Ima li biznisa bez politike

Srbija će ove godine imati najveći privredni rast u regionu, a u Evropi će biti na četvrtom mestu, samouvereno je tvrdio Aleksandar Vučić 13. jula 2016. u Aranđelovcu, prilikom otvaranja nove fabrike za proizvodnju građevinskog stiropora Bekamenta, porodične firme u kojoj po 25 odsto vlasništva imaju Aleksandar, Dejan, Kosta i Zorica Čolović. Ujedno Bekament je i prva domaća privatna firma kojoj je Vlada Srbije iz budžeta, po novom Zakonu o ulaganjima, odobrila subvenciju od pola miliona evra da bi zaposlila 70 novih radnika, iz čega proizlazi da su Čolovići za svakog radnika od države dobili nešto više od 7.000 evra bespovratne pomoći. Suprotno Vučićevom uverenju, od Srbije te 2016. godine, prema podacima MMF-a, veći rast bruto domaćeg proizvoda imalo je devet evropskih zemalja - Island (6,6 odsto), Malta (5,7), Irska (4,9) Rumunija i Kipar (4,8), Bugarska (3,9), Moldavija (4,4), Estonija i Hrvatska (3,5). I Kosovo, koje MMF tretira kao samostalnu državu, imalo je veću stopu rasta (4,1 odsto). Identičnu stopu privrednog rasta kao Srbija imala je Albanija (3,3 odsto), a za nijansu sporije rasli su BiH i Turska (3,2 odsto), Slovenija, Slovačka i Poljska (3,1 odsto). „Vlada traži domaće firme kojima bi mogla da pomogne, ali je malo dobrih firmi poput Bekamenta. Presrećni bismo bili kad bismo mogli više novca da damo domaćim preduzećima“, rekao je Vučić. Zajedno sa njim, Bekament je posetio i potpredsednik Vlade i ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović. Dve godine kasnije, u junu 2018. Stefanović je ponovo obišao Bekament i tom prilikom izjavio da je „ponosan što već osam godina poznaje porodicu Čolović“. Dodao je i da su oni „takvi ljudi da niko ne može za njih da kaže ružnu reč, a svako ko je u poslovnom smislu pratio razvoj ove kompanije može da kaže samo pohvalu.“ Osim što se malo koja privatna firma može pohvaliti da je za manje od dve godine jednom ugostila premijera i dva puta ministra policije (bar da je tamo išao kao doktor ekonomskih nauka, stvar bi bila mnogo razumljivija), Bekament od drugih razlikuje i to što je bio u grupi od pet domaćih kompanija koje su iz državne kase prve dobile besplatnu pomoć iz budžeta za zapošljavanje novih radnika. Osim Bekamenta, u toj prvoj turi država je častila i firme FOS Surdulica, Tim-kop, „Sveti Nikola“ Sečanj i Čipsi vej iz Čačka za koji su mediji pisali da mu je odobrena subvencija od oko 592.000 evra za otvaranje novih radnih mesta. Iz toga proizlazi da je Čipsi vej za svakog novozaposlenog od države dobio po 12.000 evra. Od 2015, kada je Bekament dobio „infuziju“ iz državne kase od pola miliona evra, poslovni prihodi te kompanije konstantno rastu i do 2018. skoro su udvostručeni, sa 2,8 na 5,3 milijarde dinara. Za te četiri godine ta porodična firma ostvarila je ukupan profit od 1,8 milijardi dinara ili 15 miliona evra - u 2015. neto dobit bila je 331 milion dinara, naredne godine 480 miliona, zatim 366 miliona, pa rekordni 621 milion dinara. Tom rastu su, bez sumnje, doprinela i nova ulaganja, potpomognuta delom i državnim subvencijama, a teško je proceniti da li su i koliki pozitivan efekat na poslovne rezultate Bekamenta imale posete najviših državnih funkcionera. O tome na narednim stranama za NIN govore Dejan i Aleksandar Čolović, suvlasnici Bekamenta.