Do glasova ucenama i otkazima

Ne možeš za nekoga da misliš da je ratni zločinac, a onda da ga mrtvog koristiš u ličnu promociju, poručila je nevenčana supruga ubijenog Olivera Ivanovića kandidatkinji koalicije Sloboda na kosovskim vanrednim izborima Radi Trajković. Istovremeno Milena Popović Srpskoj listi prašta spot - kojim je neposredno pred ubistvo i nakon trogodišnjeg zatvora za dela koja nije počinio, jedan od najuticajnijih kosovskih Srba označen kriminalcem i izdajnikom - jer je to, kaže, bila „politika“. Rada Trajković, pak, prvoj Ivanovićevoj saradnici Kseniji Božović zamera što se pridružila SL, a sama je kampanju započela na mestu ubistva svog političkog rivala. Ovaj i slični paradoksi stavili su u centar kampanje srpskih lista na parlamentarnim izborima na Kosovu ubistvo, a ne dela Olivera Ivanovića, i ne kao faktor ujedinjenja, nego kao slučaj koji ih je dodatno podelio. Recimo da ubistvo lidera GI SDP zaokupljuje pažnju političara, nekadašnjih rivala i partnera, ali ne kao slučaj koji se ne sme ponoviti, nego kao čin koji je anestezirao Srbe od borbe za svoja prava, uveo ih u život u konstantnom strahu i neotporan na svake vrste pritisaka. I to ne bez razloga, jer i ova kampanja podseća sagovornike NIN-a na dane pre Ivanovićevog ubistva. Tabloidi se pune starim i novim kompromitujućim pričama o predstavnicima Srba koji nisu na listi Srpska, Beograd poziva na jedinstvo, a pravi raskol, označavajući ponovo kandidate van te liste protivnicima nacionalnih interesa. Novo u ovoj kampanji je, tvrde sagovornici NIN-a, do sada neviđen pritisak na građane i političare. Izneli su prethodnih dana na desetine primera građana koji su ostali bez posla zato što su oni ili njihovi srodnici makar i najsitnijim gestovima odlučili da se stave na stranu neke od preostalih lista - koalicije Sloboda (koju čine Progresivno-demokratska stranka, Nova partija, dve inicijative i dva nezavisna kandidata), Partije kosovskih Srba i Samostalne liberalne stranke. Svi sagovornici NIN-a istovremeno tvrde da predstavnici SL ucenjuju građane, prete, šire strah, onemogućavaju druge da vode kampanju - skidajući im plakate, kažnjavajući poslom, socijalnom pomoći koja dolazi preko Kancelarije za KiM, pa čak i dolaskom batinaša na vrata onih koji na bilo koji način odluče da doprinesu kampanji druge liste. Izborni panel za žalbe i predstavke kaznio je Srpsku listu sa 30.000 evra zbog slogana „Kad Srbija zove, ja dajem svoj glas“, jer se u njemu pominje „druga država“. Na prijave za kršenje propisa i neregularnosti, međutim, kosovske institucije ne odgovaraju, delom verovatno zato što ne žele da se mešaju u borbu Srba protiv Srba. Iako je obećao, predstavnik SL Igor Simić do završetka ovog broja nije odgovorio na te optužbe, niti na druga pitanja NIN-a. Kancelarija za KiM ranije je saopštila da je nastup drugih lista poziv na otrežnjenje onim sunarodnicima koji se još pitaju za koga treba da glasaju, da oni odbacuju saradnju sa Srbijom i nude se na licitaciji svojim albanskim šefovima, te da su nosioci podle ideologije kojoj je jedinstvo Srba prepreka. Na izbore 6. oktobra koalicija Sloboda izlazi sa idejom institucionalnog jačanja Srba u kosovskom sistemu, Partija kosovskih Srba insistira na borbi protiv kriminala, Samostalna liberalna partija je program opstanka preimenovala u program „da se ostane živ u ovoj kampanji“, svi se protive razgraničenju, obećavaju saradnju s Beogradom, ali u fokus kampanje ne dolaze predizborna obećanja ni teme, gotovo da ih i nema, nego atmosfera straha i medijskog progona, koju je, tvrde, stvorila Srpska lista. Slobodan Petrović, predsednik SLS, poimence navodi primere. „Najbolji lekar u Kosovskom Pomoravlju Jelica Krčmarević danas je (u ponedeljak) ostala bez posla, dok je bila na odmoru i dva meseca pred penziju, jer nam se njen sin juče pridružio. Radnica u vešeraju Doma zdravlja u Gračanici, gospođa Spasić, pozvana je na razgovor kod direktora u kome joj je rečeno da njen suprug mora da napusti našu stranku i javno se izjasni za SL ako ne želi da ostane bez posla. I ostala je. Večeras su u Štrpcu nasilno stavljali plakate SL na privatne objekte. Selo Vrbovac, opština Klokot, celo se juče učlanilo u SLS, a danas su njihovom predstavniku petorica kriminalaca pokucala na vrata. Pokucali su i njegovoj deci koja žive u centralnoj Srbiji. Ovog trenutka su na KiM tri-četiri direktora EPS koji kontrolišu zaposlene za koga će da glasaju.