Mape sa zakopanim blagom

Jedan poznati pisac uporedio je sajamsku halu i njenu kupolu sa svemirskim brodom. Premda u danima najveće gužve više liči na ekspres lonac, čitaoci sigurno jedva čekaju 20. oktobar i svečano otvaranje 64. međunarodnog beogradskog sajma knjiga. Publicistkinju Vladislavu Gordić Petković, profesorku američke i engleske književnosti, upitali smo o novim imenima, računajući na njeno iskustvo u radu žirija najvažnijeg domaćeg konkursa za prvi neobjavljeni rukopis. Miljenko Jergović odmah se zapitao ima li uopšte smisla praviti spisak pred odlazak na Sajam. Književnik i kritičar Vasa Pavković podseća na autore nepravedno ostavljene u senci, čija dela proučava godinama, dok smo filozofa Ivana Milenkovića, kritičara nedeljnika Vreme i Radio Beograda, vezali isključivo za oblast filozofije. Kako je zemlja-počasni gost Egipat, prevodilac Miroslav B. Mitrović načinio je listu važnih prozaista iz te zemlje, a Milena Đorđijević, urednica tribinskog programa Narodne biblioteke Srbije, preporučila je, pored ostalog, aktuelna dela koja bi mogla da nam pomognu da razumemo današnje probleme Istoka i Zapada. Na važna izdanja pažnju skreću kritičarke Nađa Bobičić i Tamara Krstić, kao i Miroljub Stojanović i Slobodan Ivkov, dugogodišnji saradnici našeg nedeljnika. Manifestacija sa sloganom Pismo=glava traje do 27. oktobra. VASA PAVKOVIĆ Zakopano blago Zahvaljujući trudu nekoliko koleginica, na svetlo dana su poslednjih godina iz mraka zaborava vraćena dela dama iz srpske književne prošlosti – Anđelije Lazarević, Milice Janković, Jelene Dimitrijević... Radujući se tome, voleo bih da na predstojećem Sajmu knjiga vidim kao obnovljena i dela nekih zaboravljenih pisaca, kakvi su, na primer, Čeda Popović, Stojan V. Živadinović, Aleksandar Ilić, Anđelko Krstić, Dragutin Ilić Jejo, Žak Konfino, Dragoslav Grbić, Svetozar Brkić... i drugi junaci Starog zlata, o kojima malo ko ili skoro niko više ne brine. Vreme je, takođe, da se obnove prozne i pesničke knjige Voje Despotova i Judite Šalgo, recimo, da bi mlada publika i mladi pisci videli naš visoki modernizam u njegovim vrhunskim momentima. Tim knjigama bih se radovao koliko i novim delima savremenika koja s nestrpljenjem čekam pod visokom sferom Sajma. Mislim na aktuelna ostvarenja Jovice Aćina i LJubice Arsić, Ivane Dimić i Zorana Ćirića, na prevode Šekspirovih soneta Milovana Danojlića, ili pesničke knjige Slobodana Zubanovića, Đorđa Despića... Kao i svake godine radujem se Sajmu knjiga i kondiciono spremam da što više dana provedem na štandovima izdavača koji brinu o savremenoj književnoj produkciji na našem jeziku. VLADISLAVA GORDIĆ PETKOVIĆ Borbene žene U novom kolu Prve knjige Matice srpske izlaze roman Strahinje Mlađenovića Locus amoenus ili priča o dečkonji i devojčurku, studija o poeziji Silvije Plat Persefona i Arijel Dajane Milovanov i pesnička zbirka Unutrašnje nevreme Katarine Pantović. Roman prvenac istoričara umetnosti Nebojše Milenkovića Nešto što strašno podseća na život uvodi nas u svet Subotice i jednog od njenih palih anđela, nezaboravljenog umetnika performansa Slavka Matkovića. Drugi roman Mladena Jakovljevića Izbledele duše, smešten u zapadnu Srbiju s početka 19. veka, bavi se temom privremenog zatočeništva u zagrobnom svetu, evocirajući specifičan ijekavsko-ekavski govor Tršića i njegove okoline. Autorke kao što su Senka Marić i Tanja Stupar Trifunović povezuje odbijanje da ispovedni postupak upotrebe kao olakšanje i odušak, već ga pretvaraju u oružje ljute bitke sa idejama, uzorima, modelima i značenjima. Novi roman Tanje Stupar Trifunović Otkako sam kupila labuda i njena knjiga izabranih pesama Mjesta gdje počinje sve ispočetka pokazuju da žučne debate o smrti i strasti ne mogu bez književnog izraza, niti književnost može bez njih. Prvi roman mostarske pesnikinje Senke Marić Kintsugi tijela hvata bolest za gušu i pretvara je u poeziju: o karcinomu piše bez imalo straha i samosažaljenja, odrešito