Kako predsednik kaže

Preokret u borbi građana sa Stare planine koji se protive izgradnji mini-hidroelektrana u ovoj zaštićenoj zoni prirode nije se desio kada su ih podržali stručnjaci, pa ni kada je Evropski parlament doneo preporuku u njihovu korist već kada su se odlučili za otvorenu građansku neposlušnost. Naime, stanovnici sela Topli Do gde je bila planirana izgradnja prve mini-hidroelektrane na Staroj planini sa ostalim Staroplanincima iz uz pomoć građanskih udruženja, pre svega Odbranimo reke Stare planine (ORSP), koje je uveliko preraslo lokalni karakter, organizovali su seoske straže i blokadu lokalnog mosta od 4. septembra 2019, koja još traje. Ubrzo nakon blokade prvo je stigao poziv od predsednika Srbije Aleksandra Vučića predstavnicima ORSP da dođu na razgovor kod njega, a zatim je nekoliko dana kasnije lokalna skupština grada Pirota, gde vladajuću većinu čini i Vučićev SNS, usvojila izmenu plana koji je ranije donela ali sada sa suprotnim zaključkom - da se obustavi izgradnja MHE na Staroj planini. Pre blokade predsednik države i SNS-a kao i predstavnici lokalnih vlasti godinama su ignorisali pozive građana. Bilo je više protesta, pa su se čak četvorica lokalnih odbornika i osnivača vladajućeg SNS-a u Pirotu odvojila od stranke razilazeći se oko pitanja izgradnje MHE. ORSP je organizovalo i velike demonstracije u Pirotu 2. septembra 2018. i u Beogradu na Svetog Savu 2019, kada demonstrantima nije dozvoljeno da priđu zgradi Predsedništva. Predsednik i lokalna vlast nisu reagovali ni kada su dekani Šumarskog, Biološkog, Geografskog, Rudarsko-geološkog fakulteta i direktor Instituta za biološka istraživanja poslali zajedničko pismo kojim su upozorili da je izgradnja MHE u zaštićenim područjima u suprotnosti sa brojnim zakonima. Ćutali su i kada je Evropski parlament, za razliku od srpskog, početkom decembra 2018. usvojio rezoluciju kojom se pominje Stara planina i izražava posebna zabrinutost što se MHE grade u zaštićenim područjima, te se preporučuje da se za takve radove mora konsultovati i lokalno stanovništvo. Poznati srpski istoričar dr Srđan Cvetković, jedna od brojnih javnih ličnosti koje od početka podržavaju građanski otpor izgradnji MHE, kaže za NIN da je blokada mosta u njegovom rodnom Toplom Dolu bila vododelnica otkad su stvari krenule nabolje. „Most u Toplom Dolu bio je jedna vrsta Termopila. LJudi koji su protestovali bili su spremni da idu do kraja i da se suoče sa opasnostima čak i kada su stizale pretnje od lokalnih kriminalaca. I na ovom primeru se videlo da lokalni moćnici u Srbiji nemaju slobodu da reaguju po važnim pitanjima za zajednice koje predstavljaju, već čekaju centralnu vlast. Prvo je stigao poziv od Vučića, pa je tek onda reagovala lokalna skupština. Topli Do može da bude dobar primer kako se građani mogu boriti za svoja prava. Mislim da je odsudna bila sloga građana i stavljanje ideoloških i svih drugih podela po strani. Pomoglo je izveštavanje nezavisnih medija, kakav je i NIN. Vlast je izgleda reagovala zato i što se iduće 2020. održavaju i republički i lokalni izbori. Izgleda da će Staroplaninci, što se tiče izgradnje MHE, biti mirni barem do izbora, a posle ćemo videti“, navodi dr Cvetković. Toplodolac Miljan Stojanović, jedan od organizatora blokade mosta, takođe navodi da je lokalno jedinstvo građana promenilo stvari i govori kakve su sve izazove imali poslednjih sedam meseci otkad