Tri čudna glagola

Ujezičkom vrtu, cveće su reči. Cveće raste i množi se iz dana u dan, ali često iznikne i nešto što liči na korov. Baštovan, to jest jezikoslovac, hteo bi da odstrani korov, a mnogi mu kažu da je purista, zastarelih pogleda, da ne shvata razvoj jezika. Nezgoda je što normativni lingvisti po pravilu nisu mladi i ne poznaju omladinski žargon. Sa Blicovog portala jedan navijač „Zvezde“ mi šalje sledeći naslov i podnaslov: „DEGENEK NOVINARIMA: NEMOJTE DA NAS ’KANALITE’ JER NI MI NE ’KANALIMO’ VAS! Nikome ne prija da pročita kako ne zaslužuje da nosi dres Zvezde!“ Mlađi prijatelji mi kažu da „kanaliti“ bukvalno znači gurati u kanal, to jest prezirati, odbacivati i slično. Akademik Ivan Jevtić, naš poznati kompozitor, vozio je auto po Beogradu. Na početku jednog puta koji vodi ka Savi video je znak zabrane vožnje, niz postrojenih bicikala i tablu s natpisom: „PARKIRAJ – BICIKLIRAJ!“ Ovaj drugi glagol ga je zapanjio. Ako je vožnja biciklom „bicikliranje“, hoćemo li uskoro i da autobusiramo, trotinetiramo, do Ade da „čamciramo“, po Savi da „brodiramo“, a do Novog Sada da „voziramo“ (dozvoljavajući Hrvatima da „vlakiraju“)? Glagol „zapratiti“ zabeležen je u šestotomniku Matice srpske iz 1967. s teško razumljivom definicijom „spratiti, zatvoriti“, koju ne razjašnjava ni citat iz jednog hrvatskog pisca iz 19. veka, „...pa sad raju u barjake svija i evo nas u grad zapratio“, niti uz to dodati pomorski izraz zapratiti jedra ’okrenuti jedra prema vetru’. U novijem šestotomniku zapratiti je objašnjeno kao „uputiti, otpratiti, poslati nekud: zapratiti preko polja, zapratiti ovce u tor“. U današnjem žargonu, opet, čini se da je isti glagol dobio značenje „početi pratiti, upoznati se s kim ili čim“. O novom „Partizanovom“ košarkašu Parahouskom, čijim smo se prezimenom bavili na ovom mestu u broju 3587, u jednom listu objavljen je članak pod naslovom „ZAPRATIO PARTIZAN, TO JE TO!“. Najzanimljivije od svega je što se najnoviji ciklus koncerata Beogradske filharmonije zove „Zaprati Betovena“. Bilo bi zaista nezgodno da prvu reč neko shvati kao infinitiv glagola zaprati, zaperem, iz čega bi se moglo zaključiti da se čika Ludvig (kao što je poznato, živeo je star, sam i bolestan u Beču) oneredio, pa mu sad treba oprati donje delove tela.