Živimo u vremenu postpopulizma

Politička grupa Zelenih veliki je dobitnik ovogodišnje lutrije Evropskog parlamenta. Sedamdeset četiri osvojena mandata od 751 možda ne zvuče kao džekpot, ali Zelene čine četvrtom najvećom političkom grupom EP. Stoga nije naodmet čuti šta misle, pogotovo zato što njihove ideje nisu uobičajena politička roba u Srbiji. O njima je NIN razgovarao sa Elen Iberšer, kopredsednicom Fondacije „Hajnrih Bel“, koja je nedavno gostovala u Beogradu. Fondacija „Hajnrih Bel“ bliska je nemačkim Zelenima, najjačoj takvoj stranci Evropskog parlamenta. Govoreći u Beogradu rekli ste da je Evropa izabrala očigledno proevropski parlament. Šta, nakon evropskih izbora, mislite o „desnoj opasnosti“? Sa moje tačke gledišta, dospeli smo u doba postpopulizma, jer su ljudi shvatili da populisti ne nude nikakva rešenja. Ako pogledate Italiju, problem u njoj nije Salvini; problem je politička klasa koja nije objasnila šta namerava, kakva je njena vizija Italije unutar Evrope. Ne bi trebalo, dakle, da krivimo populiste za ono što su druge partije propustile da učine. LJudi osećaju da niko ne sluša o njihovim potrebama, da im se niko ne obraća, i populisti samo uskoče u taj rascep, prošire ga i koriste za svoje ciljeve. Imali smo nedavno regionalne izbore u Nemačkoj, i zanimljivo je da su sve stranke – ne samo Zeleni, već i socijaldemokrate i konzervativci – išle od jednog sela do drugog. Partijske vođe razgovarale su sa narodom prvi put u poslednjih trideset godina. I to je neophodno – slušati ljude koji se ne osećaju sigurnima i koji se suočavaju sa velikim izazovima. Očigledno je da se Evropska unija neće širiti u doglednoj budućnosti. Kako će to uticati na odnose Srbije i EU? Naš stav je jasan – želimo da balkanske zemlje postanu članice Evropske unije. Postoje dakako uslovi koji moraju biti ispunjeni, i uglavnom je reč o unapređenju uslova života, vladavine prava, slobodnih medija. I sve to mora biti autentično, a ne ukras u izlogu. Evropska unija takođe mora da se reformiše, što znači da govorimo o obostranom razvoju. Vidimo neke kretnje koje nas ohrabruju, neke ljude koji su posvećeni, ali vidimo i ljude koji oklevaju, koji nisu baš voljni da izgrade demokratiju i vladavinu prava. Ključno je znati šta se dešava u Mađarskoj. Evropljani su zabrinuti zbog toga što zemlja koja je uspešno prošla kroz pristupni proces, sada postaje neslobodna. Nadamo se da zapadni Balkan neće prepisati taj model. To je jedan uslov pristupa. Kako će Evropska unija izgledati za deset godina? Hoće li je činiti različite „staze“, „krugovi“, „nivoi“ o kojima se govori ili nešto drugo? Snažno smo posvećeni tome da se Evropa ne deli na suštinsku Evropu i periferne države. Ključ je ne produbljivati rascepe. Nije populizam napredovao samo u Poljskoj i Mađarskoj; dobijao je glasove i drugde, i ne samo na istoku. Sa druge strane, Evropa je otvoren projekt, pa bi trebalo da bude moguće okupiti i samo deo država oko nekih tema, oko migracija ili bilo čega drugog. Ako države imaju različite interese, neke bi mogle da iskorače, a druge da se pridruže kasnije. Ali Zeleni će se i dalje zalagati za ravnopravnu zajednicu? Ne postoji ravnoteža između zemalja – u pogledu njihove veličine, u pogledu brojnosti njihovog stanovništva, i tako dalje. Nemačka je najveća država, ima i veoma malih, tako da ni u jednom momentu ravnoteža nije data. A načelo „jedna država, jedan glas“ garantuje da u Evropskoj uniji neće biti „dijamantske staze“ i staza za druge. Šta trenutno kažete o Bregzitu? Niko ne zna. Vidim da su čak i posmatrači i komentatori iz Londona bespomoćni. Britanci moraju da reše probleme unutar zemlje, a potom ćemo videti šta će to da znači za Evropsku uniju. Da li mislite da će novi sastavi Evropskog parlamenta i Evropske komisije prihvatiti „radikalne ekološke zahteve“ Zelenih, kako ste ih nazvali? Suočeni smo sa krizom koja će uticati na ljude svih kontinenata. Svako već može da vidi da se priroda promenila. Možemo takođe videti da su i konzervativci EK preuzeli okvir „zelenog NJu dila“, mada sumnjam da će poduzeti radikalne korake i progurati propise koji će zaista smanjiti zagađenje vazduha. Evropa, međutim, počiva na dijalogu, konsenzusu, saradnji. U neophodne korake važno je uklopiti i države i kompanije i pokrete građanskog društva. Interesi su različiti, naravno, ali Evropa funkcioniše tako što među tim različitim interesima pokušava da pronađe korak unapred. Zadatak Zelenih, koji nemaju nijednog komesara, jeste da uvek govore: „Gledajte, moramo da dostignemo iks, a vašim merama dostići ćemo ipsilon.“ Evropska politika nije „sve ili ništa“. Neki autori, pogotovo sa levice, smatraju da zapravo jeste „sve ili ništa“, jer je za polovične klimatske mere odavno prekasno. Podsećaju da mašina profita neće stati, jer ako nije profitabilno, to uopšte nije kapitalizam. Mislite li da je moguće „spasti planetu“ unutar kapitalizma? Prvo, da ne verujemo u budućnost planete, već bismo se mogli pokopati. Drugo, naravno da moramo da razgovaramo o alternativnom ekonomskom sistemu, ali istovremeno moramo da vidimo šta bi moglo da reguliše ekonomiju unutar postojećeg. Treće, u svaki projekat moramo da uključimo što je više moguće ljudi. Moramo, dakle, da radimo na svim poljima – i da mislimo o alternativi, i da pronađemo mere koje možemo sprovesti odmah, i da razgovaramo sa ekonomskim moćnicima. U beogradskom govoru podsetili ste i na to da postoji jasna podela na zapad i istok kada je reč o uspesima Zelenih. Zašto su zeleni pokreti slabi u istočnoj i južnoj Evropi? To nije lako objasniti. Delimično je posledica narativa, jer ljudi na istoku Evrope još pokušavaju da se izbore sa postsocijalističkim, pa čak – u slučaju zapadnog Balkana – i posleratnim uslovima. Teško je usvojiti ideju „misli globalno, deluj lokalno“ kada još pokušavate da shvatite ko ste – imate li naciju, koliko je ta nacija velika, ima li različitih etniciteta, i tako dalje. Da bi se razmišljalo o široj slici, širi moraju da budu i vidici, a možda i životne prilike moraju biti bolje. Ne bih krivila ljude. Deo objašnjenja jeste to da je teško brinuti o klimi ako ne znate šta ćete jesti sledećeg dana ili nedelje i čime ćete se grejati. Možda zeleni pokreti nisi jasno predstavili koliko su bliski klimatski i socijalni problemi. Zaista bismo, recimo, morali više govoriti o tome kako su globalne klimatske promene povezane sa zemljoradničkim politikama.