su saznali da je u njihovom selu planirana izgradnja MHE. „Saznali smo 23. februara 2019, a sledećeg dana smo počeli da skupljamo peticiju meštana. Investitor je za to čuo i došao je već 26. sa namerom da nas ubeđuje da je to dobro za nas, ali smo mu jednoglasno poručili da ne želimo MHE. On nam je rekao da će početkom maja doći sa bagerima. Pojavio se 28. avgusta. Deo neophodnih parcela dala mu je pirotska vlast, čak i da postavi cevi duž šest kilometara lokalnog puta. I 28. avgusta smo mu stavili do znanja da ne želimo MHE. Mi smo od 4. septembra krenuli sa stražama. Pitanje je da li je dozvolu koju ima dobio po zakonu. Sedam lokacija kod našeg sela je dato za izgradnju MHE i izgleda da je ovo bila prva kao probni balon“, navodi Stojanović. On kaže i da je u jednom trenutku počeo da dobija pretnje iz lokalnog kriminalnog miljea. „Pozvali su me i poručili da im za dva dana oslobodim prolaz kroz selo i da nikom ne padne na pamet da zaustavi bagere koje će oni poslati. Nije bilo prijatno. Na sreću svi su stali uz mene. Presudnu ulogu je imao Igor Petrović, lokalni direktor JP Srbijašume (velikog državnog preduzeća). On im je pokazao dokumentaciju iz koje se vidi da je dozvola za izgradnju MHE u našem selu veoma sumnjiva i rekao im je da nas ni policija nije rasterivala. Stvari nisu promenili Vučić i lokalne vlasti već mi našim jedinstvom. Videćemo šta će biti od njihovih obećanja. Mi ostajemo u blokadi do 9. oktobra, jer smo dobili obaveštenje iz Ministarstva građevine da do tada važi dozvola investitora za gradnju MHE u našem selu, a pratićemo šta će posle da se dešava“, navodi Miljan Stojanović. NJegov otac Zoran Stojanović, jedan od osnivača lokalnog SNS-a, sa stranačkim kolegama profesorom Ivanom Jovanovićem, hirurgom Žarkom Todorovićem i Dušanom Mitićem, odvojio se 2017. od vladajuće stranke i formirao opozicionu grupu u lokalnoj skupštini - Najbolje za Pirot. „Mi smo 2017. napustili SNS zbog planiranja izgradnje MHE na Staroj planini. Nismo hteli da ćutimo. Da smo ostali tamo ne bismo mogli čak ni da diskutujemo o tome. Diskusije su postale zabranjene u SNS-u. Prvo smo videli kako je izgradnja MHE opustošila potoke u selu Rakiti i na Crnom vrhu. Pridružili smo se protestima ORSP. Mi smo još pre više od godinu insistirali da skupština Pirota raspravlja o MHE, međutim vlast je odbijala. Sada su prihvatili zato što je bio veliki pritisak građana, blokade mosta i protesti ispred pirotske Opštine. Insistirali smo da se proglasi moratorijum na izgradnju MHE na Staroj planini. Planirali smo i da podnesemo krivičnu prijavu protiv gradonačelnika Pirota jer je bez saglasnosti skupštine dao dozvolu za izgradnju MHE u Toplom Dolu. Zanimljivo je da on nije bio tu kada je pirotska skupština sa svih 47 prisutnih odbornika od njih ukupno 56, izglasala ono na čemu smo mi insistirali. Pratićemo šta se dešava i da li će nadležna ministarstva postupiti po obećanjima“, kaže Zoran Stojanović. Kod predsednika Srbije i SNS-a 28. septembra bili su dekan šumarskog fakulteta u Beogradu dr Ratko Ristić, predvodnici ORSP Aleksandar Jovanović i Aleksandar Panić, kao i Desimir Stojanov, predsednik Mesne zajednici Rakita, gde seljani zajedno sa njim pružaju otpor izgradnji MHE. Pored Vučića na strani vlasti bio je i ministar energetike Aleksandar Antić. Nakon sastanka profesor Ristić je rekao kako im je Vučić obećao da će Vladi Srbije predložiti da se donese