Politiku odvojiti od biznisa

Jedan od glavnih stubova privrednog rasta Srbije u poslednjih godinu i po dana je građevinarstvo. Dok je bruto domaći proizvod Srbije lane povećan realno za 4,4 odsto, u građevinarstvu je ostvaren rast od 12,8 odsto, a u prvih šest meseci ove godine čak 16,8 procenata. Tome su svakako doprinele i veće javne investicije, jer se za infrastrukturne radove izdvaja više novca iz budžeta nego ranije. Za Živorada Vasića, potpredsednika Delta holdinga, postoje tri glavna razloga za toliki bum građevinarstva u Srbiji. „Prvi je taj što su kamatne stope banaka trenutno vrlo niske i svi se zadužuju i počinju da grade ili da kupuju. Novac je trenutno jeftin. U vreme krize, 2008. Euribor je bio 5,9 odsto, a sada je u minusu. Ekspanzija će se nastaviti dokle god banke budu davale povoljne kredite. Drugi razlog je pozitivna ekonomska situacija u Evropskoj uniji, pa se to stanje preliva i na nas i na ostale zemlje u okruženju. Mi smo suviše mali da bi jedan subjekt mogao da kreira dobru ili lošu ekonomiju Srbije. Mi samo pratimo tokove EU. Kada je njima dobro, onda se to oseti i kod nas, a ako su oni u krizi, ta kriza će kroz šest meseci doći do nas. Treći razlog je činjenica da danas u Srbiji ima mnogo više investicija nego ranije, i stranih, a i domaćih. U prethodnom periodu izgradili smo Interkontinental u LJubljani, šoping molove u Varni i Banjaluci, počinjemo da gradimo novu poslovnu zgradu u Beogradu, šoping mol u Nišu, nadamo se da ćemo izgraditi i Interkontinental u Beogradu, kao i dugo najavljivani šoping mol na Autokomandi. Imamo kadrove koji znaju da vode svoje biznise. Imamo oko milijardu evra u lokacijama ali imamo i pajplajn, što znači da nam lokacije ne stoje prazne, već na svim lokacijama pravimo objekte koji zarađuju“, ističe Vasić za NIN. Stiče se utisak da se sada gradi više nego ikada. Ima li kupaca i može li takva ekspanzija u građevinarstvu dovesti do slične krize kao 2008. u SAD? Može da dovede do krize u smislu da dođe do stagnacije, da prestanu da se kupuju stanovi i da cena kvadrata pada, ali dok god banke budu davale povoljan novac, ne može da nastane kriza kao što je bila 2008. Dokle god možeš da se zadužuješ lako, a da kreditno kamatna stopa ne bude velika, ljudi će se zaduživati i kupovati, graditi. I turizam i prodaja nekretnina bitno zavise od standarda stanovništva. Koliko hotelijerima i kompanijama koje grade poslovno-stambene komplekse problem predstavlja to što su prosečne plate u Srbiji od 460 evra među najnižima u Evropi? I da li to mogu da nadomeste gosti i kupci iz inostranstva? Kada se Beograd poredi sa LJubljanom, Zagrebom i drugim gradovima u regionu, mi smo po broju stranih hotela prvi, a po prosečnoj ceni među poslednjima. Prosečna cena hotela u LJubljani je dva do dva i po puta veća od cena u Beogradu. Da ne govorimo koliko je niska prosečna cena hotela u ostalim gradovima u Srbiji i koliko nemamo dobrih hotela, osim na Kopaoniku. Većina hotela po Srbiji ne može da dostigne profitabilnost koja, po svetskom standardu, treba da bude između 38 i 42 odsto. Za biznis hotelijerstva, a i građevinarstva, radna snaga je povoljna. Trenutno hoteli koji dobro posluju u Srbiji mogu da ostvare veći profit nego u Sloveniji ili Hrvatskoj zato što su troškovi niži. To će se ubrzo promeniti. Mislim da će plate u hotelskoj i građevinskoj industriji u narednom periodu dosta porasti u Srbiji i regionu, jer je sve manje kadrova koji se mogu naći. Da bi Srbija mogla da promeni cenovnu politiku i da prosečna cena dođe na nivo Zagreba, naši hotelijeri moraju da teže ka tome da više cene svoj grad i tržište, kao što to rade kolege