“ Predstavnici lista opozicionih Srpskoj tvrde da se kampanja sprečava i fizički – kidaju se plakati, a Petrović kaže da je bilborde SLS bilo moguće postaviti jedino u dvorišta funkcionera te stranke. Mediji su navodno zatvoreni za spotove ovih stranaka, bilo otvoreno, bilo tako što im nude neprihvatljive uslove - termine emitovanje ili cenovnike. S druge strane, opisuje Petrović, „oni celu našu zajednicu drže pod okupacijom. Zavađaju nas među sobom i prave razdor kakav nikad nije bio. Mediji iz Srbije koje kontroliše vlast su njihovo najveće oružje, ali i državni aparat, koji je ceo stavljen u službu SL.“ Spot koalicije Sloboda na albanskom, u kome se štaviše tvrdi da je „Kosovo mlada država“ , a Albanci pozivaju na podršku, redak je „legitiman“ predmet sporenja među rivalima, u uobičajenoj političkoj borbi i uobičajenim političkim sredstvima. Kandidatkinja te koalicije Rada Trajković, međutim, tvrdi da takve borbe nema i da se na Kosovu, između Srba, vodi vampirska kampanja u kojoj ona, na primer, da ne bi ugrozila nekoga, sme da razgovara s građanima samo tajno. „Moja komunikacija sa biračima mora da bude nevidljiva, jer ko god sa mnom razgovara postaje meta obrade sutradan. Više mi nije ni cilj da neko glasa za mene, samo da svi sačuvaju glave i poslove. S druge strane, oni koji bi mogli, intelektualci i visokopozicionirani, materijalno obezbeđeni građani se povlače. Odlaze na razgovore kod (Milana) Radoičića i prihvataju privilegije koje im on nudi - novac, položaj, imovinu. U suprotnom, ostaju bez posla.“ Potpredsednika SL Trajković javno optužuje za strah i atmosferu progona. „Radoičić diktira imenovanja, kadrira i postavlja infrastrukturu u srpskim sredinama, a Vlada u Beogradu radi po njegovom nalogu, jer obećava i garantuje izborne pobede. Pred njim drhte profesori univerziteta i čekaju na red da ih on primi. Kriminal je ušao u gotovo sve porodice, a nemoral je postao način života.“ U kampanji Trajković se odlučila za pompezne izjave. Zbog jedne od njih - da postoje snimci Ivanovićevog ubistva, zbog koje je kritikovana i za zloupotrebu tog ubistva tokom kampanje, njen sin je, kako tvrdi, izgubio posao pre nekoliko dana. Predsednik Partije kosovskih Srba Aleksandar Jablanović bivši je predsednik SL, na čije se stranačke prostorije pucalo po osnivanju (a osnovana je tako što je ceo pokrajinski odbor napustio Pokret socijalista Aleksandra Vulina). Teretili su ga da je pretio pištoljem drugim Srbima, a kaže da nema prilike da razmeni argumente sa SL, jer oni ne dolaze ni na duele na RTK. „Šta oni ima da pričaju sa živim ljudima kad mrtvi za njih glasaju“, ironičan je Jablanović. „NJima je ceo državni aparat na raspolaganju da se obračunavaju sa svim neistomišljenicima, što je kao rezultat imalo da se u samo jednoj 2017, takođe izbornoj godini, 52 ljudi iz PKS prebaci sa jednog na drugo radno mesto, 50-60 kilometara daleko od kuće ili da ostanu bez posla. Kandidatima za poslanike sada se dele otkaze, đavo je odneo šalu.“ Jablanović na optužbe da izdaje srpske interese i nudi se Albancima, kaže da Beograd, samo ako želi, može da ujedini Srbe. „Ovde Srbija nikada nije bila prisutnija, ovde ima više zastava nego odavde do Kragujevca, ali Vučić tvrdi da na jugu nema Srba i predlaže nekakvo razgraničenje da nas prepusti Velikoj Albaniji. Srbima sa severa pušta priču o podeli, a jasno je da bi prihvatio bilo šta samo da se oslobodi Kosova. Zato Vučić nije moj predsednik. On nas hoće sve pod jedan barjak, ali barjak SNS, a ne države Srbije. Pa sa onim ko pod taj barjak neće, niko više ne sme ni da se sretne, da popije kafu, a kamoli da ga zove na slavu. Tako nas on ujedinjuje.