i prkosno. Druga knjiga poezije Mirjane Narandžić Da se ne javim uvek sjajno se uklapa u tu brzu struju borbene ženske književne tradicije. MILJENKO JERGOVIĆ U požaru svetova Što se mene tiče, pogrešna vam je pretpostavka da se na sajam dolazi da bi se potražili neki baš određeni naslovi. Možda tako postupaju ljudi iz duboke provincije, iz mjesta gdje ne postoji knjižara, ili oni koji su ovisni o sajamskim sniženjima. Kada tražim neki određeni naslov, koji je pritom srpsko izdanje, onda se u Beogradu zaputim u jednu od tri iz moje perspektive najbolje knjižare: u Delfi, prekoputa Beograđanke, u Zlatno runo ili u Cepter. Na sajam dolazim u otkrivanje novih izdanja i u obilazak antikvarijata na spratu. Naravno da u svojim lunjanjima imam izdavače na kojima zasnivam potragu, one čije knjige najviše na sajmu i kupujem. To su Geopoetika, Klio, Akademska knjiga, Arhipelag, LOM, Mediteran. Nakon što njih u prvom obilasku apsolviram, nastavljam dalje, s temeljitim pregledom. Lagunu zbog prevelike gužve obično zaobiđem, a njihove nove naslove pregledam u miru u knjižari Delfi. Postoji jedna jedina knjiga koju ću potražiti na sajmu, premda nisam siguran da će se i pojaviti, a to je prevod autorske monografije Mihaela Martensa o Ivi Andriću, pretpostavljam da će srpski naslov knjige biti U požaru svetova. TAMARA KRSTIĆ Glasovi Glasovi Sulejmana Fajada, u isti mah svedoče o događaju koji je uzburkao jedno egipatsko selo i pripovedaju o sudaru evropske i arapske kulture, o potresima unutar zajednice i pojedinaca izazvanih nepremostivim razlikama, o nerazumevanju i neprihvatanju drugog i drugačijeg, o žrtvama sopstvenih, naučenih i jedino prihvaćenih perspektiva bez obzira na to sa koje strane sveta dolaze. U kontekstu ovog prostora i naših sopstvenih nerazumevanja, neprihvatanja i odbacivanja u okviru porodice, pojedinih grupa i celokupnog društva, utisak slične zapitanosti nam ostavlja i Tanja Stupar Trifunović u romanu Otkako sam kupila labuda iz perspektive dve žene i njihovog složenog ljubavnog odnosa. Dakle, o LJubavi je reč, o emotivnosti, o humanosti, o tome šta znači voleti i šta sve ljubav može otkriti i doneti (o) sebi, (o) drugima, (o) životu, (o) svetu, (o) jeziku i (o) književnosti. Lirizam i metaforičnost, istoričnost i dokumentarnost odlike su i romana Borovica Regine Šer u kojem pojedinačne ljudske sudbine tvore jednu složenu narativnu kompoziciju i istoriografsku sliku Istočne Nemačke od tridesetih godina 20. veka do pada Berlinskog zida. Tragičnost pojedinačnih ljudskih sudbina nad istorijom ratova, stradanja i patnji, potcrtana je i geografijom, prirodom, arhitekturom Borovice, predanjima i legendama vezanim za mesto, kao i bajkom o borovici (kleka) u čijem stablu se kriju duše umrlih a time i bolna sećanja na izgubljene ljubavi, sinove i kćeri. Na ova tri romana nadovezuju se kao preporuke: beogradski roman Dragana Velikića Adresa u kojem se „besna i bedna“, trivijalna i besmislena savremenost oslanja na prošlost i istoriju ne bi li se bar narativno uobličilo to malo izgubljeno i neostvareno „ja“ i grada i junaka, dok nas Kazuo Išiguro i kroz roman Neutešni podseća da bez obzira na nepouzdanost ljudskog sećanja, zaborav vodi u smrt i nepostojanje. MIROSLAV B. MITROVIĆ Egipatski glasovi Nagib Mahfuz: Deca naše ulice, Šapat zvezda, LJubav na kiši, Lopovi i psi, Kvart Han al-Halili, Novi Kairo, Pansion Miramar, Srce noći Ala al Asvani: Zgrada izgubljenih snova Taha Husejin: Zov kerevana Gamal Gitani: Kairo u 1000 godina, Zejni Barakat Haled al-Hamisi: Taksi Ibrahim Aslan: Ibis Sulejman Fajad: Glasovi Preporuka srpskim izdavačima za prevođenje: Muahamed Abd el-Nabi U paukovoj sobi! Među retkim romanima u kojima je savremeni egipatski pisac odlučio da se pozabavi životima gej zajednice u Egiptu. Roman je objavljen na arapskom 2016, a 2017. našao se u najužem izboru za arapski roman godine. Preveden je na engleski i francuski. MILENA ĐORĐIJEVIĆ Metafizika srca