u regionu. Moramo da radimo mnogo na tome da naša industrija postane cenjenija. Dugo Delta u Srbiji nije mogla da dobije sve dozvole za gradnju, pa je poslednjih godina više investirala u inostranstvu nego u Srbiji. Da li se tu nešto promenilo? Delta holding ima sve bolji odnos sa gradom i mi ćemo u kratkom roku dobiti građevinsku dozvolu za izgradnju nove poslovne zgrade. Sa početkom izgradnje naše nove poslovne zgrade u Beogradu, nadam se da će odnos između Delte i grada Beograda biti još bolji i da ćemo u sledećih šest meseci posle toliko godina dobiti dozvole za izgradnju Interkontinentala i šoping mola na Autokomandi. Mislim da su Srbiji potrebne Deltine investicije i da politiku ne treba mešati sa biznisom. Verujem da i grad Beograd podržava ovo moje mišljenje. Niste nikada krili nameru da Delta, u čijem sastavu posluje i hotel Kraun plaza, želi da preuzme Sava centar. Gde je zapelo? U kojoj fazi su pregovori, da li ih uopšte ima ili možda vlast čeka da prođu izbori na proleće 2020? Nije tajna da smo toliko puta pregovarali o različitim modelima poslovno-tehničke saradnje sa gradom oko Sava centra. Na kraju, došli smo do modaliteta da će grad prodavati Sava centar, a Delta će konkurisati na tom tenderu. Mi duboko verujemo da je Delta jedina kompanija koja ima snagu, znanje i kapital za ovakav projekat. Jer nije bitna samo cena za koju će se kupiti Sava centar, već je potrebno nakon toga uložiti 65 miliona evra da bi se ovaj objekat doveo u stanje kako je izgledao pre 40 godina. Sava centar bi trebalo da se renovira kao što se renovirala Kraun plaza. Potrebno je da se uradi nova fasada, svi građevinski radovi, instalacije, jaka i slaba struja, nova kanalizacija, novo hlađenje i grejanje. Potrebno je da se taj prostor modernizuje, da se kupi novi imobilijar, da se uvede tehnički u 21. vek i da postane savremeni i moderan kongresni centar. Mi ćemo da nastavimo da se borimo za to, jer duboko verujemo da je ovaj projekat od velikog značaja za turizam u Srbiji. Mnogo veći novac će se slivati od PDV-a Srbiji. Delta će renoviranjem Sava centra dobiti dodatni imidž i ulogu u regionu, ali svi treba da razumeju da je kongresni biznis nisko profitabilan i da se ulaganje vraća kroz mnogo decenija. Razlog zašto nema mnogo zainteresovanih za kupovinu Sava centra je i činjenica da je za to potreban izuzetno veliki kapital i još više znanja, ono što Delta ima a drugi u regionu nemaju. Uskoro Delta otvara novi hotel Indigo u centru Beograda, na uglu Knez Mihailove i Čika LJubine ulice. Po čemu će taj hotel biti drugačiji od svih ostalih? Indigo će biti drugačiji od drugih hotela po mnogo stvari. Svaka soba će biti drugačija, jer prati živopisnu priču tog dela grada, odnosno gornjeg Dorćola. Prožimaće se različiti detalji koji podsećaju na Stari grad, Kalemegdan, Ušće, sve što krasi taj deo grada. To će biti moderan hotel u kome će zaposleni biti potpuno na usluzi gostima, obučeni potpuno drugačije. Ceo koncept hotela je da se osećaš kao kod svoje kuće. Služi te konobar koji je u farmerkama, patikama i košulji ili majici. Ne postoji uniforma, a ni pločica. Restoran na krovu gledaće na ceo Beograd, biće to prvi tapas bar koji će imati 29 različitih vrsta džina, jer se hotel nalazi na adresi Knez Mihailova 20, Čika LJubina 9. To će biti hotel čija je cenovna politika takva da kada platiš hotelsku sobu u tu cenu je uključen i mini bar. Možeš ako želiš da pojedeš i popiješ sve iz mini bara. Radujemo se tom hotelu, biće gradski hotel, neće imati kongresnih hala. Gosti će moći da uživaju u čarima Beograda, na dobroj lokaciji i moći će odatle pešice da obilaze grad. Hotel će imati 4 