Mali prepisao bar trećinu doktorata

Pre više meseci napisao sam tekst za nedeljnik NIN u kome sam naivno poredio Nemačku i Srbiju. U tom tekstu poredio sam slučaj plagiranog doktorata nemačkog ministra odbrane Cu Gutenberga, kome je doktorat oduzet za samo 12 dana, ministar je podneo ostavku 20 dana od izbijanja afere, a nakon 21 dan javni tužilac je pokrenuo postupak protiv ministra. Pet i po godina nakon što sam objavio prvu analizu doktorata Siniše Malog jedine posledice koje vidimo su pretnje koje svakodnevno dobijam, zahtev za moj otkaz upućen univerzitetu u Nemačkoj, gde radim, a čije pisanje je sponzorisala vlada Ane Brnabić; jeziva kampanja laži i neistina svih medija pod kontrolom države koja ima za cilj da se ja diskreditujem, a da se glasačima u Srbiji objasni kako krađa doktorata nije tako strašna stvar i da za poziciju ministra doktorat uopšte nije potreban. Sve i da nisam univerzitetski profesor već vođa meksičkog kartela ili, ne daj bože bivši ministar informisanja u vladi Slobodana Miloševića, za vreme čije vladavine su streljali novinare - da li bi to na bilo koji način umanjilo krađu ministra Malog? Da li tih 70 i više stranica koje je ministar Siniša Mali od reči do reči prepisao u svom doktoratu nakon ove medijske kampanje prepune laži, treba da znači da one više nisu prepisane? Slično tome, stav da doktorat nije potreban za obavljanje funkcije ministra je zamena teze. Tačno je da akademsko zvanje doktora nije potrebno za izbor u ministra. Ali pravo pitanje je da li je 2020. godine u Srbiji prihvatljivo da funkciju ministra obavlja neko ko je obio trafiku, potom više od pet godina prikrivao tu krađu i pretio svedocima? Krađa doktorata i petogodišnje prikrivanje te krađe su, po mom mišljenju, mnogo teži prekršaj od obijanja trafike. Pokušaj diskreditacije univerzitetskog profesora lažima je slika i prilika „liberalne“ vlade Ane Brnabić i Aleksandra Vučića. A tehnika kontrole javnog mnjenja ove vlasti je potpuno razotkrivena na ovom slučaju. Nađete nekog ko će javno da izrekne laž u udarnom terminu. Nakon toga, svi mediji pod kontrolom vlasti prenesu tu istu laž. I onda vama preostaje jedino da tužite tog lažova, jer su mediji samo preneli njegov iskaz. I to za povredu ugleda. Ne znam kako Željko Mitrović može da povredi ugled nemačkog univerzitetskog profesora? Ako neko treba da tuži Željka Mitrovića za povredu ugleda to je Siniša Mali, jer sramota teško da može da bude veća od toga da ti naučni rad brani veliki naučni autoritet Željko Mitrović. Kada je u sličnom lopovluku kao Siniša Mali uhvaćena supruga predsednika Zimbabvea Grejs Mugabe, njoj je doktorat oduzet za „samo“ četiri godine, a vicerektor Univerziteta u Zimbabveu, koji joj je u toj krađi pomogao, završio je u zatvoru. Robert Mugabe se tada nije javljao iz NJujorka i profesore koji su Grejs Mugabe uhvatili u krađi nazivao „mrziteljima Srba i Srbije“; Grejs Mugabe nije na svom instagram-profilu objavljivala fotografije pohvalnice iz obdaništa i govorila kako joj znanje niko ne može oduzeti. Nažalost, nakon ovih pet i po godina, postalo je jasno da mi kao zemlja ne možemo da se poredimo sa Nemačkom. A, nažalost, ne možemo ni sa Zimbabveom. Mi kao društvo smo daleko iza njih, čini se kategorija za sebe.