M&M investira, mnogi dobijaju

Dolazak jedne od najvećih nemačkih kompanija iz oblasti logistike, što Militzer & Munch (M&M) nesporno jeste, događaj je od nesagledivog značaja za Srbiju ne samo kao ohrabrenje za potencijalne nemačke investitore koji će sada, uz moćnu logističku podršku na koju su navikli, mnogo lakše i brže doneti odluku da baš ovde razvijaju posao, već i zbog toga što će u bliskoj budućnosti usled konkurencije doći do drastičnog rasta zarada zaposlenih u Srbiji. Nemačke kompanije su već sada pokazale spremnost da adekvatno vrednuju i nagrade stručnost naših kadrova, pa će i domaći poslodavci morati da se prilagode i podignu cenu rada. To će, opet, doprineti da se zaustavi odlazak naših mladih stručnjaka i kvalifikovanih radnika u inostranstvo, i da se ubrza povratak mnogih koji su otišli, što će imati pozitivne ekonomske, demografske, socijalne i mnoge druge posledice, kaže u razgovoru za NIN predsednik Nadzornog odbora kompanije Militzer & Munch u Srbiji Dragan Simović, inače član Upravnog odbora Nemačko-srpske privredne komore i savetnik za privrednu saradnju sa inostranstvom prvog potpredsednika Vlade Srbije. Ali, da krenemo od početka, od „lične karte“ kompanije Militzer & Munch koja je u startu u Srbiji zaposlila više od 60 ljudi, premda njen razvoj na ovim prostorima tek predstoji. „Militzer & Munch (M&M) je velika nemačka porodična kompanija, koja se bavi logistikom od 1880. godine. Trenutno je u vlasništvu tri porodice i deo je korporacije Transinvest sa sedištem u Švajcarskoj, sa još 32 druga pravna lica. Korporacija se bavi transportom i logistikom, a ujedno je i vlasnik Interrail-a u Nemačkoj. Prisutni su u svim zemljama istočne Evrope, a od balkanskih zemalja do sada su bili u Rumuniji, Bugarskoj i Grčkoj. Veoma su zainteresovani za tržište zemalja bivše Jugoslavije, najviše za srpsko tržište, jer je u Srbiju u poslednjih nekoliko godina došlo, a i dalje dolazi, veliki broj grinfild investicija sa nemačkog područja. Pošto Transinvest dosta radi za te kompanije u Nemačkoj, već duže vreme pokazuje interesovanje da radi na našem tržištu i ovde otvori svoju logističku kompaniju koja će pokrivati sve zemlje bivše Jugoslavije i Albaniju. Sam M&M ima 2.100 zaposlenih u filijalama u Nemačkoj, Francuskoj, Poljskoj, Kini, severnoj Africi, bavi se isključivo transportom i logistikom za fabrike, odnosno proizvođače, a zbog svojih klijenata koji otvaraju svoje proizvodne pogone u Srbiji, otvaranje filijale ovde bio je logičan potez“, kaže Simović. Da li je M&M u startu investirao u Srbiji i kakvi su njegovi dalji planovi na ovom tržištu? Velika sredstva su već uložena u novu firmu u Srbiji. U toku je izgradnja novog skladišta površine 12.000 metara kvadratnih u Dobanovcima, za oko 30.000 paleta robe proizvođača, klijenata kompanije M&M, odakle će biti vršena dalja distribucija. Izgradnja će biti završena u maju naredne godine. Jedna od glavnih delatnosti biće home delivery, odnosno isporuka robe na kućnu adresu, s obzirom na to da je sve više onlajn kupovine, odnosno naručivanja proizvoda preko interneta. Planiramo da budemo među vodećim firmama u Srbiji koje se bave dostavom robe na kućnu adresu kupca. Kompaniju će voditi tim iskusnih ljudi, ali planiramo da u tim vodećih budu uključeni i mladi, perspektivni stručnjaci na čelu sa generalnim direktorom Filipom Simovićem, jer – mladi su po prirodi otvoreniji za nove trendove i lakše će ih implementirati. Uostalom, na mlađima svet ostaje. Ipak, dragocena su i praktična znanja iskusnijih ljudi. S obzirom na to da ste već skoro 30 godina u oblasti logistike, možete li nam reći zbog čega ste izabrali novi početak umesto sigurne, utabane staze, i koje temeljne principe poslovanja nećete