“ Na prethodnim izborima SL imala je devet od deset garantovanih mesta za srpske poslanike. Jedno je pripadalo SLS, a Petrović očekuje da će sad osvojiti tri ili četiri mandata ako u „bukvalnom smislu ostane živ do tada“. Na osnovu čega projektuje rezultate kada niko od njih nema istraživanja javnog mnjenja? Petrović, koji je svojevremeno bio u koaliciji sa SL, temelji ta očekivanja na reakcijama građana i osetnoj nervozi SL. „NJihova netrpeljivost je kulminirala, strah im je veći jer gube podršku. A žele svih deset mandata. Mi vodimo gerilsku kampanju, a optužuju nas da smo izdajnici. Oni znaju da smo veći Srbi od njih i da nikada ne bismo radili protiv volje Beograda, ali država nije jedna politička stranka i politika za Kosovo ne može biti stranačka nego nacionalna. Građanima je sve jasnije šta se tu zbiva. Nikada nismo bili toliko razjedinjeni i više uplašeni, nikada nam takav protivnik nije bio onaj ko treba da nas štiti.“ Jablanović tvrdi da je raspoloženje kod birača podeljeno. „Od aktivista SL ne može da se živi, a ljudi zavise od plata i socijalne pomoći. S druge strane, ljudima je dosta kriminalnih klanova iz Kosovske Mitrovice, bahaćenja predstavnika Kancelarije za KiM, dosta im je SL čiji poslanici za sve ovo vreme nisu zajedno govorili ni 60 minuta u skupštini. Sad čujem da šire bauk da su došli do savremene tehnologije koja će u boksovima snimiti svako glasanje... Primetna je nervoza SL, ne samo zato što su signali po njih negativni na terenu, nego i zato što im za razliku od svih prethodnih izbora u Prištini nije podignuta nijedna rampa da ih stavi u povlašćen položaj. Do sada, oni su bili zaštićeni, jer su svima bili koalicioni partner.“ Rada Trajković kaže da čak i albanske agencije za istraživanje javnog mnjenja moraju da traže dozvolu od Radoičića da obave ankete u srpskim sredinama. Ona se „uzda da će građani prihvatiti SL javno, a glasati tajno po volji i da će oni koji imaju pravo glasa, a ne žive više na Kosovu, osećati odgovornost prema Srbima koji su ostali.“ Ne postoje precizni podaci o tome koliko je korpus srpskih glasova smanjen zbog odluke CIK-a da biračko pravo može da se ostvari samo sa kosovskim dokumentima na određenim mestima, niti kako će se sve veće iseljavanje Srba sa severa (iako su se u prethodnim talasima građani uglavnom iseljavali sa juga) odraziti na rezultat izbora. Na prethodnim izborima, glasalo je oko 50.000 Srba. Iz centralne Srbije i ovog puta ih se prijavilo nešto manje od 5.000. Sagovornici NIN-a su složni u oceni da SL radi u cilju iseljavanja i da odlukama poput predaje između 100 i 200 hektara gračaničkog zemljišta Kosovu Polju pretvara srpske sredine u albanske. Po toj odluci, naime, opština Kosovo Polje gradiće stanove i naseljavati ih albanskim porodicama, a pošto je reč o velikoj površini, skeptici predviđaju i veliki broj doseljenika. Istovremeno se odluka ne temelji na pravu, pa će zemljište zajedno sa novim stanovnicima i biračima, ostati pri opštini Gračanica. Predstavnici Vlade Srbije te optužbe odbacuju sa gađanjem i tvrde da su maliciozne i da dolaze od izdajnika. NJima je zabranjeno učešće u kampanji, a ulazak na Kosovo tokom tog perioda dozvoljen je samo nižim službenicima. Marko Đurić, direktor Kancelarije za KiM, nazvao je tu odluku segregacijom i aparthejdom, jer je dolazak da podrže albanske partije dozvoljen čak i članovima Bundestaga. To je tačno ništa manje od činjenice da se među srpskim stanovništvom Đurić, bez obzira na odluke Prištine, nije potrudio da stvori bezbednost i demokratsku atmosferu u kojoj se nijedan građanin ne bi pitao da li uopšte ima pravo na izbor i slobodnu volju.