Vlast progoni uzbunjivača da sakrije krivca

Odmah nakon objavljivanja dokumenata na međunarodnom sajtu Arms voč o sumnjivoj trgovini oružjem u koju je uključen otac ministra policije Nebojše Stefanovića, vlasti u Srbiji su pokrenule tajnu akciju ne bi li utvrdile kako su kompromitujući dokumenti došli do novinara. Kako je NIN-u nezvanično potvrđeno iz više relevantnih izvora, uhapšen je IT stručnjak fabrike Krušik iz Valjeva A. O. (ime uhapšenog radnika je poznato redakciji). I pored velikog pritiska, kako nam je rečeno, sudija za prethodni postupak u prvom trenutku uhapšenom nije odredio zatvorski već kućni pritvor. Međutim, nakon žalbe tužilaštva od 1. oktobra ovaj radnik Krušika nalazi se u Okružnom zatvoru u Beogradu. U Višem sudu u Beogradu potvrđeno je NIN-u da je po žalbi tužilaštva Vanraspravno veće na sednici 27. septembra odredilo pritvor u trajanju od 30 dana A. O. koji je osumnjičen za odavanje službene tajne. Pritvor mu je naknadno određen čak po tri tačke, zbog opasnosti od bekstva, da ne ponovi krivično delo, te da ne bi uticao na svedoke. Vlasti, MUP i tužilaštvo o ovom slučaju nisu obaveštavali javnost, kao što inače uobičajeno rade. Advokat Vladimir Gajić kaže za NIN da informacija o hapšenju radnika Krušika otvara više problematičnih pitanja, a osnovno je to da se tužilaštvo i policija ne interesuju za mogući kriminal nego za uzbunjivača koji je izneo informacije o tome. „Prvo, da li to znači da se krivični postupak vodi samo protiv osumnjičenog koji je eventualno izvor informacija u vezi sa kriminalom u Krušiku? Dakle, tužilaštvo i policija se ne interesuju za počinioce kriminalnih radnji nego samo za onoga koji je eventualno razotkrio kriminal. Činjenica da je Banpretresno veće Višeg suda odlučilo o pritvoru govori mi da je predmet pod kontrolom predsednika tog suda. Tri zakonska osnova za određivanje pritvora govore o tome da se na osumnjičenog vrši strahovit pritisak. Određuju mu pritvor da ne bi ponovio delo? To je bizarno, deluje kao da ne bi otkrio kriminal nečijeg oca?! Osumnjičeni je otet kao Vladimir Nikolić pred ubistvo na Ibarskoj magistrali. Izgleda da je stigla komanda vlasti da mora u pritvor, pa je odluka po žalbi tužioca preinačena?!“, navodi advokat Gajić. On napominje da zabrinjava činjenica da branilac osumnjičenog radnika Krušika radi u tišini i da nije alarmirao javnost u ovakvom predmetu. „Nisam siguran da je tišina u interesu njegovog klijenta, jer bi to moglo da vodi ka zaključivanju da se protiv tog inženjera sprovodi strahovit pritisak. Vlastima nije dovoljno da on nešto prizna, već im treba i ukazivanje na novinare koji o tome pišu, kako bi se obračunali i sa njima o istom trošku. Tu mislim na BIRN i na vas koji o ovoj temi istražujete“, ističe Gajić. Poznavaoci prilika u srpskoj trgovini oružjem ocenjuju za NIN da je vlast prilično uzdrmalo objavljivanje dokumenata koji ukazuju na umešanost oca Nebojše Stefanovića, Branka Stefanovića, u trgovinu oružjem i da ne biraju sredstva da bi otkrili kako je to dospelo u javnost. Momir Stojanović, nekadašnji načelnik Vojnobezbednosne agencije (VBA) i bivši predsednik skupštinskog Odbora za bezbednost ispred SNS-a, kaže za NIN da ga ne iznenađuje hapšenje radnika Krušika. „Kada se stvari bliže rasvetljavaju, ne biraju se sredstva. Vlast će raditi sve prljavije i opasnije da bi pokušala da zataška svoju odgovornost“, navodi Stojanović. On ukazuje da je fabrika Krušik pod kontrolom SNS-a. „Svojevremeno je za direktora Krušika u Valjevu postavljen Mladen Petković, brat od strica direktora Jugoimporta Jugoslava Petkovića. U menadžmentu Jugoimporta je gotovo celokupno rukovodstvo SNS iz opštine Zemun“, kaže Stojanović. I vojni analitičar Aleksandar Radić već je rekao za NIN da je Jugoslav Petković, kao kadar SNS-a, sa mesta načelnika opštinske uprave u Zemunu došao na mesto v. d. direktora Jugoimporta. „Mladen Petković, koji je demantovao da mu je Jugoslav brat, krajem 2018. je iz valjevskog Krušika