Hronologija bezakonja

Uzbunjivač iz Krušika Aleksandar Obradović ne samo da se našao na udaru celokupnog državnog aparata kada su obelodanjena dokumenta o sumnjivoj trgovini oružjem, već su mu izgleda kršili i zakonska prava kada su ga uhapsili. „Ubrzo nakon što su pripadnici BIA i policije ušli u kancelariju u Krušiku, počeli su da me saslušavaju. Jedan policajac je kucao moju izjavu za kancelarijskim računarom. Dali su mi da to potpišem. Zatim su me odveli u stan u Valjevu. Uopšte mi nisu govorili da li imam neka prava, a nisu mi ni pokazali nalog. Dao sam im šta su tražili u stanu i potpisao da su mi uzeli računare, hard-diskove i USB memorije. Posle pretresa su me sproveli za Beograd. Jedan major policije, koji je sedeo pored vozača, pozvao je nekoga i rekao: `Narezaću ti sve na ce-de` i dodao: `Imamo sve`. Odveli su me zatim u prostorije Službe za borbu protiv organizovanog kriminala na Makišu, i tu je došla jedna mlada advokatica po službenoj dužnosti. Policajci su me pozvali sa strane da ona ne čuje, i rekli mi da sve kažem javnom tužiocu kada me privedu kod njega, i da će biti najgore za mene da se branim ćutanjem. Posle su mi dopustili, oko 22.30, da pozovem porodicu. Kasnije me odvode u glavnu policijsku stanicu u Beogradu. Tamo nije bila prisutna advokatica po službenoj dužnosti. Nešto pre ponoći, dali su mi rešenje o zadržavanju od 48 sati. U rešenju je bilo navedeno vreme - 21 sat, a ne ono kada su mi stvarno uručili”, navodi za NIN Obradović. NJegov novi advokat Vladimir Gajić kaže da su, pored svega što je sporno u postupku protiv njegovog klijenta, organi u postupku kršili i osnovna građanska prava Obradovića. „Najpre, u Krušiku 18. septembra, kada su došli u fabriku da ga uhapse, uzeta mu je izjava bez prisustva branioca. Nije upozoren da može uzeti branioca. To je bilo posle 14.40, kada je Obradović uhapšen. Nakon što mu je oduzeta oprema na radnom mestu i u stanu, on je prebačen u sedište SBPOK- a. Tek tamo mu je određen branilac po službenoj dužnosti. Nakon toga prebačen je u Policijsku upravu za grad Beograd, gde mu je bez prisustva branioca uručeno rešenje o zadržavanju nešto pre ponoći istog dana, dakle devet sati nakon što je uhapšen. Podsećam da je po Zakonu o krivičnom postupku rok za donošenje rešenja o zadržavanju u trajanju od 48 časova - četiri sata“, navodi advokat Gajić. Koristeći nacionalne televizijske frekvencije oglasio se povodom afere Krušik i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, preuzimajući na sebe ulogu tužioca i sudije. Tvrdio je kako je „izmišljena“ afera o ocu ministra policije Branku Stefanoviću i „navodnoj korupciji sa fabrikom namenske industrije Krušik Valjevo i trgovini oružjem“. Uzbunjivač Obradović napominje da su Vučić i Ministarstvo odbrane, na čijem je čelu Aleksandar Vulin, bili upoznati sa dešavanjima u Krušiku, ali da nisu reagovali. „Pričaju bajke o uspešnom poslovanju Krušika, iako se zna da posluje sa gubitkom. Radnici su uplašeni i ucenjeni. Oko 2.000 ljudi radi na određeno, na tri meseca im se produžava ugovor. Najveći broj njih je zaposlen po stranačkom ključu i glasački je potencijal vladajuće partije za predstojeće izbore“, navodi Obradović, koji je pod suspenzijom na poslu, zbog čega će primati četvrtinu plate. Odluku o suspenziji je potpisao generalni direktor Krušika Vladan Lukić, dok je Obradović bio u zatvoru. Inače, advokat Gajić napominje da odluka o suspenziji mora da se dostavi lično radniku, a da Obradoviću do danas nije dostavljena. Advokat Gajić navodi i da je tužilaštvo u postupku protiv Obradovića u šah-matu jer „ukoliko nije tačno ono što je on izneo, onda to ne može biti tajna, pa se ne može voditi postupak, a ako jeste tačno onda on ne može biti krivično gonjen“. Kako je porodica Aleksandra Obradovića preživljavala sve nakon njegovog prvog tajnog hapšenja 18. septembra, priča za NIN njegova sestra Danijela Obradović. „Mi nismo znali šta se dešava dok jedan njegov kolega nije pozvao Aleksandrovu suprugu u 18.30, koja je odmah obavestila nas ostale. Rekao nam je da su ga uhapsili na kraju radnog vremena u kancelariji u Krušiku. Kao da su se plašili kako ćemo to primiti, a naročito naša majka. To je bio ogroman stres za porodicu, najviše za naše roditelje, koji su to veoma teško podneli. NJegov kolega nam je rekao i da su otišli sa njim do stana. Zvali smo ga na stan, ali se niko nije javljao. Otac je otišao do stana, ali nikog