Prosvećeni svet. Argumetni u korist razuma, nauke, humanizma i napretka Stivena Pinkera. Reč je o naučnopopularnoj studiji kanadsko-američkog profesora sa Harvarda koji se obračunava sa ekstremnim levim i desnim političkim ideologijama, jalovim da išta učine da svet učine boljim mestom za život. Nasuprot navedenom, Stiven Pinker nudi argumente i naučna saznanja kada je reč o ključnim savremenim problemima. Tako, istočnjačkoj metafizici srca još je potreban zapadnjački racio jer na sveukupnom putu čovekovog napretka stoje antiintelektualizam, lažne vesti, neutemeljeni pesimizam i štetni stereotipi. Serotonin Mišela Uelbeka daruje nam iskustvo dekadentnog zapadnjaka koji iznutra samog sebe dekonstruiše zahvatajući, u autoru kontroverznom svojstvenom duhu, i ključne probleme naše savremenosti. Rumena Bužarovska u pričama Nikuda ne idem daje mogućnost da se uživa u zanimljivim pričama i da se promišljaju i razbijaju lični, ali i nacionalni stereotipi koji zahvataju raznolike oblasti naših života. Ipak, treba biti oprezan sa pričama Rumene Bužarovske jer njihova prividna jednostavnost uvek krije duplo dno. U iščekivanju novog romana Srđana Valjarevića koji bi trebalo da izađe početkom iduće godine, čitaoci se mogu pozabaviti novim izdanjem autorovog proslavljenog romana Komo. Ličnost i delo Srđana Valjarevića daju iskustvo autentične margine i na taj način katarzično deluju na čitaoca kontaminiranog negativnim ideologijama, lažnim vestima, lažnim prijateljstvima, lažnim sopstvima i lažnim životima. IVAN MILENKOVIĆ Filozofija i teorija Zapravo je zapanjujuće što u potpunom muku o filozofiji, u savršenom odsustvu bilo kakve smislene teorijske reakcije na ono što se u filozofiji i teoriji proizvodi, u ovoj silovanoj pa udavljenoj kulturi, zapanjuje, dakle, to što filozofi i teoretičari uopšte pišu i prevode, što se, u ruševinama ove kulture, ne predaju nego, okruženi svojim samoćama, uporno rade i preživljavaju. Knjige Nikolasa Rouza Naša psihijatrijska budućnost i DŽefrija Viksa Šta je istorija seksualnosti, obe pod dubokim uticajem Mišela Fukoa, među uzbudljivijima su u najnovijoj produkciji. Na istom tragu je i zbornik radova Moć nad životom koji su priredili Dušan Ristić i Dušan Marinković. Novi prevod Postmodernog stanja Žan-Fransoa Liotara pokazuje da se ova knjiga drži i posle 40 godina, Predrag Krstić objavljuje neveliku knjigu O kritici, a važno je skrenuti pažnju na drugi tom monumentalne Istorije strukturalizma Fransoa Dosa. Monografija Branka Romčevića o Deridi Preokret i premeštanje, knjiga o avangardi Dragana Prolea Jednakost nejednakog, te briljantna studija Marka Lošonca o Bergsonu i Huserlu Vreme, svest, kompleksnost, knjige su koje, do sada, nisu dobile dovoljno pažnje. Drugi tom Jungovih seminara o Ničeovom Zaratustri istinska je poslastica, kao i (dva!) prevoda Epiktetovih Razgovora. MIROLJUB STOJANOVIĆ Cimanje slike Potpisnikove čitalačke preferencije sadržane u ovom izboru daleko su brojnije i ova lista podleže krajnjoj restriktivnosti. Filmske knjige: Žak Rivet, Tekstovi i razgovori: Najfascinantnija filmska knjiga za ovu godinu, istina, izdata krajem prošle, na izvanredno sadržajan način srpskog čitaoca upoznaje sa Žakom Rivetom, jednim od najvećih reditelja u istoriji filma, čiji su tekstovi anticipirali, između ostalog, modernu filmsku recepciju klasičnog filmskog nasleđa. Pavle Levi, Cimanje slike - nesputana analitika: Još jedna sjajna knjiga Pavla Levija, kompleksna, originalna i spisateljski virtuozna, čita se kao globalna refleksija o interakciji filma i drugih vidova vizuelne kulture. Dejvid A. Kuk, Istorija filma: Apdejtovano izdanje ove knjige, nezaobilazno je i kao udžbenik ali i kao putokaz u hijerarhizaciji. Nefikcijske knjige: Žil Delez, Lajbnic i barok: Remek delo! Najbolja, a možda najzapostavljenija Delezova knjiga. Timoti Snajder, Krvava prostranstva: Europa između Hitlera i Staljina: Maestralna knjiga! Iskakanje iz statistike istorije ili