Trampov ukrajinski front

Postoji li išta što može politički da uništi Donalda Trampa? Preživeo je svašta: od seks skandala do izveštaja Roberta Malera u kojem se sumnjiči da je opstruirao pravdu i sarađivao sa Rusijom kako bi dobio izbore. Sada mu preti opoziv u kampanji za reizbor 2020, zbog afere koju su pokrenuli jedan telefonski razgovor i prijava anonimnog obaveštajca. Tramp je 25. jula razgovarao sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim i od njega tražio kompromitujuće podatke o potencijalnom protivkandidatu DŽozefu Bajdenu. Nedelju dana pre tog razgovora Tramp je naredio da se obustavi isplata 400 miliona dolara vojne pomoći Ukrajini. Sve to je u prijavi generalnom inspektoru obaveštajnih službi naveo anonimni uzbunjivač. Demokrate su sabrale dva i dva: Tramp je ucenjivao Zelenskog i zloupotrebio položaj kako bi ostvario ličnu korist, pozvao stranu zemlju da se meša u američke izbore i zato treba da bude opozvan. U Predstavničkom domu Kongresa zvanično su pokrenuli proceduru impičmenta, koja je još u fazi istraga i prikupljanja materijala. Potencijalni opoziv Trampa formalno ne sprečava da se kandiduje za reizbor 2020, niti znači da neće osvojiti drugi mandat. Do sada je pokazao da zna da „obrne igricu“ u svoju korist, a pokazalo se i da je često manje važno šta se zaista dogodilo od toga kako se taj događaj predstavlja u javnosti. Uzbunjivač (spekuliše se neko iz CIA) sa očito dobrim vezama u Beloj kući, 12. avgusta podnosi prijavu u kojoj navodi „urgentno bezbednosno pitanje“. Piše da predsednik Tramp zloupotrebljava položaj tako što „vrši pritisak na ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog“ da istraži poslovanje Hantera Bajdena, sina DŽozefa Bajdena. Hanter Bajden je 2014, posle revolucije u Ukrajini, postao član borda gasne kompanije Burisma u vlasništvu oligarha Mikole Zločevskog. Spekuliše se da mu je taj posao obezbedio otac DŽozef, tada potpredsednik SAD. Tramp i Đulijani su optužili Bajdena da je vršio pritisak da se otpusti ukrajinski tužilac koji je istraživao poslovanje Burisme. Ukrajinski nadležni organi saopštili su da je kompanija bila pod istragom pre dolaska Hantera Bajdena, od 2010 do 2012, a bivši ukrajinski državni tužilac kazao je za Bi-Bi-Si da nije bilo osnova za istragu o Bajdenu. Donald Tramp je nedelju dana pred telefonski razgovor sa Zelenskim obustavio isplatu vojne pomoći Ukrajini bez obrazloženja, ali uzbunjivač nije priložio dokaze da je to povezano sa „uslugom“ Bajdenu. Zaposlene u Beloj kući je ipak zabrinuo način na koji američki predsednik razgovara sa stranim liderom, pa su pokušali da transkript zataškaju na serveru za poverljive informacije. Ipak, Bela kuća je pod pritiskom Kongresa na kraju morala da objavi transkript razgovora Trampa i Zelenskog, koji je potvrdio navode uzbunjivača, čija je prijava takođe objavljena posle transkripta. Donald Tramp tvrdi da nije uradio ništa protivzakonito, da je reč o „lovu na veštice“, a uzbunjivača poredi sa špijunom, uz opasku da se „nekada znalo kako se postupa sa špijunima“. Ali, posledice su već vidljive. Specijalni izaslanik SAD za Ukrajinu Kurt Volker podneo je ostavku. Demokrate ga imaju na listi svedoka kojima će poslati obavezujući poziv da se pojave u Kongresu, a na tom spisku je i Trampov advokat Đulijani. Državnom sekretaru Majku Pompeu je poslat obavezujući poziv da preda sva dokumenta u vezi sa Ukrajinom, a pred Kongresom bi mogao da se nađe i sekretar za pravosuđe Vilijem Bar, čija uloga u aferi tek treba da se istraži. Demokrate su rešene da opoziv isteraju do kraja jer kažu da im „Tramp nije ostavio drugog izbora“. Dugo su bili podeljeni oko impičmenta, jer mnogi demokratski predstavnici u Kongresu dolaze iz okruga koji lako mogu da pređu u ruke republikanaca na narednim izborima. Važno pitanje je i svrsishodnost opoziva u situaciji kada većinu u Senatu imaju republikanci, a za razrešenje predsednika s funkcije je potrebno da opoziv potvrde dve trećine (67) senatora. Trampova podrška unutar Republikanske stranke je između 80 i 90 odsto. Već su krenuli u njegovu odbranu, pa tako senator Lindzi Grejem kaže da se i „vešticama pravednije sudilo nego predsedniku“. Najveći izazov za demokrate, kažu analitičari na Nacionalnom javnom radiju (NPR), biće da ubede građane da opoziv nije samo predizborna kampanja. Podsećaju i na istorijsku činjenicu da je impičment generalno nepopularan: opoziv Ričarda Niksona je, iako su znali sve o Votergejtu, podržavalo manje od 50 odsto Amerikanaca. Opoziv Bila Klintona je bio još nepopularniji, sa 30 odsto podrške. Prva ispitivanja javnog mnjenja agencije „538“ pokazala su da većina Amerikanaca ne podržava opoziv Trampa, iako ne podržavaju ni ono što predsednik radi. Demokrate imaju plan da u narednih nekoliko nedelja završe istrage u šest kongresnih odbora i da rezultate pošalju Odboru za pravosuđe koji treba da sačini formalni predlog za opoziv. Radiće i za vreme pauze koja je do polovine oktobra. A predsednik Donald Tramp radi na svojoj odbrani: objavio je čak 80 tvitova o Ukrajini i impičmentu, što je mnogo i za njegove standarde. Osipa paljbu po medijima, predlaže da se zbog izdaje uhapsi vodeći demokratski kongresmen u istrazi Adam Šif, diskredituje uzbunjivača kao „lažnog“ ali i insistira da mu se otkrije identitet, citira Foks njuz da će „u slučaju opoziva predsednika izbiti građanski rat“, a na tviter-profilu „Trampova ratna soba“ sa demokratama uveliko ratuje. Predsednik sebe predstavlja kao žrtvu progona vašingtonske močvare koju želi da isuši - što je oproban recept koji ga je do sada čuvao na poziciji. Prema Ustavu SAD predsednik može biti opozvan zbog „izdaje, primanja mita i ostalih ozbiljnih krivičnih dela i prekršaja“. Nakon što se završe istrage u kongresnim odborima, Odbor za pravosuđe Predstavničkog doma sastavlja predlog za opoziv o kojem glasa ceo Predstavnički dom. Za usvajanje je potrebna prosta većina od 218 glasova, koju demokrate sada imaju. Potom se o opozivu izjašnjava Senat, na procesu koji liči na suđenje i kojim predsedava predsedavajući Vrhovnog suda SAD. Da bi predsednik bio razrešen dužnosti, potrebno je da ga osude i dve trećine senatora. Od trojice predsednika SAD koji su se do sada suočili sa opozivom, nijedan nije smenjen. Ričard Nikson je sam podneo ostavku.