Biznis bez skrivenih gazda

Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma usvojen je 2017, a za osnovni cilj ima sprečavanje, odnosno otkrivanje pranja novca i finansiranja terorizma, preduzimanjem radnji i mera pre, u toku i nakon same transakcije ili uspostavljanja poslovnog odnosa. U pitanju je, dakle, zakon koji se bavi svojevrsnom „dinamikom“ poslovnih odnosa, ako mogu tako da kažem, imajući u vidu da bi trebalo da učini transparentnim transakcije i poslovne odnose koji se uspostavljaju na tržištu. Iz tog razloga je i krug obveznika u ovom zakonu široko određen, kako bi obuhvatio sva lica koja na bilo koji način učestvuju ili mogu da učestvuju u transakcijama. Donošenjem Zakona o centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika zaokružena je tema transparentnosti poslovanja privrednih subjekata i drugih pravnih lica. Naime, ako Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma okarakterišemo kao zakon koji uređuje „dinamiku“ poslovnih odnosa, onda Zakon o centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika možemo opisati kao zakon koji uređuje njihovu „statiku“, jer za cilj ima formiranje svojevrsne baze stvarnih vlasnika. To podrazumeva mogućnost da vi kreiranjem običnog korisničkog naloga pristupite evidenciji koja se vodi pri Agenciji za privredne registre (APR) i da utvrdite ko su stvarni vlasnici nekog privrednog subjekta. Međutim, iako je Zakon o centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika stupio na snagu 8. juna 2018, njegova faktička primena je omogućena tek formiranjem elektronske baze podataka pri APR-u i donošenjem odgovarajućih podzakonskih akata. Okolnost da je Centralna evidencija formirana poslednjeg dana roka, koji je naveden u Zakonu, kao i obaveza subjekata da evidentiraju podatke u kratkom roku, signalizirali su na probleme u primeni ovog propisa. Od brojnih poteškoća u praktičnoj primeni izdvojićemo samo neke, poput one da zahtev za evidentiranje stvarnih vlasnika može da se potpiše isključivo elektronskim potpisom zakonskog zastupnika subjekta i da nije omogućeno da se ta radnja preduzme preko punomoćnika. Naime, kada je osnov evidentiranja osnivanje registrovanog subjekta, potrebno je izvršiti evidentiranje podataka u Centralnoj evidenciji upotrebom kvalifikovanog elektronskog sertifikata za elektronski potpis lica ovlašćenog za zastupanje u registrovanom subjektu, najkasnije u roku od 15 dana od dana osnivanja registrovanog subjekta. U tom smislu, kada je lice ovlašćeno za zastupanje lica koje je strani državljanin i nema prebivalište u Republici Srbiji, neizbežan je njegov dolazak u Srbiju, budući da se sertifikat od ovlašćenog tela za izdavanje kvalifikovanih sertifikata za elektronski potpis preuzima isključivo uz lično prisustvo lica ovlašćenog za zastupanje. To svakako nije povoljan faktor za potencijalne strane investitore prilikom odlučivanja da li žele da osnuju privredno društvo, ogranak ili predstavništvo u našoj zemlji. Pored tog, još jedan problem na koji se još pre početka primene Zakona o centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika ukazivalo je strogost sankcija koje su njime propisane, pa je tako propisana kazna zatvora od tri meseca do pet godina za one koji prikriju stvarnog vlasnika neupisivanjem podataka o stvarnom vlasniku ili novčana kazna od 500.000 do 2.000.000 dinara za prekršaj za registrovanog subjekta u slučaju kada se ne izvrši evidentiranje u propisanim rokovima. Drugim rečima, manjkavosti na koje je stručna javnost ukazivala još prilikom donošenja Zakona o centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika, upravo su dovele do toga da se pristupi izradi nacrta njegovih izmena i dopuna. U tom smislu, izmene i dopune će ići u nekoliko pravaca. Pre svega, trebalo bi precizirati deo Zakona o centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika koji se odnosi na krivično delo i prekršaje, s obzirom na to da verzija koja je trenutno na snazi sadrži određene nelogičnosti u tom segmentu. Naime, trenutno nije propisan prekršaj za registrovanog subjekta koji u Centralnu evidenciju ne evidentira podatke o stvarnom vlasniku do 31. januara 2019, pa je za takve slučajeve jedino mogla biti podneta krivična prijava (tamo gde su postojala obeležja krivičnog dela), a koliko mi je poznato nijedna krivična prijava nije podneta. Upravo iz tog razloga je doneta odluka da se ovaj zakon izmeni tako da se ovim licima ostavi dodatni rok da ispune obaveze evidentiranja podataka u Centralnoj evidenciji, imajući u vidu da takvi subjekti ne bi mogli da budu retroaktivno prekršajno kažnjavani, jer propuštanje da se podaci evidentiraju do 31. januara 2019. nije ni bilo predviđeno kao prekršaj. Najvažnija novina koja bi trebalo da bude uneta u Zakon o Centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika jeste uvođenje nadzora nad evidentiranjem, tačnošću i ažuriranjem evidentiranih podataka i čuvanjem podataka i dokumenata. Nadzor je, planiranim izmenama i dopunama ovog zakona, poveren APR-u, koji će biti ovlašćen da proverava da li je registrovani subjekt evidentirao podatke o stvarnom vlasniku u Centralnu evidenciju u propisanom roku. Kada utvrdi da neko nije postupio u skladu sa zakonskim obavezama, APR će biti ovlašćen i da podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka protiv registrovanog subjekta. Izuzetak će biti propisan samo kada je registrovani subjekt finansijska institucija, koje će nadzirati, preduzimati mere i izricati novčane kazne Narodna banka Srbije. Istovremeno sa uvođenjem funkcije nadzora biće propisan i još jedan član koji nadzor nad primenom ovog zakona i nadzor nad radom APR-a u vezi sa Centralnom evidencijom poverava Ministarstvu privrede. Nakon što budu usvojene i stupe na snagu izmene i dopune Zakona o centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika, ostaje da se vidi da li će one i u praksi dovesti do bolje primene ovog zakona i da li će otkloniti manjkavosti koje trenutno postoje u funkcionisanju Centralne evidencije. Međutim, i pored svih problema u praktičnoj primeni ovog zakona, koji su delom uzrokovani i činjenicom da je usvojen naprečac, po hitnom postupku, bez konsultovanja i razmene mišljenja sa relevantnim činiocima, mislim da je njegovo donošenje veoma bitno za pravni sistem Srbije iz više razloga. Pored razloga koji se iznova ponavlja prilikom donošenja svakog zakona, o tome koliko je bitno da se pravo Srbije harmonizuje sa pravom EU, postoje znatno važniji razlozi za njegovo usvajanje. Srbija je zemlja kojoj je preko potrebna transparentnost u svim oblastima javnog života, pa tako i u privredi. Loša iskustva koja je Srbija imala u eri privatizacije društvenih i državnih preduzeća, stalne spekulacije o tome ko stoji iza određenih privrednih društava, trebalo bi, barem delom, da budu rešeni doslednom primenom Zakona o centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika. Takođe, transparentniji odnosi u privredi, kako prilikom određenih transakcija, tako i u pogledu vlasničke strukture, trebalo bi da doprinesu većoj pravnoj sigurnosti i vladavini prava, što na kraju šalje poruku investitorima da je Srbija povoljna destinacija za ulaganje.