nije zatekao. Nismo znali šta se dešava, gde je odveden, da li je zadržan. Bilo je tako do 22.30, kada su mu dozvolili da nas pozove. Rekao nam je da ne brinemo ništa i da će ga zadržati 48 sati“, kaže Danijela i napominje da su se našli u situaciji sa kojom se niko iz porodice nije susreo ranije. Navodi da su po preporuci angažovali advokata LJubisava Radosavljevića Batana. Na pitanje NIN-a da li je advokat Radosavljević spominjao da njen brat može da traži status uzbunjivača, odgovara da nije, a da oni nisu ni znali za tu mogućnost. Danijela na pitanje NIN o obaveštavanju javnosti kaže da su razmišljali da obaveste medije, ali da su savetovani „da bi bilo bolje da se to reši tiho“. „Niko od nas se nije snalazio, nismo nikada bili u takvim situacijama, pa smo se oslanjali na te savete. NJegova supruga i ja smo otišle u Katanićevu ulicu, kada je prebačen iz policije u tužilaštvo po isteku 48 sati. Mislili smo da će biti bolje kada smo saznali da mu je prvobitno određen kućni pritvor“, navodi Danijela. Međutim, to se promenilo desetak dana kasnije kada je odluka o kućnom pritvoru preinačena. „Aleksandar nas je pozvao 30. septembra. Rekao nam je da ga ipak odvode u zatvor, jer je usvojena žalba tužilaštva i poništen je kućni pritvor. Kazao mi je: `Ne brini se, biće sve u redu. To sam očekivao`. Tada sam prvi put zaplakala. To je posebno teško palo našim roditeljima. Otac nije uspeo da se tog dana vidi sa njim pre nego što su ga odveli u zatvor. Iako je moj brat odrastao čovek, otac je rekao: `Oteli su mi dete iz naručja`. Zatim je otac dobio napad - gušenje, pa je morao u Urgentni centar da primi injekciju. Tada nas je poslednji put pozvao, jer iz zatvora nije imao pravo poziva“, navodi sestra uzbunjivača iz Krušika. Ona priča kako su ga prvi put videli posle odvođenja u zatvor 4. oktobra, kada su im odobrili posetu. „Pogodilo se da je tog dana i moj rođendan. Aleksandar mi je rekao: `Ne mogu da te poljubim, ali srećan ti rođendan`. Mogla sam da ga vidim samo kroz staklo. Za majku je to bilo jako teško da vidi sina u zatvoru, i to kroz to staklo. Svi zajedno smo imali ukupno sat vremena da pričamo. Govorio nam je: `Nemojte da brinete. Biće sve u redu`. Pokušavo je da nas uteši. Shvatili smo da stvari neće moći da se reše tiho i mirno, kako su nam savetovali. Onog dana kada ste me pozvali i pitali za potvrdu da li je uhapšen osetila sam ogromno olakšanje“, kaže Danijela Obradović. Ona navodi da je porodica, kada je održan prvi protest ispred zatvora gde su joj držali brata, shvatila da nisu sami. „Ta pozitivna energija od ljudi koji su izdvojili vreme da dođu i pruže podršku čoveku kome tada ni ime nisu znali, bila je veliko ohrabrenje za nas. Neizmerno smo zahvalni svim tim ljudima. Takođe smo zahvalnim svima koji su nam poslali poruke podrške. Pravo na drugu posetu imali smo 14. oktobra Jedva smo je dočekali i da bi mu ispričali koliku podršku ima i koliko je ljudi stalo iza njega. Iako je bio čvrst sve vreme, u trenutku kada smo mu saopštili da ima podršku bio je veoma emotivan. Ispričao nam je da je znao samo da su nam prozivali majku na Pinku, jer je u zatvoru imao kanale sa nacionalnom frekvencijom i Studio B. Uopšte nije znao da ima podršku“, priča Danijela Obradović. Ona kaže da je porodici jasno da je pritisak medija i javnosti doveo do poništavanja zatvorskog pritvora. „Napokon smo mogli da ga vidimo u stanu. Shvatili smo to kao prvu malu pobedu. Tada se za njegovog osmogodišnjeg sina tata konačno vratio sa službenog puta. Moj brat je uradio jedinu pravu i moralno ispravnu stvar, iako je završio u zatvoru. Za to što je on uradio morate biti hrabar i imati petlju. Verujem da će sve kroz šta je prošao nešto promeniti nabolje u našem društvu. Ponosna sam što imam takvog brata“, zaključuje sestra hrabrog uzbunjivača iz Krušika. Kakav se pritisak vrši ne samo na radnike Krušika već i na građane Valjeva, svedoči slučaj tamošnje najpoznatije nekadašnje rukometašice Novke Savić. Lokalni naprednjaci su je napali primitivno i bahato samo zato što se pojavila na protestu podrške Obradoviću u Valjevu sa dresom rukometnog kluba Metalac, čije je postojanje obnovila. Na Aleksandra Obradovića se obrušila država sa svom svojom moći, kršeći sopstvene zakone, a predstavnici izvršne vlasti, pre svega predsednik, čak mu javno sude koristeći nacionalne frekvencije. Zato će borba za njegovu slobodu i prava biti mera slobode svih građana Srbije.