menjati ni u budućem radu? Do pre dva meseca bio sam direktor velike logističke kuće, a ovo je novi izazov za mene, jer sam sada suosnivač firme u Srbiji zajedno sa M&M, što vidim kao priliku da se srpska poslovna kultura pokaže u pravom svetlu i „prekali“ na terenu moćne multinacionalne kompanije, tim pre što sam, budući rođen u Nemačkoj, uvek mislio da je spoj nemačke preciznosti i srpske kreativnosti dobitna kombinacija u svakom poslu. Odrastao sam pored kamiona i transport robe me je odmalena privlačio. Putovao sam kamionom po celoj Evropi i jako sam dobro upoznat sa svim aspektima logistike. U našem poslu, kao i u mnogim drugim, najvažnije je da kupac, odnosno klijent bude zadovoljan. On mora znati tačno kada dolazi i odlazi njegova roba, da bi mogao da planira svoju proizvodnju. Nepredviđene stvari se, naravno, dešavaju, ali klijentu se ne smeju davati lažne informacije jer one mogu da ugroze proizvodnju i organizaciju, tako da je istina o statusu njegove robe obavezna, i to je princip od koga ne smemo odustajati. U Srbiji transparentan odnos ranije nije bio čest, ali se sada sve češće viđa u logističkim firmama. Srbija u oblasti transporta ima veoma stručne ljude, kao i veliki broj mladih i perspektivnih. Kompaniju čine ljudi, a ne veliki logistički centri, zgrade, kancelarije, što je istorija već mnogo puta do sada pokazala. Posao među kompanijama, kao i sa klijentima, obavljaju ljudi, a ne zgrade. U logistici, u pitanju je veliki broj poslova na dnevnoj bazi, stalno smo u telefonskom kontaktu sa klijentima. Vreme je postalo veoma bitno, a tačnost veoma cenjena. U Srbiji ima dosta proizvođača iz oblasti automobilske industrije u kojoj isporuka mora biti tačna, odnosno „just in time“. Roba ide direktno na transportne trake i svako kašnjenje isporuke može dovesti do zastoja u proizvodnji. Kao član Upravnog odbora Nemačko-srpske privredne komore, svakako ste imali uticaja na dolazak nemačkih investitora u Srbiju. Kakve su vaše procene o daljem trendu stranih investicija? Smatram da će Srbija tek doživeti ogroman napredak kada su u pitanju strane investicije. Na poslednjem sastanku upravnog odbora Nemačko-srpske komore, pojavila se bojazan da će Srbiji uskoro nedostajati kvalitetne radne snage, ako to već i nije slučaj. Cene rada rastu, a firme se otimaju za kvalitetne radnike. Radnicima će se nuditi i druge pogodnosti u nemačkim, i uopšte stranim firmama. Dualno obrazovanje je već uvedeno u naše srednje škole, i to je dobro. Deca će se već u toku srednje škole obučavati za određeno radno mesto koje će im biti praktično zagarantovano nakon završetka školovanja, a poslodavci imaju prilike da upoznaju svoje buduće radnike, da vide kakav je njihov odnos prema poslu i obavezama. Mislim da je budućnost u takvom sistemu obrazovanja, i ako se tako nastavi, svake godine imaćemo sve više kadrova i samim tim investicija i novih proizvodnih pogona. Takav je trend svuda u svetu. Nemačka, na primer, otvara svoje tržište radne snage i poslodavci tamo ne pitaju koliko košta dobar radnik. Sledeće godine planiraju da pojednostave zakon za dobijanje radne dozvole. Do sada je zapadni Balkan imao privilegije kada je reč o dobijanju radne dozvole u Nemačkoj, od sledeće godine će ti uslovi važiti za ceo svet. Fabrike u Nemačkoj otvaraju svoje centre za obuku ne samo radnika, već i visokoškolovanog kadra, kao i svoje centre za inovacije. Neće još dugo radnici imati male plate u Srbiji. Cena rada će sigurno rasti, ne naglo, ali postepeno sigurno hoće. A pošto nemačke kompanije investiraju tamo gde znaju da imaju logističku podršku svojih zemalja, dolaskom nemačke logističke kompanije u Srbiju, investitori dobijaju sigurnost, jer znaju da su procesi rada i kvalitet i usluga