prekomandovan za generalnog direktora Zastava oružja iz Kragujevca. Od prodavnice boja i lakova u Kameničkoj ulici, firma GIM Gorana Todorovića sada je postala jedan od vodećih izvoznika oružja i vojne opreme“, navodi Radić i ističe da bi poslovanje Stefanovića u nekoj normalnoj zemlji već bilo predmet istrage, te da „postoji jaka sumnja da se za partijske potrebe novac nabavlja i prodajom oružja i vojne opreme“. Inače, Stefanovići nisu sa učesnicima vojne industrije povezani samo preko penzionera Branka Stefanovića. NIN je utvrdio da rođeni brat Nebojše Stefanovića i direktor Jugoimporta Jugoslav Petković danas imaju po 25 odsto u firmi Dajrekt print, čije je sedište u Ulici LJutice Bogdana 1, na stadionu Crvene zvezde. Izgleda da je najbolnije za vlast bilo otkrivanje dopisa koji je 27. aprila 2017. upućen fabrici municije Krušik iz Valjeva. U njemu se najavljuje da je jedan od trojice predstavnika GIM- a, preduzeća koje se bavi izvozom naoružanja i vojne opreme, Branko Stefanović, otac potpredsednika Vlade Srbije i ministra policije. BIRN i Arms voč objavili su faksimil iz koga se vidi da je Branko Stefanović zajedno sa vlasnikom GIM-a Goranom Todorovićem, Mirkom Manojlovićem i poslovnim partnerima iz Saudijske Arabije posetio fabriku Krušik. Stefanović stariji je bio u svojstvu predstavnika GIM-a sa čijim vlasnikom već više godina sarađuje i bili su suvlasnici nekih drugih preduzeća. Arms voč navodi da je GIM sa Saudijskom Arabijom potpisao četiri ugovora za isporuku 517.000 komada minobacačkih granata iz Krušika (jedan ugovor 2016. i tri ugovora 2018. godine). Na ovom sajtu je navedeno i da poseduju dokumente koji dokazuju da je Krušik granate prodavao GIM-u jeftinije nego državnoj kompaniji Jugoimport SDPR. Predstavnici vlasti ne samo da nisu najavili istragu povodom svih ovih sumnji, već su isticali kako u svemu tome ne vide ništa sporno. Nije im sporno što je otac potpredsednika Vlade, dok je 2017. zastupao firmu GIM u pregovorima sa Krušikom, još uvek formalno bio stalno zaposlen u jednom državnom preduzeću, u Telekomu Srbija. U penziju je otišao 2018. Takođe nije sporno što su prihodi preduzeća GIM, koje je ranije u Kameničkoj ulici u Beogradu bila zapravo prodavnica lakova i boja, najbrže rastuće preduzeće u Srbiji od kada posluje sa ministrovim ocem. GIM je licencu za trgovinu oružjem dobio davne 2005, pre ortakluka sa ocem ministra policije. Neto dobit u 2015. bila mu je tek nešto veća od prosečne mesečne neto plate u Srbiji – oko 390 evra. Za samo tri godine otkako su Stefanović i Todorović počeli zajedno da posluju, prihodi GIM-a povećani su 118 puta (sa 16,4 miliona na 1,9 milijardi dinara), a profit čak 3.146 puta (sa 47.000 na 148 miliona dinara). BIRN je objavio da je ukupna vrednost svih ugovora GIM-a sa Krušikom vredna skoro 43 miliona dolara. Ne ispituju se ni navodi Arms voča da li je GIM imao privilegiju da oružje i vojnu opremu nabavlja po nižim cenama od svih ostalih, pa čak i od državnog Jugoimporta. Postoji sumnja i da je GIM dobio robu, a da je pre toga nije u potpunosti isplatio. Ukoliko se to zaista desilo, to bi bilo prvi put u istoriji da neka srpska fabrika namenske industrije finansira posrednika, tvrde sagovornici NIN-a iz vojne industrije, uz opasku da bi time valjevska fabrika mogla u nezavidan položaj dovesti ne samo sebe, već i svoje dobavljače. Gore od bahatih i nemuštih izjava predstavnika vlasti, kao na primer predsednika Aleksandra Vučića: „Šta je sporno što prodajemo oružje“ i ministra Stefanovića: „Moj otac nije vlasnik GIM-a“, što niko nije ni tvrdio, bile su neke druge stvari koje su usledile. Sajt Arms voča je odmah po objavljivanju teksta bio pod hakerskim napadom iz Srbije. Uhapšen je A. O. ne bi li se otkrilo odakle cure informacije, a da istovremeno ni zarad forme nije najavljena istraga o sumnjivoj trgovini oružjem. Vlast je ovim pokazala da ima šta da krije i samo je pojačala sumnje u nezakonite poslove sa trgovinom oružjem.