plus zvezdice, što znači da je sve kao u hotelu sa 5 zvezdica ali neće imati spa-centar. Inače, Indigo je najbrže rastući brend u Interkontinental hotel grupi. U poslednja četiri meseca otvoreno je 66 Indigo hotela u Evropi. Delta uskoro gradi novi šoping mol u Nišu. Hoćete li i njega prodati, kao Delta siti u Beogradu? Delta kao kompanija funkcioniše kao veliki dobrostojeći finansijski fond. U Delti je sve na prodaju, ali nikada ne pravimo nešto da bismo prodali. Kao lideri u agraru i nekretninama, želimo da nastavimo da gradimo, da otvorimo Delta planet u Nišu i u Beogradu. Da li i kada ćemo ih prodati zavisi od tržišta i ponude, procene naše investicije, profita. Delta nema za cilj da nešto sagradi pa proda. Delta samo ume da oseti kada je pravi trenutak da izađe iz nekog biznisa i što je najvažnije, onda taj novac uloži dalje u poslovanje. Kao neko ko se iz SAD vratio u Srbiju sa diplomom Univerziteta u Bostonu u dve oblasti - administracija u hotelijerstvu i finansije - kako gledate na to što Srbiju svake godine napusti oko 50.000 mladih i obrazovanih ljudi? Nije fer da se o tom problemu priča kao da je on nastao juče. Taj problem postoji još od kada sam ja, kada je bilo bombardovanje 90-ih godina, otišao za Ameriku. I kada sam se 2008. vratio, mnogo ljudi je i dalje odlazilo iz Srbije. Veliki problem je to što kako prolaze godine, mi gubimo više pametnog i mladog stanovništva. Nažalost, ovde su naša primanja niža od drugih zemalja i mladi ljudi odlaze da bi zaradili više novca. To kreira problem nalaženja kadrova o kojima se poslednje dve godine sve više priča. Mislim da će ceo region imati veliki problem da nađe dobre i uspešne kadrove. Imamo taj problem u Banjaluci, Varni i u LJubljani. LJudi iz Srbije i Hrvatske odlaze za Sloveniju, oni iz Slovenije za Italiju i Nemačku, a ljudi iz Italije i Nemačke odlaze u skandinavske zemlje, a oni za SAD... Decenijama nije postojala politika kako vratiti mlade ljude. Država mora da napravi plan i program kako pustiti mlade ljude da odu na studije u inostranstvo, da pokupe znanje kao što to rade i ljudi u drugim zemljama, ali je još važnije naći dobar metod kako da ih vratimo ovde da oni poboljšaju našu ekonomiju. Koliko to utiče na vaše poslove u Srbiji? Morate li zbog toga za gradnju hotela i šoping molova da angažujete strance? Kako smo dospeli da toga da su naše firme nekada gradile po celom svetu a sada moramo da angažujemo kompanije iz Turske i drugih zemalja? Pričali smo o velikom problemu kadrova koji je nastao i koji se odražava na sve industrije. To jeste ozbiljan problem. Nisam siguran da je dugotrajno rešenje problema angažovanje turskih i azijskih kompanija. Mislim da je rešenje povećanje plata i omogućavanje ljudima da imaju mnogo bolji standard. Treba još povećati cenu minimalnog rada, iako je skoro povećana. Nažalost, to za biznis nije profitabilno, ali ja duboko verujem da naš narod treba da ima bar duplu prosečnu platu od trenutne. Možda je moje mišljenje laičko, ali smatram da ukoliko bi se plate povećale duplo, ne bi se stvorile negativne, već pozitivne posledice. Narod bi bolje živeo i trošio bi taj novac, jer i dalje ne bi bilo dovoljno da se štedi. Treba videti da li je moguće povećati veštački sve plate u Srbiji i napraviti bolju finansijsku strukturu primanja tako da što manje ljudi odlazi, a da ekonomija nastavlja da živi na isti način. Odgovor na to pitanje mnogo bolje znaju ljudi koji se time bave – ekonomski analitičari, Ministarstvo finansija i druge državne institucije. Ja iskreno verujem, kao neko ko je to gledao u inostranstvu, da bi ozbiljno povećanje plata poboljšalo srpsku ekonomiju.