isti kao u Nemačkoj, tako da očekujemo dolazak još nemačkih investitora. Hoće li se kompanija M&M u početku bar oslanjati na kadrovsku i tehničku podršku matične kompanije? Da li početak rada obećava još bolji nastavak, ili ste u startu imali problema? Uopšte, da li i kakve probleme imaju nemačke kompanije u Srbiji, po vašim saznanjima u Nemačko-srpskoj privrednoj komori? Od samog starta rada u Srbiji, M&M se neće nimalo oslanjati na resurse matične kompanije u Nemačkoj, već će svi njeni resursi biti lokalni. Pošto svaka zemlja ima svoje zakone, da ne bi bilo poreskih i drugih pravnih i računovodstvenih prekršaja zbog loše usklađenosti zakona, odlučeno je da M&M u Srbiji bude prilagođen našim uslovima, sa srpskim računovodstvenim softverom. Ono u čemu ćemo se oslanjati na matičnu kompaniju jeste njihova mreža zahvaljujući kojoj ćemo biti u stanju da iz bilo kog dela Evrope robu donesemo u Srbiju u najkraćem mogućem roku. Inače, sam početak rada obećava jer su već sklopljeni ugovori o logističkoj podršci sa poznatim kompanijama iz Nemačke, koje su već neko vreme prisutne na srpskom tržištu. Dobar početak daje realnu nadu da ćemo ostvariti plan i da ćemo u toku sledeće dve godine postati jedna od tri najveće špediterske kompanije u Srbiji. Inače, nemačka preduzeća zapošljavaju 60.000 radnika u Srbiji, sa tendencijom da naredne godine taj broj poraste na 70.000. U Srbiju sada dolaze kompanije sa visokom tehnologijom i tražiće visokoškolovane i visokobudžetne kadrove. Naši inženjeri više neće imati potrebu da traže posao u inostranstvu, već će imati odlične uslove za rad i ovde. Srbiji će se dogoditi isto što i Poljskoj, nakon raspada SSSR i Varšavskog ugovora: čim su se otvorile granice, Poljaci su mahom otišli u inostranstvo, a nakon desetak godina se situacija promenila i sada se njima više isplati da rade i žive u Poljskoj, nego da idu u inostranstvo. Većina Poljaka koji su otišli iz zemlje u potrazi za poslom sada se vratila i Poljska je jedna od vodećih industrijskih zemalja u Evropi. Taj efekat će se u narednom periodu preslikati i na Srbiju i radnici će se vratiti sa novim znanjima i savladanim tehnologijama. Povodom dolaska ministra privrede Nemačke gospodina Petera Altmajera, u Nemačko-srpskoj privrednoj komori razgovarali smo o tome šta nemački privrednici zameraju poslovnom ambijentu u Srbiji, kako bismo ministru i predsedniku Aleksandru Vučiću mogli da prenesemo njihove sugestije. Nakon sat vremena razgovora, nismo uspeli da nađemo nijednu primedbu. Obično strani investitori traže više i bolje, a u Srbiji nisu mogli da pronađu ništa što bi za njih bilo bolje. Problem koji nemačke kompanije imaju u Srbiji je što ne mogu da se oslone na domaće privrednike kao dobavljače, tako da većinu repromaterijala moraju da uvoze iz Nemačke i drugih zemalja. Međutim, ovde imaju niz prednosti: Srbija nije članica Evropske unije i sva roba koja u Srbiju uđe mora da prođe proces carinjenja. Pokazalo se da su naši carinici i naša služba carinjenja efikasniji od nemačkih, što mnogo znači stranim investitorima. Na carini su zaposleni stručni ljudi, koji svoj posao rade brzo i dobro, a digitalizacija carine je dodatno ubrzala proces - po tome smo moderniji nego neke članice Evropske unije. Sve u svemu, čini se da nam je bilo potrebno „nemačko ogledalo“ da vidimo sve prednosti i vrednosti kako domaćih službi, tako i naših stručnih kadrova, a kada se u jednom tako strogom i preciznom ogledalu ne uoče nikakve bitne mane, logično je da ubuduće imamo više samopouzdanja i da sa više optimizma pogledamo u budućnost srpske privrede. Jer, taj optimizam nije šarena laža zasnovana na klimavim nogama, već realnost utemeljena na preciznim ocenama uglednih stranih kompanija.