statističke istorije i uskakanje u košmar. Jovo Bakić, Evropska krajnja desnica: Knjiga evropske relevantnosti, nezaobilazni lakmus za detektovanje evropske političke malignosti. Fikcijske knjige: Fernando Aramburu, Otadžbina: Jedan od milenijumskih vrhunaca evropskog romana, angažovan, borben, katarzičan… Antonio Lobo Antuneš, Slava Portugalije: Možda najveći živi pisac svetske književnosti, i dalje bez Nobelove nagrade, u jednom od svojih najboljih romanesknih izdanja. Karin Peška, Gegavac: Svedena, opora, redukovana proza, jezički i stilistički besprekorna. NAĐA BOBIČIĆ Drugo lice jednine Skrenula bih pažnju na tri knjige iz regionalne književnosti koje su napisale književnice. Moj izbor je vezan za sve veći uticaj i vidljivost književnosti koju pišu žene na prostorima nekadašnje Jugoslavije. Ukratko, na poetički inovativan način, one se hrabro bave nekim od ključnih aspekata života u savremenom neoliberalnom svijetu, s naglaskom na ženske perspektive i iskustva. Tako se u romanu Senke Marić Kintsugi tijela zgusnuto prikazuje iskustvo bivanja ženom koja boluje od raka dojke. Kako roman odmiče, sa svakim novim djelićem malignog tkiva, sa svakom operacijom i dodatnim tretmanom, borba pripovjedačice sve je zahtjevnija. Uprkos tome, ona se ne predaje, već pronalazi snagu da osvaja slobodu sopstvenog tijela. I roman Otkako sam kupila labuda Tanje Stupar Trifunović napisan je glasom pripovjedačice u drugom licu jednine. Samo što se u ovom slučaju ona ne obraća sebi (ili možda čitateljki?) već svojoj mladoj ljubavnici. Kroz priču o lezbejskoj ljubavi i nedozvoljenoj strasti piše se o (ne)mogućnosti ostvarenja bliskosti. Konačno, treća knjiga jeste zbirka priča Rumene Bužarovske Nikuda ne idem. U njoj se piše o različitim emigrantskim iskustvima. Sve ih određuje to što postoji disparitet između onoga što se očekuje od odlaska u inostranstvo i onoga sa čim se tamo likovi suočavaju. Ove tri knjige stoga predstavljaju dobar uvid u tendencije savremene regionalne književne scene, ujedno i pokrivaju tri aspekta koji nas sve određuju, kroz odnos prema vlastitom tijelu, prema voljenim osobama i prema prostorima u kojima živimo. SLOBODAN IVKOV Do pakla i nazad Pošto će upravo u vreme otvaranja Sajma knjiga na TV kanalu HBO početi da se emituje TV serija nastala po odličnom superherojskom stripu Nadzirači (Watchman), crtača Dejva Gibonsa i jednog od nekoliko najboljih svetskih stripskih scenarista Alana Mura, a film Zeka Snajdera smo već videli pre deset godina, pri čemu je za početak Sajma najavljeno i treće srpsko izdanje, to će sigurno biti događaj o kojem će se najviše pričati. Kada smo već kod adaptacija, u film DŽoker, ovogodišnjeg venecijanskog pobednika u kojem se istakao glumac Hoakin Finiks, utkano je mnogo toga iz sjajnog stripa Betmen: ubistveni vic. Svoju drugu filmsku adaptaciju ima i Dedpul, superherojski strip koji i jeste i nije (auto)parodija ovog žanra i zaslužuje zaseban esej, a na Sajmu valja obratiti pažnju na dve tvrdo ukoričene knjige: Ja sam Dedpul i Dedpul satire svetsku književnost. Korto Maltežanin Huga Prata odličan je strip, ali ima i oscilacija u kvalitetu pojedinih epizoda. No, ove godine njegove, u tri tvrdo ukoričena toma prevedene Pustinjske škorpije ujednačenije su i homogenije ostvarenje, nesporno remek-delo. Po mnogo čemu se ističe luksuzni projekat povodom pedeset godina ovdašnjeg prisustva Zagora, u specijalnoj kutiji upakovano 13 istih epizoda, ali sa 13 parafraza naslovnih stranica broja 13 Zlatne serije, koje su nacrtali različiti stripari, uglavnom srpski. Od domaćih projekata još uvek dominiraju oni o Prvom svetskom ratu: osam albuma Linije fronta različitih autora (četiri iz 2018/2019.), Sat, koji je na kraju dobio prošlogodišnju sajamsku nagradu i Do pakla i nazad, ali ni u zemlji nastanka ne postoji nešto kao što je prošle nedelje objavljeno divot-izdanje licencne srpske verzije Velikog Bleka Marinka Lebovića, izvorno palp-literature!