zabrana izgradnje MHE u zaštićenim prirodnim područjima. „Na sastanku je donet i zaključak da se pooštre procedure tokom kojih se stiču uslovi i odobravaju projekti za MHE, kao i kontrola njihovog rada. Potrebno je uraditi analizu šta je to urađeno u skladu sa zakonom, da li postoje sve dozvole, uslovi i saglasnosti. Predsednik je dao podršku ideji da se napravi jedno kontrolno telo za te projekte”, rekao je profesor Ristić. Aleksandar Jovanović koji je tačno nedelju dana pre zakazanog sastanka na protestu ispred zgrade Predsedništva poručio Vučiću: „Rešavaj ovo ili ćemo imati rat za vodu”, posle sastanka je rekao da je prva stvar koju je saopštio predsedniku kako su se dve i po godine sve institucije oglušivale na njihove zahteve. Za NIN Jovanović navodi da je vlast sada reagovala pod pritiskom. „Vučić nam je eksplicitno rekao da nema gradnje u zaštićenim područjima i da će to preporučiti vladi, kroz Skupštinu, da se to odmah zabranjuje. Mi ne odustajemo.” Krajem februara 2019, kad se saznalo za izgradnju MHE u Toplom Dolu NIN je razgovarao i sa Božidarom Cvetkovićem, predsednikom Mesne zajednice Topli Do, koji nam je rekao da se do tada 13 staroplaninskih sela udružilo i da ni po koju cenu neće dati reke. Ekipa NIN-a je boravila u Toplom Dolu krajem avgusta 2018. i bila na velikom protestu u Pirotu 2. septembra. Prvo su zbog ćutanja države aktivisti ORSP 25. avgusta lopatama vratili Rudinjsku reku u njeno staro korito, nakon što ju je investitor preusmerio zbog izgradnje MHE. Sa mitinga u Pirotu je poslata poruka da će građani zaustaviti bagere ako krenu na njihove reke u zaštićenoj zoni Stare planine, što se i desilo ovog septembra u Toplom Dolu. Tada smo razgovarali sa mnogim ljudima koji su se pridružili protestu. Poznati fudbalski trener Zoran Đorđević sa puno emocija rekao je: „Ovde fer-plej ne postoji, ovde moramo telima da stanemo i da im pokažemo da smo spremni da poginemo za reke”. Neki su se branili humorom noseći transparent „Brane su posao za dabrove, ne za lopove”. Tu je bila i vlasnica nadaleko poznate pirotske picerije, žena koja je uspela da pobedi Italijane u onome u čemu su oni najbolji - pravljenju pice. Rekla nam je da su sastojci nagrađene pice biljke i meso koji postoje zahvaljujući staroplaninskim rekama. Psihološkinja Koviljka Stamenović iz pirotske bolnice nam je rekla: „Materijalno bogatstvo, ako nije povezano sa napretkom svesti i savesti, postaje uzrokom propasti društva a ne napretka”. U manastiru Sveti Đorđe kod Temske na Staroj planini među melemima, medom, i rakijom našli smo štampane pozive „Odbranimo reke“. Igumanija Efrosinija kratko je rekla: „Reke su naš život”. Otpor se proširio sa Stare planine i među građane koji žive oko reka Lim i Rzav, koji su se takođe samoorganizovali. Otpor pružaju i građani Babušnice među kojima su najorganizovaniji meštani sela Rakita na obroncima Vlaških planinina. Aleksandar Jovanović kaže kako se očekuje da vlasti u Žagubici i u Vlasotincu postupe kao pirotske i barem privremeno zabrane izgradnju MHE. Za građane Srbije je nesumnjivo poruka iz primera Toplog Dola da vlast reaguje pod pritiskom koji se stvara upornošću i okupljanjem oko jedinstvenog cilja, uprkos razlikama. Vlastima se nameće pouka da građane slušaju na vreme pre nego što se odluče za radikalnije proteste te da je neophodna i decentralizacija - da se ne čeka da centralna vlast rešava lokalne probleme.