovornog ponašanja u pokušaju“. I sad, kad već ne verujemo ni auto-kompanijama ni Trampu, šta da mislimo? Evo činjenica, pa prosudite sami. U pokušaju da poništi sve što je Obamina administracija uradila, Tramp je naumio da ukine Obaminu meru o postepenom rastu efikasnosti korišćenja goriva. I sad, odmah je stvar sumnjiva: zašto bi se auto-kompanije bunile? Obamina regulativa im samo povećava troškove - i smanjuje profit. Ali, eto - pobunile su se. A odgovor leži u tome da su se pobunile ne zato što su lude, već zato su već promenile svoje biznis planove (što je svakako koštalo, i to mnogo). Uz to, kao i mi, i auto-kompanije znaju da povratka na staro nema, pa nije pametno da im profit nezaustavljivo pada kad mogu na to da reaguju. Nekoliko auto-kompanija se nije zaustavilo na protestovanju i izjavama, već su sklopile dogovor sa vlastima države Kalifornija, gde će sada pravila o rastu efikasnosti goriva ostati skoro ista kao u Obamino doba - mada ih na to više na prisiljava federalno zakonodavstvo. I tu na scenu stupa federalno ministarstvo pravde, sa najavom da će pokrenuti antimonopolsku istragu protiv tih kompanija, jer je u pitanju - dosluh. Kao da su, na primer, u dosluhu fiksirali cene, smanjili isporuke, istisnuli nekoga sa tržišta, ili bilo šta drugo. Da stvar bude gora, Trampova administracija, koja od samog početka nije ni trunku pažnje posvećivala antimonopolskoj zaštiti, sada je počela da je koristi - kao sredstvo za zastrašivanje Trampovih neistomišljenika. Ni to vam ne liči na Srbiju? Dobro, hajdemo dalje. Treća priča je o kompaniji Amazon i njenom osnivaču, DŽefu Bezosu, koji je sticajem okolnosti i vlasnik Vašington posta, novina koje Tramp smatra svojim ličnim neprijateljem. A sada smo svedoci da je najpre američka pošta - ničim izazvana - povećala cene isporuka paketa, kakve baš Amazon šalje, čime su Amazonu znatno uvećani troškovi. Da bi istovremeno Pentagon iz čista mira objavio da preispituje konkurs za projekat „računarstva u oblaku“, za koji su svi očekivali da će Amazon sigurno biti dobitnik. Ali, važno je primetiti i to da Pentagon nije poništio ovaj konkurs. Samo preispituju... Ako nigde drugde, na ovom planu smo Ameriku daleko prevazišli. Tamo, u Americi, nemaju Vesića da silazi u šahtove i odande gledaocima na RTS-u pokazuje optičke kablove koje je, kaže, nelegalno postavila kompanija SBB - baš ona kompanija koja našem predsedniku podjednako deluje neprijateljski koliko Vašington post deluje Trampu. A šta će još da snađe SBB, ili Vašington post – videćemo. Zastrašivanje je u toku – pa ko preživi, pričaće. Ali je stvarno zastrašujuće kad čovek vidi da Amerika počinje da liči na Srbiju.